Дубовачко-жутобрдска група

Културна група бронзаног доба, заступљена у јужном Банату, делу српског Подунавља и источној Србији.
(преусмерено са Жутобрдска култура)

Дубовачко-жутобрдска група је културна група бронзаног доба, заступљена у јужном Банату, делу српског Подунавља и источној Србији.

Дубовачко-жутобрдска култура

Територијално простирање групе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија, Бугарска
Главни локалитет Дубовац и Жуто Брдо
Друштво
Језик индоевропски
Религија поштовање Велике Мајке
Друштвено уређење родовско земљорадничко друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 15. век п. н. е.
Престанак 13. век п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Ватинска култура Халштатска култура
Портал Археологија

У Румунији је ова група позната као Гирла Маре (Girla Mare), а у Бугарској Орсоа или Ново Село. Термин дубовачко-жутобрдска група увео је археолог Милутин Гарашанин.

Налази ове групе су врло рано ушли у европску археолошку литературу, због изузетне естетске вредности керамике и пластике. Крајем 19. века у Народни музеј у Београду стиже познати идол из Кличевца, који је уништен у бомбардовању Београда у 1. светском рату. О кличевачкој некрополи је писао Милоје Васић.

Дупљајска колица, такође чувени налаз ове културе, откривена су у периоду између два светска рата.

Периодизација уреди

Временски ова група припада периоду раног и средњег бронзаног доба, а једним делом и периодима БрД (по хронологији Д. Гарашанина) и Халштат А1.

Локалитети уреди

Локалитети ове културне групе су:

Насеља уреди

Насеља се налазе на речним терасама Дунава и притока и углавном су једнослојна. Нема поузданих података о облицима зграда.

Сахрањивање уреди

Практикована су оба ритуала сахрањивања: кремација (са урнама поклопљеним зделама) и инхумација (спорадично).

У гробовима поред урни често су налажене и друге керамичке посуде, негде и фигурине звонастог типа.

Јављају се два типа урни:

  • етажне са две или четири дршке
  • крушколике са белом инкрустацијом

Керамика уреди

Керамика је фине фактуре, од добро пречишћене земље. Судови су глачани након печења.

Од облика, најчешћи су:

  • биконичне урне са конкавним вратом и разгрнутим ободом које на трбуху имају четири наспрамно постављене ушице
  • мање биконичне амфоре са цилиндричном ногом и двема ушицама
  • дубоке зделе
  • биконичне шоље са тракастом дршком која прелази обод
  • двојне посуде

Орнамент је рађен оштрим и танким урезивањем са белом инкрустацијом и жигосањем. Мотиви су троуглови, концентрични кругови, ромбови, меандри, гирланде, симетрично распоређени.

Пластика уреди

Ова културна група се одликује богатом пластиком украшеном истим мотивима као керамика.

Најчешћи облици пластике су:

  • Антропоморфне фигурине су звонастог типа.

Већа пажња је посвећена декорацији одеће него лица.

Најпознатији налази уреди

Најпознатији налази ове групе су:

  • Кличевачки идол — уништен у Првом светском рату.
  • Колица из Дупљаје — оба сачувана примерка приказују божанство на колима која вуку барске птице. Божанство је мушког пола одевено у звонасту сукњу. Уз колица је нађен и глинени поклопац.

Метални налази уреди

Од металних налаза издвајају се секире.

Секире угарског типа су ретке, замењују их секире новог типа тзв. Келтови. Новина су копља са пламенастим врхом, српови, ножеви са кривим сечивом.

Види још уреди

Спољашње везе уреди

Литература уреди

  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.