Западна Сахара (регија)

Западна Сахара је регија у северној Африци, која захвата површину од око 2.000.000 km². Простире се између Атласке регије, Централне Сахаре и регије Судан. У рељефу доминирају пустињски предели Сахаре, по чему је и добила свој назив. Становништво претежно чине Маври и Арапи, укупно око четири милиона.

Западна Сахара
Предео Адрар - Мауританија
Предео Адрар - Мауританија
Област северна Африка
Положај WNW континента
Површина ~2.000.000 km²
Државе простирања
Градови Нуакшот, Ел Ајун, Тиндуф
Број становника ~4.200.000

Положај уреди

Западна Сахара захвата област између уада Саура на северу (подгорина Атласа) и долине средњег тока Нигера на југу, као и Атлантског океана на западу и планине Ахагар и Адрар Ифога на истоку. То су територије држава Западна Сахара, Мауританија, југозападни Алжир и северозападни Мали.

Геологија уреди

Основу ових простора чини Сахараска плоча формирана крајем прекамбрије и грађена од шкриљаца, гнајсева и гранита. Надморска висина регије расте од обала Атлантика према истоку, а највећи део је у оквиру изохипсе од 200 метара. У централном делу истиче се депресија Ел Џуф, испуњена језерским и еолским акумулацијама. Наиме, она је у време плеистоцена била велико језера, чије су притоке биле Суара са севера и Нигер са југа. Западна Сахара има монотон рељеф који нарушава мауританско узвишење Адрар (500 м), издигнуто у креди. Најкарактеристичнији облици Западне Сахаре су пешчане пустиње. Од севера се редом пружају Ерг ер Рауј, Ерг Игиди и Ерг Шеш. Југоисточно се наставља серир Танезруфт, а западно су хамаде Хамада ди Дра и Хамада Тунасин. Уз обале Атлантског океана јужно од Сагуја ел-Хамре пружа се песковита пустиња Рио дел Оро, са бројним динама. Територија Малија прекривена је бројним шљунковитим пустињама - серирима.

Географија уреди

 
Маври су већинско становништво

Клима ових простора је изразито пустињска. Атлантик и хладна Канарска струја утичу на нешто блаже услове у приобаљу, па је тако у Нуакшоту јануарска температура око 20 °C, а у септмебру до 29,5 °C. Количина падавина је изузетно мала и креће се око 20 мм. Будући да је копно стално прегрејано, а воде океана су захваљујући струјама знатно хладније, на њиховом контакту образују се честе и постојане магле. Влажност ваздуха ту достиже често до 80%. Ка истоку климат постаје знатно ариднији. У алжирском граду Тиндуфу јануарска температура је 13 °C, а јулска чак 34 °C. Висина талога је 1,7 милиметар, а кише се јављају у виду изненадних пљускова сваких 5-7 година. На северу регије кише се јављају у зимско доба под утицајем Азорске антициклоне, а на крајњем југу падавине доноси влажно-тропски монсун током лета.

Захваљујући оштром климату, хидрографија регије је оскудна. Јављају се бројни подземни токови који се спуштају са Атласа, а неки се на површини јављају у виду повремених река. Бројне су суве речне долине — уади. За време пролећа када се у планинама топе снег и лед, воду добијају уади Саура (Алжир) и Сагуја ел-Хамра (Западна Сахара). Вегетација одсуствује скоро у потпуности, осим у унутрашњим оазама где расту палме и на приобаљу где су развијене ксерофитне жбунасте формације и траве.

Становништво уреди

Западна Сахара, а нарочито простор Мауританије насељен је белим Маврима (Бидани) и црним Маврима (Харатини). Бидани су одувек представљали владајући слој и берберско-арапског порекла су, док су Харатини потомци тамнопутих робова. У овом делу Африке ропство је укинуто тек 1980. године. Држава Мауританија је по Маврима и добила своје име. Они су берберско племе из античког периода које крајем VII века прима ислам, а у следећем веку прелази на Иберијско полуострво, где оснивају јаку државу. Она је опстала све до XVI века када их је хришћанска реконкиста протерала у Африку. Маври су данас претежно номади и баве се сточарством. Око 99% становништав регије Западна Сахара је исламске вероисповести.

Ови предели су веома ретко насељени. Највише насеља има у приобаљу и у близини унутрашњих оаза. Највећи град регоије је Нуакшот, уједно и главни град Мауританије. Има око 880.000 становника и основан је 1957. године на обали Атлантског океана. Значајни су и Нуадибу на северној обали, као и главни град државе Западна Сахара - Ел Ајун. У унутрашњости највећа насеља су Тиндуф у југозападном Алжиру и Таудени у северном делу Малија. У Мауританији живи око 3,2 милиона становника, док у Западној Сахари има око 550.000 становника.

Привреда уреди

Пољопривреда је слабо развијена услед неповољних климатских услова. Земљорадња је заступљена на крајњем југу регије, где је количина падавина већа, па се гаје житарице просо и сирак. На полупустињским пашњацима заступљено је сточарство као важнија грана. Највише се гаје овце, козе и камиле. У оазама у унутрашњости пустиње могуће је гајење урми и поврћа. Важан удео у свему има и сакупљање гумарабике, као и риболов у приобаљу Атлантика.

Рудна богатства нису велика. У Маританији има лежишта гвоздене руде у околини Зуерата и гипса у близини Нуакшота. Извоз Малија базиран је на експлоатацији соли у оази Таудени. У Западној Сахари има налазишта фосфата, у јужном делу државе. Туризам и саобраћај су слабије развијени.

Види још уреди

Литература уреди

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Африке, Географски факултет, Београд
  • Група аутора (2006): Атлас Африке, Монде Неуф, Љубљана