Задужбина Анђелка Савића

Здање у Краљеву, на углу Хајдук Вељкове и Улице Милоша Великог
Задужбина Анђелка Савића
Врста Задужбина
Основана: 1924.
Седиште: Милоша Великог бр. 42
Краљево, Србија
Површина: 314 m²[а]
Старатељ Град Краљево

Хотел Задужбина Анђелка Савића и супруге му Татије здање је које се налази у центру Краљева, на углу Хајдук Вељкове и Улице Милоша Великог. Завештана је граду на коришћење тестаментом задужбинара из 1924. године. Средства од закупнине објекта опредељена су за једнократну помоћ најуспешнијим ученицима и студентима.

Анђелко Савић уреди

Анђелко Савић, рођен 1859. године, био је угледни краљевачки трговац. Поред имања у свом родном граду, имао је поседе и у Крушевцу. У свом власништву имао је занатску, угоститељску и трговачку радњу које је издавао у закуп. Гостионицу „Босна”, која је била највећи објекат у његовом поседу, Анђелко је откупио од удовице некадашњег власника, Душана Прибаковића, а касније јој је променио назив у „Задужбина”. По окончању Првог светског рата са супругом се преселио у Београд. Нису имали потомака. Пред смрт је сачинио тестамент којим је овластио своју супругу Татију да управља имовином, с изузетком ренте једног од локала коју је убирала његова сестра. Преминуо је 30. октобра 1924. године. Татија се средином наредне деценије вратила у Краљево, те је посмртне остатке свог мужа пренела у новоизграђену гробницу на старом градском гробљу. Упокојила се 1941, а сахрањена је у гробници поред Анђелка.[3]

Намена објекта уреди

Гостионица Босна уреди

 
Гостионица „Босна” 1914. године

На углу Хајдук Вељкове и Улице Милоша Великог, налази се зграда у којој је почетком 20. века била смештена Гостионица „Босна”.[4] Држао ју је краљевачки кафеџија Душан Прибаковић, а у склопу објекта било је 5 соба за преноћиште, дућан и пекара.[б] На плацу који се налазио иза била је велика штала. Гостионица је била добро посећена, имала је улазе с обе улице, као и летњу башту испред локала.[7] Душан је недалеко одатле купио још једну кафану и плац, али је наставио да води „Босну”. Са својим новим суседом, Анђелком Савићем, договорио се 1914. године на трампу, како би проширио своје имање, док је Анђелко по томе требало да преузме локал у ком је била смештена „Босна”. Међутим, услед почетка Првог светског рата, погодба није извршена. Окупационе снаге Аустроугарске монархије наредиле су да власници промене називе својих радњи које су носиле имена топонима Босне и Херцеговине под управом те силе. Прибаковић је одбио да то учини, због чега је ухапшен и мучен, а умро је 1917. године, од повреда задобијених у затвору.[8] Пред његову смрт извршена је замена с Анђелком Савићем, који се обавезао на доплату додатних средстава.[9]

Кафана Задужбина уреди

 
Задужбина у време док је поред ње пролазио друмски саобраћај

После куповине објекта у ком се налазила Гостионица „Босна”, Анђелко Савић је исти дао под закуп локалним угоститељима. Пред своју смрт, године 1924, Анђелко је саставио тестамент у ком је читаву своју баштину завештао на коришћење ђацима слабог материјалног статуса и изнемоглим старцима. Објекат у склопу ког су се налазиле кафана површине 180 квадратних метара и две трговачке радње, био је највећа зграда међу његовом заоставштином. Тада је промењен и назив кафане, а над улазом у зграду, с Улице Милоша Великог, дозидана је фасада с посветом Хотел Задужбина Анђелка Савића и супруге му Татије. У односу на ранији период, здање је током наредних година претрпело извесне промене, па је касније кафана користила већи простор. Испод ње се налазио пространи подрум пића. Кирију за закуп локала угоститељи су плаћали Татији Савић, све до њене смрти, 1941. године.[3] После ослобођења Краљева у Другом светском рату, 1944. године, Задужбина је радила као менза Радничко-службеничке задруге. Од почетка 1947. под закуп ју је узело новоосновано предузеће Столови, а као правни заступник тог лица, уговор је потписао Милан Прибаковић. Потписао се и секретар фонда који је управљао Задужбином Анђелка Савића. Годишња закупнина за имање у то време износила је 27 хиљада динара. Од Задужбине, па до обале Ибра, простирала се Улица Анђелка Савића у којој је било још неколико угоститељских локала.[10]

Иако је после смрти Татије Савић фонд почео да функционише од 1941. године, решењем Другог среског суда за Град Београд, за наследника је на основу тестамента 6. октобра 1948. именован Градски народни одбор у Краљеву. Тиме је то тело задужено за управљање имовином и намиривање обавеза. Тако је Задужбина прешла у власништво тадашње Општине Краљево. Фонд након тога није био уређен према жељи задужбинара.[11] Услед реформи које су се догађале касније, Задужбина је имала статус самосталног угоститељског објекта, а сама зграда је неколико пута преуређивана и преграђивана.[12] У другој половини столећа ушла је у састав Угоститељског предузећа Србија.[2]

Оснивање фондације уреди

 
Стање објекта 2012, након земљотреса

У свом тексту за портал Круг, Александар Пантелић је навео да је крајем 90-их година 20. века Мекдоналдс понудио Општини Краљево средства за потпуно реновирање објекта. То је подразумевало конзервирање фасаде и адаптацију према захтевима Завода за заштиту споменика културе. Уз то, компанија је гарантовала запошљавање младих људи и десет година пословања, док би укупан износ закупнине био умањен за трошкове радова. Предлог није прихваћен услед противљења локалног становништва.[13] Фондација „Петар Богавац — Анђелко Савић” основана је 1997. године.[14] Међутим, Безбедносно-информативна агенција је исте године преузела на коришћење зграду коју је Богавац завештао омладини. Таква одлука је донета закључком Владе Републике Србије да објекат није приведен намени и да сходно томе припада држави.[15] Средства из те фондације по први пут су исплаћена 2006. године. Кафана је претходно стављена на лицитацију, после које је потписан петогодишњи уговор о закупнини у износу од 1030 евра месечно.[16][17][18]

 
Породична гробница Анђелка Савића на Старом градском гробљу у Краљеву

Рашко Вељовић је, након што је преузео вођење Задужбине средином прве деценије новог миленијума, рекао да је пре свих послова уредио гробницу Анђелка Савића на Старом гробљу.[18] Међутим, споменик који се налази на гробници, током следеће деценије поново је био у запуштеном стању. С њега је најпре уклоњен портрет Татије Савић, док је нешто касније остао и без Анђелкове слике.[19][20][21] Исплаћивање средстава и у наредном периоду је настављено,[22] а крајем 2011. саопштено је да је до тада награђено око 1000 средњошколаца.[23] У међувремену, објекат је у разорном земљотресу 2010. године претрпео значајна оштећења. Део зграде био је у потпуности руиниран и није се користио.[15] Централна прослава Дана европске баштине одржана је 22. септембра 2012. године у Краљеву у чији програм је увршен и обилазак Задужбине Анђелка Савића.[24] После истека уговора претходног закупца, расписан је оглас на који се у мају 2017. године јавила Здравствена установа „Никола Пашић” из Београда.[1] Према речима градоначелника Краљева, Предрага Терзића, нови закупац се обавезао да средства исплаћује од почетка радова на реконструкцији. Истовремено је нагласио да месечна надокнада за коришћење објекта, по уговору о закупу, износи 4 хиљаде евра нето, чиме је учетворостручена у односу на ранији период.[25] Средства из Фондације „Петар Богавац — Анђелко Савић” последњи пут су подељена крајем 2017. године.[26] Радови су окончани у априлу наредне године, после чега је у објекат смештена апотека.[27] Спољашња фасада задржала је изглед,[28] док је извођење радова надгледао Завод за заштиту споменика културе.[25] Мењањем законских оквира, Фондација надаље није могла да располаже средствима прикупљеним на име закупа објекта.[29] Након реконструкције објекта и промене његове намене, фонд под тим називом је укинут, па је уручење награда за 2018. годину изостало.[21] Прилив средстава надаље се остваривао директно у буџету Града Краљева[30] из којег је новац опредељен за новоосновану Награду Анђелко Савић.[31]

Напомене уреди

  1. ^ Читав објекат обухвата површину од 314 квадратних метара,[1] од чега је 180 првобитно било у саставу кафане, што је чинило највећи део.[2] Ту су се налазиле још две трговачке радње, пет соба опремљених за преноћиште и једна породична соба. Кафана је имала велики подрум пића, а у дворишту иза ње налазила се штала.[3]
  2. ^ Према „Регулационом плану вароши Карановца” из 1832, по замисли Лазара Зубана, уређен је ужи варошки реон, сачињен од мреже паралелних улица са кружним тргом у центру. Механе су подизане поред друмова за колски саобраћај и делиле су се у 3 три класе. Механе прве класе морале су имати 5 соба коначиште, од чега три са намештајем. Милан Матијевић у својим радовима наводи да су у Краљеву пред крај 19. века радиле 22 крчме, 8 кафана, 3 гостионице и 3 хотела.[5] После Првог светског рата, Уредбом је било дефинисано 5 врста угоститељских објеката. Гостионицом се сматрала радња у којој се током читавог дана припремају хладна и топла јела, односно служе алкохолна и безалкохолна пића. Морала је да има две одвојене просторије у којима се обедовало, или точили напици.[6]

Референце уреди

  1. ^ а б „"Zadužbina" će biti apoteka?”. krug.rs. 6. 7. 2017. Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  2. ^ а б „Kafana Zadužbina”. infokraljevo.com. 16. 12. 2016. Приступљено 22. 4. 2019. 
  3. ^ а б в Матијевић 1998, стр. 168—170.
  4. ^ Матијевић, Милан (22. 4. 2011). „Старе краљевачке кафане”. Ибарске новости, број 2958. issuu.com. стр. 10. Приступљено 22. 4. 2011. 
  5. ^ Матијевић, Милан (4. 3. 2011). „Кафанама у славу”. Ибарске новости, број 2951. issuu.com. стр. 10. Приступљено 9. 3. 2011. 
  6. ^ Матијевић, Милан (18. 3. 2011). „Угоститељство између два рата”. Ибарске новости, број 2953. issuu.com. стр. 10. Приступљено 19. 3. 2011. 
  7. ^ „Kafana "Bosna" nalazila se na uglu ulica Miloša Velikog i Hajduk Veljkove.”. Nepoznato Kraljevo. Фејсбук. 11. 10. 2017. Приступљено 5. 6. 2020. 
  8. ^ Матијевић, Милан (11. 3. 2011). „Краљевачко угоститељство почетком XX века”. Ибарске новости, број 2952. issuu.com. стр. 10. Приступљено 13. 3. 2011. 
  9. ^ Матијевић 1998, стр. 166—167.
  10. ^ Матијевић, Милан (15. 4. 2011). „Свака улица се распознавала по кафанама”. Ибарске новости, број 2957. issuu.com. стр. 10. Приступљено 22. 4. 2011. 
  11. ^ Матијевић 1998, стр. 173.
  12. ^ Матијевић, Милан (8. 7. 2011). „Старе краљевачке кафане”. Ибарске новости, број 2969. issuu.com. стр. 10. Приступљено 8. 7. 2011. 
  13. ^ Pantelić, Aleksandar (5. 10. 2017). „Zadužbinari se okreću u grobu”. krug.rs. Архивирано из оригинала 09. 10. 2017. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  14. ^ „Najboljim učenicima i studentima, novčana pomoć”. kraljevo.online. 18. 12. 2017. Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  15. ^ а б Дугалић, М. (6. 9. 2016). „Завештања само на папиру”. Политика. Приступљено 22. 4. 2019. 
  16. ^ Petrovic, Jelena (25. 6. 2004). „Kraj bezakonju i bezboznistvu?”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 17. 01. 2022. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  17. ^ Milišić, M. S. (1. 6. 2005). „Testament mrtvo slovo”. Глас јавности. Приступљено 22. 4. 2019. 
  18. ^ а б „Stipendije iz Anđelkove mehane”. Блиц. 26. 5. 2006. Приступљено 22. 4. 2020. 
  19. ^ Jovanović, M. (16. 9. 2015). „Anđelko Savić nije zaslužio da ode u zaborav”. Дан. Приступљено 22. 4. 2019. 
  20. ^ Bajović, Dragan (2018). „Nemaran odnos prema zadužbinarima”. krug.rs. Архивирано из оригинала 21. 05. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  21. ^ а б Радовановић, Т. (23. 12. 2018). „Изневерени добротвори?”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 32—37. Приступљено 23. 12. 2018. 
  22. ^ „Кафански динар за најбоље ђаке”. Радио-телевизија Србије. 22. 12. 2011. Приступљено 22. 4. 2019. 
  23. ^ „Поука краљевачких задужбинара - кафански динар за ђаке”. srbi.org.mk. 23. 12. 2011. Приступљено 22. 4. 2019. [мртва веза]
  24. ^ „Darivanje i zadužbinarstvo”. seecult.org. 19. 9. 2012. Приступљено 22. 4. 2019. 
  25. ^ а б „Zadužbina dobrotvora Anđelka Savića uskoro će biti preuređena u apoteku”. Регионална телевизија Краљево. 23. 12. 2017. Приступљено 22. 4. 2020. 
  26. ^ „Ђацима по 8.500 динара из фондације „Петар Богавац и Анђелко Савић. infokvpress.rs. 18. 12. 2017. Приступљено 22. 4. 2019. [мртва веза]
  27. ^ „Zadužbina preuređena u Lili Drogeriu”. Регионална телевизија Краљево. 20. 4. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. 
  28. ^ „Evo i dnevnog novog izgleda “Zadužbine. krug.rs. 19. 4. 2018. Архивирано из оригинала 28. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  29. ^ „Gasi se Fondacija kraljevačkih zadužbinara”. krug.rs. 21. 12. 2018. Приступљено 22. 4. 2019. 
  30. ^ „Sednica Gradskog veća: usvojen Nacrt budžeta za 2019. godinu”. raski.rs. 23. 12. 2018. Приступљено 22. 4. 2019. 
  31. ^ „Sednica Gradskog veća – nagrada „Anđelko Savić“ najboljim srednjoškolcima, novčana pomoć porodicama sa troje i više dece, sredstva za sport...”. reflektor.rs. 27. 2. 2020. Приступљено 22. 4. 2019. 

Литература уреди

  • Матијевић, др Милан (1998). Краљевачке кафане. Завичајно друштво Краљево.  COBISS.SR 134491655

Спољашње везе уреди