Жорж Клемансо

Жорж Клемансо (франц. Georges Benjamin Clemenceau Мујерон-ан-Паред, Венде, 28. септембар 1841 — 24. новембар 1929) био је истакнути француски политичар, председник владе и министар рата у судбоносним данима Првог светског рата, један од велике четворице на мировној конференцији у Версају.

Жорж Клемансо
Жорж Клемансо
Лични подаци
Датум рођења	(1841-09-28)28. септембар 1841.
Место рођења	Мујерон-ан-Паред, Француска
Датум смрти	24. новембар 1929.(1929-11-24) (88 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Универзитет	Универзитет Сорбона
Политичка каријера
Политичка странка	Радикална странка, Republican, Radical and Radical-Socialist Party

Биографија

Био је лекар, а у политику је ушао године 1870. године када је изабран за председника општине Монмартр. Као посланик заузимао се за наставак француско-пруског рата и изјаснио се против Франкфуртског мировног уговора. У парламенту је водио леве радикале. Говорничким умећем, сарказмом и непомирљивошћу био је опасан политички противник. Спретним маневрима оборио је неколико влада и с правом је стеко надимке тигар и рушитељ министарстава. Жесток антиклерикалац Клемансо је у време афере Драјфус одлучно тражио ревизију процеса, а у свом листу „Л'Орор“ објавио је познато Золино писмо председнику републике — "J'accuse".

Године 1906. улази у Владу, постаје министар унутрашњих послова, а затим и премијер. Уверен да је обрачун с Немачком неминован, осуђује попустљивост француских политичара, настоји да се земља што боље припреми за рат и заузима се за успостављање добрих односа са Великом Британијом. Од првих дана рата године 1914. својим писањем јача борбени морал фронта и позадине, напада Владу због неодлучности и тражи од грађана највеће жртве како би се осигурала победа. Године 1917. када је стање на фронту постало критично Поенкаре му поверава мандат за састав Владе. Као премијер, и истовремено министар рата, Клемансо је био упоран и доследан, и показао је велике организаторске, али и диктаторске способности.

Након рата, на мировној конференцији у Версају, настојао је свим дипломатским средствима да избори што повољнији положај Француске у новом односу снага. Једном је написао: »Тај мировни уговор, као и сви други, јавља се као наставак рата, и не може бити ништа друго.« Његови захтеви били су велики: уз остало тражио је и леву обалу Рајне, што је наишло на оштро противљење Сједињених Држава и Велике Британије, које су се уплашиле Француске превласти у Европи. Последњих девет година, од 1920. године када се повукао, Клемансо је провео изван политичког живота.

Жорж Клемансо је од краља Николе одликован златном медаљом Обилића за храброст.