Живојин Лазић (политичар)

(преусмерено са Жика Лазић)

Живојин Жика Лазић (Сврачковци, 12. фебруар 1876Монтреал, 7. новембар 1958) био је српски политичар. Био је први бан Вардарске бановине (1929–1932) и Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије (1932–1934).

Живојин Лазић
Živojin Lazić.jpg
Живојин Лазић
Биографија
Датум рођења(1876-02-12)12. фебруар 1876.
Место рођењаСврачковци
Кнежевина Србија
Датум смрти7. новембар 1958.(1958-11-07) (82 год.)
Место смртиМонтреал, Квебек
Канада
9. октобар 1929. — 1932.
Претходник/
НаследникДобрица Матковић
2. јул 1932. — 20. децембар 1934.
ПретходникМилан Сршкић
НаследникВелимир Поповић

БиографијаУреди

Рођен је 1876.[1] у Сврачковцима, недалеко од Горњег Милановца.[2] Завршио је Правни факултет Београдског универзитета. Специјализовао се у области националне безбедности у Немачкој, Италији и Аустроугарској. Од 1919. до 1921. године био је начелник одељења Јавне безбедности Министарства унутрашњих послова. У септембру 1923. године ствара Удружење против бугарских бандита, организацију чији је циљ био да спречи подршку становништва ВМРО. Председник владе Љубомир Давидовић отворено изражава неслагање са Лазићевом одлуком да се на чело организације поставе Стојан Мишев и Григор Циклев, на шта је Лазић одговорио да „није нашао бољи механизам од међусобног истребљивања бивших и садашњих бугарских комита”.[3]

Године 1923. предводио је југословенску делегацију на конференцији која је довела до потписивања Нишког споразума. Затим је именован за заменика министра унутрашњих послова. 1927. године учествује као јавни тужилац у Скопском студентском процесу против личности ММТРО. 13. јула 1928. године, по наређењу Ивана Михајлова, терориста ВМРО Иван Момчилов извршава неуспешан атентат на Жику Лазића. Момчилов улази у његов кабинет у Београду, покушава да га упуца у главу, и затим извршава самоубиство.[4] 1929. године Жика Лазић постаје бан Вардарске бановине са седиштем у Скопљу. Улази у руководство Соколске жупе „Краљевић Марко” и „Народне одбране”.[5][6] У периоду од 2. јула 1932. до 20. децембра 1934. године био је Министар унутрашњих дела/послова, у влади Југословенске националне странке.

На крају Другог светског рата, Лазић напушта Југославију и одлази преко океана. Преминуо је у Монтреалу 1958. године где је и сахрањен.[7][8]

ИзвориУреди

  1. ^ „Досадашњи руководиоци / Историјат / Безбедносно-информативна агенција”. Архивирано из оригинала на датум 05. 08. 2012. Приступљено 01. 09. 2017. 
  2. ^ Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca, Publ. Narodna misao, 1926, str. 565.
  3. ^ Македония - история и политическа съдба, Том II, ИК Знание, София, 1998, стр. 119.
  4. ^ Църнушанов, Коста. Македонизмът и съпротивата на Македония срещу него, Унив. изд. "Св. Климент Охридски", София, 1992
  5. ^ Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 233.
  6. ^ Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 183.
  7. ^ Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 135.
  8. ^ Zivojin Lazic in the Canada, Find A Grave Index, 1600s-Current.

Спољашње везеУреди