Загорка Стојановић

Загорка Стојановић (Београд, 1939) београдска је самостална уметница, у сликарском свету позната више од пет деценија, као таписерист, костимограф, сценограф, илустратор и модни креатор. Од свега чиме се бавила највише воли ткање таписерија и одевних предмета, па Загорка често за себе каже да је „ткаља која је завршила академију за примењене уметности“. Члан је УЛУПУДС-а и Удружења филмских радника. До сада је излагала не преко шездесет колективник и преко тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству.

Загорка Стојановић
Z.Stojanović Niš..JPG
Загорка Стојановић (десно) на отварању самосталне изложбе у Нишу марта 2013.
Датум рођења(1939-07-07)7. јул 1939.(81 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

ЖивотУреди

Загорка Стојановић је рођена 7. јула 1939. године у Београду од оца Светомира и мајке Љубинке. Основно и средње школовање, похађала је у Чачку, Крагујевцу и Београду. Дипломирала је 1964. године у Београду на Академији примењених уметности, Одсек за текстил, у класи професора Драгутина Митриновића.

Загорка Стојановић се једно време усавршавала на студијским путовањима у Италији и Пољској, где је учествовала на многобројним изложбама које су представљале Југославију и Србију у свету.

Од 1982. до 1991. године Загорка је живела и стварала у Загребу, где је на позив Фадила Хаџића радила у кабареу „Јазавац“, као костимограф. Једно време у Загребу је била и председница тамошње Текстилне секције. Након избијања сукоба деведесетих година 20. века, на простору Хрватске, Загорка се вратила, на нови почетак, у свој родни Београд и уметничку радионицу у Ракарима, и ту наставила свој живот и даљи рад као самостални уметник.

Загорка Стојановић је радила и као костимограф у многим позориштима у Југославији, Румунији и Француској, и костимом, а често и решавањем комплетне сценографије у текстилу, до сада опремила више од сто позоришних представа. Радила је и као костимограф за многобројне филмове, телевизијске серије, шоу програме, телевизијске преносе заједничких прослава и друго.

Загорка је основала Ткачки двор где ствара своје креације у самоћи сеоске куће у Ракарима, уз које се како она то каже "игра“.

Живи и ствара у Београду и у Ракарима. Добитница је националне пензије Републике Србије.

Њена рођена сестра је Милка Стојановић, позната српска оперска певачица (сопран).

Уметнички радУреди

Загорка Стојановић је таписериста, костимограф, сценограф, илустратор, модни креатор, „ткаља која је завршила Академију за примењену уметност”, како она то често за себе воли да каже..

У ликовни живот Србије Загорка Стојановић се укључила, јако рано још као студент на Академији примењених уметности у Београду. Истраживањем граница могућности, пре свега у сликарској техници таписерија, Загорка је остварила врхунац у „скулптурама“ изведеним ткањем, „чија апстрактна фигурација готово да губи додир са старим занатом“.

Последњих година, Загорка Стојановић, као таписерист негује сасвим нов израз у својим креацијама - иконоткање. Њен нови уметнички израз заснован је на скоро канонски веродостојно истканим иконама, по византијском кључу, које дословно цитирају и прате ток Загоркине изворне идеје. Полиптих „Деисис“, пет икона-тканица, из тог Загоркиног сликаркиног опуса, награђен је Гран пријем у уметничкој колонији „Милешева 93“, да би следећих година био изложен и на изложбама у Њујорку и Паризу.

Уметнички занат ткања, Загорка је учила по сеоским насељима Србије, од старих ткаља, које су јој откриле неизмерне могућности ткања, које је она надоградила и усавршила. Захваљујући тим сазнањима, и личним вештинама, Загорка своје тканице-таписерије, ради до савршенства. Њима је украсила огромне просторе модерне архитектуре, чији зидови од хладног материјала, бетона, челика, стакла, сада оплемењују таписерије ове познате српске ткаље-таписеристкиње. Загоркине таписерије и иконоткања, са златним нитима и Ахтирском Богородицом, стигле су до приватних збирки и музеја, Америке и Јужне Африке.

Загорка Стојановић своја ткачка и уметничка знања несебично преноси бројним ткаљама, костимографима и таписеристима на бројним курсевима, летњим школама и радионицама широм Србије, и са надом да ће „та наша традиција изаћи из оквира архивске грађе етнологије,“ Загорка о тим својим настојањима каже:

Гостујући је професор у Букурешту, Загребу и Познању

Самосталне изложбеУреди

Година У земљи Година У иностранству
2015. Мандорла Једне Иконе - изложба таписерија, Културни центар Нови Пазар
2015. Мандорла једне иконе, Галерија „Чедомир Крстић“, Пирот
2014. Мандорла једне иконе, Народни музеј Ваљево
2013. Мандорла једне иконе, Галерија „Србија“, Ниш
2013.

Мандорла једне иконе, Галерија Дома Војске Србије, Београд

2012. Мандорла једне иконе, Галерија таписерија
„Бошко Петровић“, Петроварадин
2009. Моја рукотворства, Музеј у Пријепољу
2009. Моја рукотворства, Народни музеј у Чачку
2009. Дарови радости - колажи, Београд галерија Прогрес
2008. Моја рукотворства, Модерна галерија Лазаревац
2008. Дарови радости - колажи, Музеј на отвореном
Старо Село Сирогојно
2006. Крстови, Галерија Салаш, Београд
2001. Артракти, Београд
2000 Рас предање, Београд 2000. Таписерије, Букурешт
1966. Таписерије, Мионица
Таписерије, Сирогојно
Таписерије, Никшић
Таписерије, Ужице
Таписерије, Лесковац
1995. Таписерије - Иконоткање, Париз
1994. Таписерије - Иконоткање, Њујорк
1990. Ткачнице, Београд
Колажи, Београд
Ломљене шаренице, Нови Пазар
Ткања објекти, Београд, Ниш, Аранђеловац
1989. Костимографија и макете, Загреб
Колажи, Загреб
Ткачнице, Загреб
1988. Ткања објекти Загреб, Бања Лука
Ткања објекти Лођ (Пољска)
1979. Таписерије, Нови Пазар, Рашка
1978. Таписерије, Нови Београд, Петровац на Млави 1978. Таписерије Лођ, Конин (Пољска)
1977. Таписерије, Јагодина, Рековац, Уздин
1975 Таписерије, Београд
1974. Таписерије, Скопље
1965. Цртежи, Београд

Учешће на изложбама и ликовним колонијамаУреди

Загорка Стојановић је учествовала на шездесетак колективним изложби као што су: Октобарски салон, Мајски салон, Међународно тријенале таписерије у Лођу (Пољска) 1978. и 1981. итд.

Награде и признањаУреди

  • 2016. Вукова награда
  • 2012. Годишња награда „Атаљеа 61“ за таписерију
  • 2009. Награда за костим на другом фестивалу позоришта у Брчком
  • 2000. Награда за животно дело УЛУПУДС
  • 1988. Годишња награда УЛУПУДС
  • 1998. Златна значка КПЗ
  • 1994. Награда „Бели анђео“ - Милешева
  • 1991. Награде за костимографију на позоришним сусретима „Јоаким Вујић“
  • 1988. Награде за костимографију на Данима сатире Загреба
  • 1981. Награде на изложби „Таписерија Београд“
  • 1978. Дипломе за таписерију на Мајском салону, Београд
  • 1975. Откупне награде за таписерију на Октобарском салону, Београд
  • 1975. Годишње награде УЛУПУДС
  • 1962. Награда за текстил на Сајму моде у Београду

Види јошУреди

ГалеријаУреди

Таписерије Загорке Стојановић са изложбе „Мандорла једне иконе“, у ГСЛУ Ниш

ИзвориУреди

  • Човек је одговоран за чување своје слободе („Политика“, 28. април 2013) Приступљено 27. 4. 2013
  • Стојановић, Plus sur IMDb.com Приступљено 27. 4. 2013
  • ULUPUDS Dobitnici Nagrade za Životno delo - ULUPUDS-a. Приступљено 27. 4. 2013
  • Милица Тодоровић, Зорице Златић Ивковић, у: каталог за изложбу Мандорала једне иконе, Галерија савремених уметности Ниш, 2013 стр.3-6.
  • Рајна Поповић (2010), Загорка Стојановић:Креира и хаљину и - бећар-паприкаш У:politika.rs. Приступљено 27. 4. 2013
  • Уводни текст: Зорице Златић Ивковић у каталогу за изложбу: Загорка Стојановић. моја рукотворства,(2009) Народни музеј, Чачак стр.2.
  • Загорка Стојановић, Самосталне изложбе [1]. Приступљено 27. 4. 2013
  • Суботић И, Продановић М, Кадијевић Ђ, Загорк Стојановић, Рецензије, [2]. Приступљено 27. 4. 2013

Спољашње везеУреди