Жрновница (Сплит)

Жрновница је насељено место у саставу града Сплита, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Жрновница
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ГрадСплит
ОбластДалмација
Становништво
 — 2011.3.222
Географске карактеристике
Координате43°31′16″ СГШ; 16°33′28″ ИГД / 43.52119983903118° СГШ; 16.557865597394602° ИГД / 43.52119983903118; 16.557865597394602Координате: 43°31′16″ СГШ; 16°33′28″ ИГД / 43.52119983903118° СГШ; 16.557865597394602° ИГД / 43.52119983903118; 16.557865597394602
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина68 м
Жрновница на мапи Хрватске
Жрновница
Жрновница
Жрновница на мапи Хрватске
Жрновница на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Жрновница
Жрновница
Жрновница на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21251 Жрновница
Позивни број+385 21

Географски положајУреди

Налази се источно/североисточно од Сплита, у пролазу подно Мосора, са његове јужне стране и са западне/северне стране брда Перуна, уз истоимену реку.

Место је добило име по млиновима.

ИсторијаУреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сплит.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Жрновница је имала 3.222 становника.

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
569 634 706 804 1.028 1.153 1.254 1.505 1.350 1.025 1.037 1.785 1.967 2.274 2.524 3.222

Напомена: Исказује се као самостално насеље од 1981. настало издвајањем дела насеља Сплит. До 1948. исказивано као самостално насеље, а од 1953. до 1971. као део насеља Сплит. У 1991. повећано за део подручја насеља Горње Ситно, а истовремено смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Срињине. Од 1857. до 1931. садржи део података за насеље Сплит.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Жрновница је имало 2.274 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
2.073 91,16 %
Срби
  
56 2,46 %
Југословени
  
24 1,05 %
Муслимани
  
12 0,52 %
Албанци
  
7 0,30 %
Словенци
  
7 0,30 %
Македонци
  
5 0,21 %
Црногорци
  
5 0,21 %
Немци
  
2 0,08 %
Словаци
  
1 0,04 %
Чеси
  
1 0,04 %
остали
  
2 0,08 %
неопредељени
  
32 1,40 %
регион. опр.
  
14 0,61 %
непознато
  
33 1,45 %
укупно: 2.274

КултураУреди

Римокатоличка црква "Св. Миховила" на Грачићу, према научним проценама, датира из 13. века.

ПрезименаУреди

Од постанка Жрновнице, у њој су забележена и ова презимена: Бошковић, Михановић, Амижић, Марин, Палаверса, Аљиновић.

ИзвориУреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

МапаУреди

ФотографијеУреди