Задужбина Иве Андрића
Задужбина Иве Андрића[1] је смештена у улици Милутина Бојића 4 у Београду и почела је са радом 12. марта 1976. на темељу тестаментарне воље Иве Андрића. Прва и најважнија одредба пишчеве опоруке је била да се његова заоставштина „сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе”. Задужбина Иве Андрића је искључиви носилац ауторских права за Андрићева дела и једино она може дати сагласност за објављивање његових дела у Србији и у иностранству.
| Задужбина Иве Андрића | |
|---|---|
 | |
| Датум оснивања | 12. март 1976. |
| Тип | невладина фондација |
| Правни статус | непрофитна организација |
| Локација | Србија |
| Седиште | Милутина Бојића 4, Београд |
| Веб-сајт | https://www.ivoandric.org.rs/ |
Андрићева награда
уреди
На основу пишчеве тестаментарне воље, почев од 1975. године, сваке године се додељује Андрићева награда[тражи се извор] за причу или збирку прича написану на српском језику.
Спомен-музеј Иве Андрића
уреди
У оквиру Задужбине Иве Андрића спада и Спомен-музеј Иве Андрића који се налази у саставу Музеја града Београда. Отворен је 1976. године у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео са супругом Милицом Бабић од 1958. године.
Свеске Задужбине Иве Андрића
уреди
Од 1982. године Задужбина издаје часопис Свеске Задужбине Иве Андрића[2] које излазе једном годишње. Ова публикација објављује непознате и непубликоване Андрићеве рукописе, преписку, научне и критичке студије о Андрићевом слојевитом делу и његовом животу, његовом духовном простору као и о времену и свету у којем је живео.
Управни одбор и филантропија
уреди
Задужбином Иве Андрића руководи Управни одбор од девет чланова, који ради без материјалне надокнаде. Чланове Управног одбора именује Српска академија наука и уметности.
Организујући научне скупове о Андрићевом делу и о различитим аспектима савремене српске књижевности, Задужбина служи најдубљим интересима српске књижевности, уметности и културе. Велики је број дипломаца и постдипломаца који су добили стипендију Андрићеве задужбине за радове из области књижевности, а такође су као гости и стипендисти, у пишчевој Задужбини боравили и радили многобројни слависти из целога света. Уз помоћ и са препоруком Задужбине објављено је у последњих двадесет пет година велики број књига. Задужбина, такође, помаже многе културне манифестације, разне књижевне скупове, наступа као покровитељ аматерских и дечијих литерарних такмичења, учествује у акцијама помоћи школским и сиромашним библиотекама и сарађује са свим манифестацијама које обележавају успомену на Иву Андрића, као и са установама које носе његово име. Од маја 1999. године у пријатном простору баште Задужбине организују се и камерне позоришне представе.
У оквиру Задужбине постоји библиотека у којој се сабирају документи, књиге и грађа о Андрићевом животу и раду. У њој се налазе различита издања Андрићевих дела на српском и на многим светским језицима, књиге о пишчевом животу и стваралаштву, различити приручници (енциклопедије, речници, лексикони), фонд периодике, хемеротека, фототека, видеотека, архив. Задужбина пружа стручну и професионалну помоћ проучаваоцима Андрићевог дела и свима онима који су заинтересовани за Андрићево стваралаштво.
Референце
уреди- ^ „Задужбина Иве Андрића”. Задужбина Иве Андрића. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Свеске Задужбине Иве Андрића”. Задужбина Иве Андрића. Задужбина Иве Андрића. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020.
Спољашње везе
уреди- https://web.archive.org/web/20160413093344/http://www.ivoandric.org.rs/html/delatnost.html
- https://web.archive.org/web/20170516064014/http://www.mgb.org.rs/stalne-postavke/muzej-ive-andrica
- https://web.archive.org/web/20160413130719/http://www.ivoandric.org.rs/html/sveske_zaduzbine.html
- https://web.archive.org/web/20160413130719/http://www.ivoandric.org.rs/html/sveske_zaduzbine.html
- Четири деценије чувања Андрићеве заоставштине („Политика“, 23. март 2016)
- Мистерија Андрићевог тестамента (Нпортал, 20. децембар 2021)