Загор

Zagor.jpg
Насловна страна издања у којем се Загор доживео премијеру на просторима бивше СФРЈ

Издавач Серђо Бонели
Прво појављивање Италија (јун 1961)
СФРЈ (1968)
Ствараоци Серђо Бонели
Галијено Фери
О лику
Право име Патрик Вајлдинг
Друга имена Загор Те-Неј
Дух са Секиром
Шумски Дух са Секиром
Датум рођења непознато
Место рођења Клир Вотер, Дарквуд
Родитељи Бети и Мајк Вајлдинг
Омиљена реченица Хиљаду ми скалпова!
Хиљаду му бубњева Дарквуда!
Омиљени крик АAHHJAAAAAK!!!
Најбољи пријатељ Чико
Највећи непријатељ Хелинген
Оружје камена секира (Томахавк (секира)), колт, нож

Загор је стрипски јунак аутора Серђа Бонелија (сценарио) и Галијена Ферија (цртеж) који је настао 1961. године у Италији. На просторима бивше СФРЈ први пут се појавио 1968. године, у стрипу под насловом „Насиље у Дарквуду“. Пуно име Загора је Загор Те-Неј, што на језику Алгонквин Индијанаца значи „дух са секиром“, што се и само често користи као његово име у стрипу. Право име овог стрип хероја је Патрик Вајлдинг. Првобитно, Загору је било наденуто име Ајакс, али се Бонели предомислио кад је чуо да постоји детерџент истог имена[1]. Стрип едиција „Весели четвртак“ издавач је серијала „Загор“ за Србију.

Садржај

РадњаУреди

Радња стрипа се дешава у Дарквудској шуми у Северној Америци. Загор је представљен као лик атлетске грађе са препознатљивим костимом чији је основни део црвена мајица са жутим кругом у средини, у којем је нацртана слика орла раширених крила. Његов верни помоћник и сапутник у бројним авантурама је симпатични дебели Мексиканац Чико. Ту су још и Тонка, поглавица Мохавка и Загоров крвни брат, Док Лестер, индијански врач Многооки итд. Један од његових легендарних непријатеља је луди научник по имену Хелинген.

ЛикУреди

 
Серђо Бонели, творац Загора

Загорово право име је Патрик Вајлдинг (енгл. Patrick Wilding), а рођен је у колиби код Клир Вотера (Дарквуд). Родитељу су му се звали Бети и Мајк Вајлдинг и били су ирског порекла. Када је био дечак, родитеље су му убили Индијанци Абенаке које је предводио белац Соломон Кински. Загора је спасао отац бацивши га у реку пре него што је заједно са његовом мајком настрадао у запаљеној кући коју су запалили Индијанци. Након тога га из реке спашава луталица Фици, човек који је био богати трговац у Бостону и који се тога одрекао да би дошао да живи у дивљини. Фици га је научио да рукује каменом секиром. Током одрастања, Патрик тражи Соломона Кинског да му се освети због смрти својих родитеља. Једног дана сазнаје где се он налази и спрема освету. Долази у село Индијанаца Абенака којима је Кински био нека врста поглавице и убија неколико Индијанаца из заседе. Након тога Индијанце хвата паника и већина напушта село, док мањи број остаје уз Кинског. Након тога улази у село и убија остатак Индијанаца и бори се са Кинским и савлада га. Тада му Кински говори да је његов отац био бивши војни официр који је извршио злочин над индијанцима и да је то разлог зашто су убили његове родитеље. Патрик не може да верује, али када види чланак у новинама да је његов отац проглашен кривим за тај злочин, пада на колена и очајава. Тада Кински узима пиштољ и нишани у Патрика. У том тренутку се појављује Фици и погађа Кинског секиром и убија га. Ипак и Кински је стигао да пуца и погађа Фиција, који након неколико тренутака умире на Патриковим рукама.

После тих догађаја, Патрик одлази разочаран, тужан и тада доноси одлуку: „Убудуће ћу радити само на миру! Покушаћу измирити Индијанце и белце, унети више разумевања за њих. Помагаћу онима које оценим праведнима, без размишљања о томе ко којој раси припада“. Тако је почео свој пут борбе против неправде. Једног дана је наишао на групу Индијанаца који су напали групу глумаца са кочијама. Савладао их је и убио њиховог поглавицу. Глумци које је спасао били су породица Саливен који ће касније постати његови велики пријатељи. Током упознавања са њима, испричао им је своју тужну причу и они му праве црвени костим са орлом на грудима, а Патрик даје себи име „Дух са секиром“ (индијански назив За-гор Те-Неј).

Касније током скупа индијанских поглавица Дарквуда појављује се у пламеном кругу на једном пропланку. Индијанци видевши то помислише да је то дух и да га је Маниту послао. Тада Загор говори: „Избаците страх из срца синови Манитуа! Велики Дух ме није послао на земљу да бих вас казнио, него да бих вам показао прави пут, како бих вам указао на мудре одлуке. За-гор Те-Неј је моје име, а ова секира је мој знак! Не заборавите то“. Све поглавице су прихватиле Загора за свог заштитника, осим једног које се звао Ога-Ито и који је мрзео белце. Он Загора изазива на двобој у којем га Загор побеђује и убија.

Напомена: Ова прича о лику је испричана у стриповома, Загор прича (бр.99 ЛМС) и Господар Дарквуда (бр.100 ЛМС).

УтицајиУреди

На настанак Загора битно су утицала три стрип јунака: Фантом, Тарзан и Супермен[2]. Почетни модел на коме је Бонели изградио свог јунака је Фантом кога су 1936. године створили Ли Фалк и Реј Мур. И Фантом и Загор су препознатљиви по свом костиму, живе у измишљеној шуми у којој чувају мир, имају изванредне атлетске способности и сматрају их бесмртнима. Фантом је "Дух који хода", а Загор "Дух са секиром". Од Супермена, кога су 1938. године створили Џером Сигел и Џозеф Шустер, огледа се у симболу кога обојица јунака носе на грудима. Серђо Бонели је дао почетну идеју, а за стилизацију је заслужан Галијено Фери. Од Тарзана (Едгар Рајс Бароуз 1912. година) Загор је преузео карактеристично кретање са лијане на лијану и ратни поклич. Сем наведених јунака, на Загора су утицали и Велики Блек, Капетан Мики и Мандрак[2]. Загоров лик урађен је по узору на америчког глумца Роберта Тејлора, али га Фери временом прилагођава своме лицу[3].

Загор у ИталијиУреди

 
Чико специјал

Први број Загора изашао је јула 1961. године у едицији Колана Лампо у тракастом (striscia) формату - једна страна одговара једном каишу[4]. Након почетне епизоде, Серђо Бонели прави паузу од две године током којих Галијено Фери преузима и сценаристичку улогу, заједно са Ђанлуиђијем Бонелијем. По повратку, Серђо је успео да Загора издигне у сам врх Бонелијевих стрипова с почетка шездесетих година 20. века. У јулу 1965. године излази први број Загора у класичном "Бонели" формату (16х21cm) у едицији Зенит Гигант и то репринти од првог броја[5]. Колана Лампо је наставила са издавањем Загора све до 1970. године. Последњи Загор у тракастом формату био је број 68[4]. Прелаз на већи формат дозволио је сценаристима да пишу другачијим ритмом приповедања не ограничавајући их бројем страна. Самим тим су и приче квалитетније. Период од 1972. до 1976. представља тзв. "златни период" када је Загор постао најпродаванији Бонелијев јунак[6]. Квалитативни ниво и ниво продаје овог периода више се никада неће достићи. Златни период обухвата епизоде од броја 84 до броја 138.

Златни период је прекинут ангажовањем Серђа Бонелија на другим серијалима. Од 1975. године Бонели издаје стрип јунака Мистер Ноа коме се Нолита у потпуности посветио[7]. Сем тога, Нолита мења оца на Тексу због чега у периоду од 1977. до 1980. године не пише све епизоде. Нови сценаристи на Загору су Децио Канзио, Алфредо Кастели и Ђорђо Пезин. Јуна 1979. године Бонели је издао први специјални број едиције "Чико"[8]. Следеће године је написао своју последњу епизоду у редовној серији која носи наслов "Терор шесте планете" (Terrore dal sesto pianeta)[9]. Након објављивања петог Чиковог специјала (1983. године), Нолита престаје писати сценарије за Загора[2].

У наредном периоду Загорове приче пишу Кастели, Канзио, Пезин и Тицијано Склави да би Нолитино место преузео млади аутор Марчело Тонители[2]. Тонители успева да привремено одржи Бонелијев ниво продаје. Међутим, Тонители убрзо почиње мењати карактер лика. Овај период се поклапа са периодом кризе италијанског стрипа (почетак деведесетих година) у коме продаја нагло опада[2]. У међувремену је покренута едиција Туто Загор (1986) у којој су исправљене грешке ранијих серијала. Две године касније излази први "Загор специјал"[10]. Туто Загор се продавао боље од редовне едиције због чега Бонели намерава да угаси редовну едицију. Тонители предлаже радикалне промене. Серђо није одобрио Тонителијеве идеје због чега он напушта серијал. Серијал би се највероватније угасио да се у Бонелију нису појавила два нова сценариста: Мауро Босели и Морено Буратини. Од 1993. године они су покренули "ренесансу" Загора прилагодивши га модерној публици, а истовремено не мењајући основне карактеристике. Овај период се поклапа и са доласком нових цртача у екипу: Стефано Андреучи, Рафаел де ла Моника, Александро Кјарола, Мауро Лауренти и Гаетано Казаро[2]. Раст продаје доводи до појаве нових едиција: Алманах (од 1997)[11]и Загор макси (од 2000)[12].

Почетком новог миленијума, Босели се ангажује око Текса Вилера, а ствара и новог јунака (Дампира) због чега је његов рад на Загору све ређи. Буратини постаје главни сценариста, а од 2007. године и главни уредник у редакцији[2]. На тој позицији се налази и данас.

Загор у ЈугославијиУреди

У Југославији је Загора издавао новосадски Дневник у две едиције: Златна серија и Лунов Магнус Стрип. Први број изашао је 1968. године као тринаести број Златне серије[13]. У Италији тај број носи наслов "Рат" (Guerra; број 31), а Дневник га је објавио под насловом "Насиље у Дарквуду". У почетку Загор излази паралелно у обе едиције (Златна серија и Лунов Магнус Стрип). Од 1971. до 1975. године излази искључиво у Луном Магнус Стрипу. У овој едиције је Дневник издао четрдесет и једну епизоду[14]. Од 1975. године Загор излази искључиво у Златној серији све до 1992. године тј. до њеног гашења. Златна серија издала је укупно 304 Загора[14]. Сем Златне серије и Лунов Магнус Стрипа, Загора је осамдесетих година повремено издавао и Стрип Забавник. Године 1984. Дневник је започео са издавањем албума са сличицама.

Карактеристика Дневникових издања јесте цензура и скраћивање стрипова, ретуширање оригиналних табли, непоштовање хронологије и измена наслова, имена и сл. Сем тога, Дневников формат је за један сантиметар краћи од Бонелијевог. Избијањем Грађанског рата у Југославији (1991-1995), Златна серија престаје са издавањем стрипова. Последњи Загор изашао је у 1101. броју Златне серије[14]. Последњи бројеви нису стигли до Словеније и Хрватске.

Загор у СрбијиУреди

Бројне издавачке куће су у периоду од 1992. до 2008. године наступале са покушајима да наставе делатност Дневника. Године 1995. пропао је први покушај издавачке куће "Београдска прес агенција" која је годину дана раније започела са издавањем едиције СТРИП разонода. Следеће године је издавачка кућа "Хорус" започела озбиљнији покушај настављајући тамо где је Дневник стао. Хорус је објавио пет редовних бројева (оригинална нумерација: 342-346), Туто Загор (реиздања првих бројева; оригинална нумерација 1-3), Специјал (оригинална нумерација: 1), Загор екстра (184) и Загор представља (у којој је објављивала епизоде Чикове специјалне едиције). Хорус је пропао због конкуренције са хрватском кућом "Слободна далмација"[15].

Године 2001. издавачка кућа "Ванини" започела је са издавањем три Бонели јунака међу којима је и Загор. Објавила је укупно седам Загорових епизода (оригинална нумерација: 411-417). Три године касније са издавањем је започела кућа "Абатон" која пропада након шест објављених бројева (оригинална нумерација: 420-425)[16]. Коначно, 2008. године на сцену ступа издавачка кућа "Весели четвртак". Први број редовне едиције Загор изашао је 7. фебруара 2008. године (оригинална нумерација: 469)[17]. Квалитетом издања Весели четвртак је успео парирати хрватском "Луденсу" и најзаслужнији је за "ренесансу" стрипа у Србији. Редовна едиција Веселог четвртка у Србији касни три године у односу на италијанску редовну едицију, а у односу на "Луденсову" је у предности девет бројева. Већ 13. јуна 2008. године Весели четвртак започиње са издавањем Загор специјала (у чему је достигло италијанску серију)[18], а 3. септембра и са издавањем едиције Загор Одабране Приче у којој издају значајније приче пре оригиналног 469. броја[19]. Врхунац је издавање колекционарског, тврдокориченог издања Библиотеке Загор кога издаје приче од оригиналног првог броја[20]. Весели четвртак је започео и са издавањем Чикових специјалаца, али се едиција угасила након шест броја[21].

Загорови ауториУреди

 
Загорови цртачи

СценаристиУреди

Сценаристи стрипа су били Ђанлуиђи Бонели, Мауро Бозели, Дијего Кајели, Децио Канцио, Ђорђо Казанова, Алфредо Кастели, Маурицио Коломбо, Отавио де Ангелис, Тито Фарачи, Стефано Марцорати, Ћеаре Молонћели, Луиђи Мињако, Франческо Морети, Дијего Палоучи, Ђорђо Пелицари, Мирко Перниола, Ђорђо Пецин, Стефано Приароне, Ренато Квиероло, Тицијано Склави, Алдо Сицилијано, Бепи Виња, Виторио Соси, Антонио Замберлети, Морено Буратини, Аде Капоне, Галијено Фери, Серђо Бонели (под псеудонимом Гвидо Нолита), Алесандро Русо, Данијеле Николај, Јакопо Раух, Марчело Тонинели и Пјерпаоло Пело.

ЦртачиУреди

Цртачи стрипа с били Галијено Фери, Стефано Андреучи, Франко Бињоти, Гаетано и Гаспаро Касаре, Алесандро Кјарола, Франко Девескови, Рафаеле Дела Моника, Франко Донатели, Маурицио Доти, Франческо Гамба, Мауро Лауренти, Карло Марчело, Микеле Пепе, Масимилијано Пеше и Марко Торичели,

Ликови из Загоровог светаУреди

Загорови пријатељиУреди

  • Чико - Загоров нераздвојни пратилац
  • Тонка - поглавица Мохавка и Загоров крвни брат
  • Фици - Трапер са којим је Загор одрастао после смрти његових родитеља
  • Тобија, Ромео и Хорације Саливен - путујући глумци који су сашили Загоров препознатљиви костим
  • Сиви Вук - поглавица Команча и загоров крвни брат
  • Адам Крејн - Тексашки ренџер и загоров крвни брат
  • Док Лестер - трапер
  • Дранки Дак - пијани поштар
  • Барон Икарово Перо - научник који прави летеће машине са којима редовно заврши разбијен о земљу
  • Бат Батертон - симпатични али неспособни детектив
  • Трампи - луталица и преварант
  • Дигинг Бил - шашави трагач блага
  • Фишлег - капетан брода „Голден бејби“
  • Рамат - индијски факир са невероватним моћима
  • Гутрум - викиншки краљ који воли вино и топло сунце Флориде
  • Гоинг Гоинг - последњи примерак своје врсте, који једе све пред собом (ексере, лопате, чекић итд.)
  • Џими Гитара - разбојник-покајник који путује по дивљем западу са гитаром у којој крије пиштољ
  • Манетола - поглавица Семинола са Флориде
  • Ендру Кејн - ловац на вештице и чудовишта
  • Пери, пуковник и лекар „Форт пита“, Загоров верни пријатељ
  • Многооки, врач Мохавка и велики Загоров пријатељ
  • Гроф од Лапалета, професионални џентлмен и лопов
  • Рохас, трапер из Дарквуда, Загоров савезник у неким авантурама

Загорови непријатељиУреди

 
Уочљиви знак на Загоровој црвеној мајици
  • Хелинген - луди научник и највећи Загоров непријатељ
  • Кандракс - моћни келтски чаробњак са којим се Загор сретао више пута
  • Роберт Греј - човјек са гвозденим рукама и један од ретких непријатеља који је Загора победио у двобоју
  • Цар орлова - маскирани човек који заповеда огромним орловима
  • Једнооки Џек - Разбојник са стакленим оком.
  • Тимбер Бил - Дрвосеча-разбојник
  • Супермајк - Генијални младић који хоће да замени Загора као хероја
  • Барон Ракоши - вампир мађарског порекла
  • Хегел фон Аксел - „последњи алхемичар из Нирнберга
  • Мортимер - генијални злочинац
  • Виндиго - индијански дух зла
  • Скал - разбојик са два мозга који чита туђе мисли
  • Олаф Ботегорски - Загоров двојник
  • Човек гром - добио је натприродну моћ да испаљује муње из руку.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди

  • Zagor, Comicbooks Westumulka, Приступљено 3. 8. 2013.
  • Загорпедија, Вики о Загору, Приступљено 17. 9. 2013.