Западни фронт (Први светски рат)

Рововски рат

Западни фронт је представљао најзначајније бојиште током Првог светског рата. Фронт је отворила Немачка инвазијом на Луксембург и Белгију након избијања рата у августу 1914. године, преко којих је планирала да успостави контролу над индустријски значајним регионима у Француској. Брзо напредовање немачких снага драматично се завршило битком на Марни у којој су савезничке снаге однеле победу. Након ове битке и савезничке и немачке трупе су се укопале формирајући линију фронта која се протезала од Северног мора до швајцарске границе. Значајнијих промена положаја није било све до краја рата.

Западни фронт
Део Првог светског рата

Савезнички војници у рововима.
Време3. август 1914. — 11. новембар 1918.
Место
Исход победа Антанте
пад Немачког царства
Версајски споразум
Сукобљене стране
Антанта:
 Уједињено Краљевство
 Француска
 Краљевина Италија
 Белгија
 САД[1]
 Португалија[2]
 Руска Империја[3]
Централне силе:
 Немачко царство
 Аустроугарска[4]
Команданти и вође
до 26. марта 1918. није постојала јединствена команда, од 3. априла маршал Фердинанд Фош Хелмут фон Молтке Млађи
Ерих фон Фалкенхајн
Паул фон Хинденбург
Ерих Лудендорф
Вилхелм Гренер
Жртве и губици
7.947.000 погинулих, рањених или заробљених[5] 5.603.000 погинулих, рањених или заробљених[5]

Између 1915. и 1917. године било је неколико великих офанзива дуж фронта. Пешадијским нападима је претходила темељна артиљеријска припрема. Ипак пешадија није могла да постигне значајније успехе против добро укопаног непријатеља, митраљеских гнезда, бодљикаве жице, па су обе стране имале велике губитке у људству.

Како би постигли војну предност и прекинули ћорсокак рововског ратовања над непријатељским снагама обе стране су у борби користиле нове технологије као што су авијација, бојни отрови и тенкови стално их усавршавајући током рата. Али ни употреба нових врста оружја није могла да доведе до одлучујућег успеха.

На овом фронту су се догодиле три значајније битке, које су на обе стране однеле велике људске губитке. Битка код Вердена 1916. године, битка на Соми исте године и битка код Пашендала 1917. године.

До краја рата немачка влада је увидела да су савезничке снаге супериорније због већег демографског и индустријског потенцијала па је исцрпљена Немачка била принуђена да 11. новембра 1918. потпише примирје, а Версајским уговором из 1919. године су одређени услови мира под условима које су током Париске мировне конференције диктирале Француска, Британија и САД.

Војни и цивилни људски губици на Западном фронту су били мало преко 4 милиона живота, највише страдалих су били међу немцима и французима, скоро 3 милиона.

Дуж овог фронта Француска је у наредним годинама изградила Мажино линију, линију бетонских утврђења, тенковских препрека и митраљеских гнезда, дужином границе са Немачком и Италијом како би у будућности могли да компензују бројчану слабост у односу на непријатеља.

Референце

уреди
  1. ^ „2nd Battle of the Marne”. Spartacus Educational. Архивирано из оригинала 2. 12. 2008. г. Приступљено 7. 1. 2009. 
  2. ^ Rodrigues, Hugo. „Portugal in World War I”. The First World War. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 26. 1. 2007. 
  3. ^ Cockfield 1999, стр. ix.
  4. ^ „Austria-Hungary Goes to War”. The Great War in a Different Light. Приступљено 3. 1. 2009. 
  5. ^ а б McRandle, James H.; Quirk, James (2006). „The Blood Test Revisited: A New Look at German Casualty Counts in World War I”. The Journal of Military History. 70 (3): 667—701. doi:10.1353/jmh.2006.0180. Приступљено 28. 7. 2008. —see table 12 for authors conclusion. The author states that the Sanitats were never upgraded after initial reporting and thus did not include wounded who later died nor MIA who later turned out to be KIA. However the Sanitats include lightly wounded, and thus give an accurate overall casualty figure for the German forces on the western front comparable with how the allies recorded casualties, even if the specific's such as KIA and WIA are not reliable in the Sanitats.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди