Отворите главни мени

Жумберак (насеље)

Жумберак је насељено место у општини Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.

Жумберак
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
ОпштинаЖумберак (општина)
Географске карактеристике
Координате45°46′03″ СГШ; 15°24′54″ ИГД / 45.76750657652996° СГШ; 15.414947582476951° ИГД / 45.76750657652996; 15.414947582476951Координате: 45°46′03″ СГШ; 15°24′54″ ИГД / 45.76750657652996° СГШ; 15.414947582476951° ИГД / 45.76750657652996; 15.414947582476951
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина524 м
Жумберак на мапи Хрватске
Жумберак
Жумберак
Жумберак на мапи Хрватске
Жумберак на мапи Загребачке жупаније
Жумберак
Жумберак
Жумберак на мапи Загребачке жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 1

ПрошлостУреди

Под водством Николе Јуришића, Жумберак су 1526. године населили Срби из Унца и Гламоча.[1] Насељавање се наставило током тог 16. века, јер је становништву претила опасност од Турака. Дана 5. септембра 1538. године дао је аустријски цар Фердинанд повластице (повељом) Србима који се населише у северној Хрватској, у Жумберку. Генерал аустријски Никола Јуришић је обавестио цара, да су се ту доселили неки "српски" или "рацки" капетани и војводе са народом, који је под њиховом влашћу. Исте 1538. године, 22. октобра јавио је генерал Јуришић да се вратио бан Петар Кеглевић са војском из Турске и да је са собом довео много Срба са женама, децом и њиховом стоком. А 6. новембра 1538. године цар пише бану Кеглевићу, о истим Србима који су преселили из Босне у Жумберак. За њихове старешине каже да су капетани и војводе, Срби и Власи (Срби).[2]

Почетком 20. века Жумберак је највеће место у Белој Крајини насељено Србима. Жумберак су чинили два дела - две општине: Сошице и Каље. За време војне границе та места нису била у истој чети; Сошице у 11. а Каље у 12. компанији Слуњске регименте. У црквеном погледу ту живи 4691 римо-католик и 7151 грко-католик (унијат). Унијати су Срби који су половином 18. века променили веру и подређени су Крижевачкој бискупији у Хрватској. Радило се о 4000 православних душа и 26 православних храмова. Године 1750. узалуд је тражио горњо-карловачки владика Данило Јакшић, да се Жумберак врати под његову јурисдикцију. Срби православци и они унијати називани су у Белој Крајини истим именом "староверци".[3]

Из Жумберка потиче поунијаћени и похрваћени Србин, проф. Петар Скок, који је проучавао прошлост тог краја.[4]

СтановништвоУреди

Српско православно становништво које је током 16. века прешло из Босне у тај део Хрватске, било је вековима изложено процесима унијаћења, те кроатизације.

Број становника по пописимаУреди

Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 8 19 27 37 47 58 59 62 74 84 78 77 55 51 37

Национални саставУреди

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 14 (73,68%) 27 (100%) 37 (100%) 47 (100%)
Срби 0 0 0 0
Југословени 0 0 0 0
остали и непознато 5 (26,31%) 0 0 0
Укупно 19 27 37 47

РеференцеУреди

  1. ^ Манојле Грбић: „Карловачко владичанство“, репринт, Топуско 1990. године
  2. ^ "Дело", Београд 1911. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912. године
  4. ^ Лазо Костић: "Спорне територије Срба и Хрвата", Београд 1990. године
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди