Жорж Клемансо
Жорж Клемансо (франц. Georges Benjamin Clemenceau Мујерон-ан-Паред, Венде, 28. септембар 1841 — 24. новембар 1929) био је истакнути француски политичар, председник владе и министар рата у судбоносним данима Првог светског рата, један од велике четворице на мировној конференцији у Версају.
Жорж Клемансо | |
---|---|
![]() Жорж Клемансо | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. септембар 1841. |
Место рођења | Мујерон-ан-Паред, Француска |
Датум смрти | 24. новембар 1929.88 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Универзитет | Универзитет Сорбона |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Радикална странка, Republican, Radical and Radical-Socialist Party |
БиографијаУреди
Био је лекар, а у политику је ушао године 1870. године када је изабран за председника општине Монмартр. Као посланик заузимао се за наставак француско-пруског рата и изјаснио се против Франкфуртског мировног уговора. У парламенту је водио леве радикале. Говорничким умећем, сарказмом и непомирљивошћу био је опасан политички противник. Спретним маневрима оборио је неколико влада и с правом је стеко надимке тигар и рушитељ министарстава. Жесток антиклерикалац Клемансо је у време афере Драјфус одлучно тражио ревизију процеса, а у свом листу „Л'Орор“ објавио је познато Золино писмо председнику републике — "J'accuse".
Године 1906. улази у Владу, постаје министар унутрашњих послова, а затим и премијер. Уверен да је обрачун с Немачком неминован, осуђује попустљивост француских политичара, настоји да се земља што боље припреми за рат и заузима се за успостављање добрих односа са Великом Британијом. Од првих дана рата године 1914. својим писањем јача борбени морал фронта и позадине, напада Владу због неодлучности и тражи од грађана највеће жртве како би се осигурала победа. Године 1917. када је стање на фронту постало критично Поенкаре му поверава мандат за састав Владе. Као премијер, и истовремено министар рата, Клемансо је био упоран и доследан, и показао је велике организаторске, али и диктаторске способности.
Након рата, на мировној конференцији у Версају, настојао је свим дипломатским средствима да избори што повољнији положај Француске у новом односу снага. Једном је написао: »Тај мировни уговор, као и сви други, јавља се као наставак рата, и не може бити ништа друго.« Његови захтеви били су велики: уз остало тражио је и леву обалу Рајне, што је наишло на оштро противљење Сједињених Држава и Велике Британије, које су се уплашиле Француске превласти у Европи. Последњих девет година, од 1920. године када се повукао, Клемансо је провео изван политичког живота.
Жорж Клемансо је од краља Николе одликован златном медаљом Обилића за храброст.[1]
РеференцеУреди
- ^ Шоћ, Петар (1929). Црна Гора за пробој Солунског фронта, стр. 12. Београд.