Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Војнограничарска зграда, данас седиште Завода

Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица је културна установа великог значаја у граду Сремској Митровици, чија је основна делатност институционална заштита споменика културе на подручју Срема и северног дела Мачве.[1]

Здање заводаУреди

Завод за заштиту споменика културе се налази у згради која има статус споменика културе од великог значаја. То је војнограничарска зграда 9. Петроварадинског пука, саграђена после 1747. године када је Сремска Митровица постала седиште Пука.

ИсторијатУреди

Институционална заштита споменика културе на подручју Срема и северног дела Мачве, обавља се већ више деценија и започета је након завршетка Другог светског рата. Тада су се Фрушкогорски манастири, који су ратом тешко страдали, нашли у рушевинама као и неколико десетина православних цркава. Споменичко наслеђе било је изложено константном и убрзаном нестајању. Ово је утицало на оснивање Среског завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици у децембру месецу 1961. године.

Завод данасУреди

Последњих неколико деценија представља нову епоху у заштити културне баштине. Велики број културних добара је спашен, заштићен и у служби је даљег културног наслеђа.

На подручју Срема у надлежности Завода налази се укупно 215 непокретних културних добара, а од тог броја утврђено је да статус од изузетног значаја има 29 непокретних културних добара и то: 23 споменика културе, 1 просторна културно-историјска целина, 3 археолошка налазишта и 2 знаменита места.

Статус категорије од великог значаја има 125 непокретних културних добара и то 112 споменика културе, 4 просторне културно-историјске целине, 6 археолошких налазишта и 3 знаменита места. Укупно је категорисано 154 непокретних културних добара. Преостала непокретна културна добра (укупно 61) немају посебну категорију и ту спадају: 36 споменика културе, 5 археолошких налазишта и 20 знаменитих места.

ИзвориУреди

  1. ^ „Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица”. Министарство културе и информисања. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везеУреди