Хватач снова
У неким културама Индијанаца, хватач снова је ручно прављени предмет заснован на обручу од врбе, на којој је уткана лабава мрежа. Хватач снова је тада украшен бисерима или перјем.[1]
Порекло уреди
Хватач снова је настао у индијанским племенима, а касније су усвојени од стране неких суседних народа кроз бракове и трговине. То није било све до пан-индијског покрета из 1960их и 1970их, који су усвојени од стране Индијанаца из више различитих народа. Неки сматрају хватач снова симбол јединства између различитих племена, и општи симбол идентификације Индијанаца или првих нација култура. Међутим, многи други Американци тврде да је хватач снова претерано комерцијализован, офанзивно злоупотребљаван и злоупотребљен од стране не-домородаца.[2][3]
Традиционално, Ојибва(Индијанско племе) праве хватач снова везујући жиле праменова у мрежу око малог круга или одсецањем обликованог оквира од врбе. Добијен "хватач снова", виси изнад кревета, користи се као шарм спасавања људи, обично деце, из ноћне море. Познато је и да хватаче снова смеју правити само мушкарци, у супротном они губе своју намену и значај.
Ојибва верују да хватач снова мења снове неке особе. По Конраду Ј. Кавецзинском, "Само добри снови ће бити дозвољени да филтрирају кроз ... Лоши снови ће остати у ухваћени, нестају са светлости дана". Лепи снови ће проћи кроз и спуштати се низ перје на спавача.
Друго објашњење порекла Лакота, "ноћне море пролазе кроз рупе , добри снови су заробљени у мрежу, а затим се спуштају низ перје на лице спавача."
Делови хватача снова уреди
Сваки део хватача снова има своје значење, од обруча све до бројанице на мрежи.
Популаризација уреди
Разне врсте "хватача снова", од којих многи имају мало сличности са традиционалним стиловима, сада се, излаже и продаје појединцима. Према Филип Џенкинсу, то се сматра од стране многих традиционалних Индијанаца и њихових присталица да буде непожељан облик културног присвајања.
Популарности ове амајлије допринео је и амерички писац хорор романа Стивен Кинг, својим романом "Замка за снове",[4] који је у Србији први пут објављен 2001. године. Према овом роману касније је снимљен и истоимени филм.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Prindle, Tara. „NativeTech: Dream Catchers”. Приступљено 23. 12. 2007.
- ^ Jenkins, Philip (2004. 9). Dream Catchers: How Mainstream America Discovered Native Spirituality. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-516115-7. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ "Native American Dream catchers", Native-Languages
- ^ „ZAMKA ZA SNOVE”. Zvanični veb-sajt. Knjižare Vulkan. Архивирано из оригинала 30. 07. 2021. г. Приступљено 14. 8. 2020.
- ^ „Dreamcatcher (2003)”. IMDb. Приступљено 14. 8. 2020.