Википедија

Заузимање Луганска

субкоб проруских и украјинских снага у Луганску 2014.

Заузимање Луганска је резултат ескалације Проруских протеста у Украјини 2014. чиме су започели оружани сукоби у Донбасу паралелно са сукобима у Доњецку.

Заузимање Луганска
Део Проруских немира у Украјини 2014. и Рата у Донбасу

Окупација зграде Службе безбедности Украјине у Луганску
Време6. – 29. април 2014.
(3 седмице и 2 дана)
Место
Луганск
Луганска област, Украјина
Исход

Победа проруских снага

Сукобљене стране
Украјина
Луганска Народна Република
Команданти и вође
Михаил Болосткич
Јевгени Мојсјух
Олег Кузминих
Валери Руд
Руслан Прусов
Дмитро Јарош		 Александар Харитонов
Игор Плотницки
Леонид Пасечник
Сергеј Козлов
Жртве и губици
Десетине повређених Десетине повређених

Позадина уреди

Главни чланак: Евромајдан

Током периода Евромајдана, становници Луганске области и њен гувернер Владимир Пристјук подржавали су украјинског председника Виктора Јануковича и његову владу. Ипак, већ 24. новембра 2013. на тргу код споменика Тарасу Шевченку одржан је мали митинг подршке европским интеграцијама[1], чији су се учесници сукобили са донским козацима из Станиције-Луганске[2]. Присталице европских интеграција су 1. децембра наставиле пикете у центру Луганска под слоганом „Дај оставку Јануковичу!“[3].

Дана 25. јануара 2014. године у Луганску је на иницијативу Партије региона одржан масовни митинг подршке деловању председника Јануковича[4]. Како се ситуација у Кијеву захуктавала, нестабилност је расла и у региону Луганска. Регионална управа је 27. јануара позвала грађане да формирају јединице за самоодбрану за борбу против „екстремиста“ из редова присталица Евромајдана, који би могли да заузму административне зграде[5].

22. фебруара, након што је Врховна Рада уклонила Виктора Јануковича са руководства земље, присталице Евромајдана покушале су да упадну у зграду регионалне администрације[6]. Инциденту је претходио окршај присталица Евромајдана и активиста Луганске гарде[7]. Наоружани борци Беркута стигли су на место сукоба. Три особе су задобиле прострелне ране током сукоба[8][9][10].

Протести на Истоку Украјине уреди

Главни чланци: Антимајдан и Проруски немири у Украјини 2014.

Први талас уреди

 
Митинг у Луганску 1 марта.

У Луганску је 1. марта одржан митинг против нове власти на коме је учествовало око 10 хиљада људи[11][12]. Застава Русије је истакнута над зградом Регионалне државне управе (ОГА)[13].

2. марта је такође одржан митинг који је захтевао усвајање резолуције у којој се наводи да Луганска област не признаје нову владу и сматра да је регионални савет једини легитимни орган, који се обраћа Русији за подршку, а такође захтева забрана „политичких партија и јавних организација профашистичког и неонацистичког убеђења које крше законодавство Украјине“: УНА-УНСО, ВО „Свобода“, СНА, „Десни сектор“, „Тридент“, „Патриот Украјине“, „Бели чекић” и други[14]. Обласни савет Луганска усвојио је ову одлуку и упутио је Врховној ради Украјине. Током митинга, активисти су заузели зграду Регионалног савета[15].

5. марта одржан је нови вишехиљадни митинг на коме је изабран „народни гувернер Луганске области“ – Александар Харитонов, који је предложио да изабере сопствену владу – Народно веће Луганске области. Одлучено је и да се за 30. март распише народни референдум о федерализацији на основу Закона о локалним референдумима[16].

9. марта је одржан митинг који је окупио око 3 хиљаде људи под руским заставама захтевајући референдум о самоопредељењу Луганске области. Заплењена је зграда Регионалне државне управе над којом је подигнута руска застава. Гувернер Михаил Болотских, кога су именовале централне власти, био је приморан да напише оставку. До вечери је број демонстраната достигао 10.000[17].

Разбијање антимајдана уреди

Олег Љашко, који је стигао у град, привео је 10. марта једног од организатора проруских протеста, шефа организације Млада гарда, посланика Луганског регионалног савета из Партије региона Арсена Клинчајева. Зграда Луганске обласне државне управе. Љашко и његови милитанти зграбили су Клинчајева право у канцеларији начелника Управе унутрашњих послова Гуславског, везали му лисице и натерали га да се обрати учесницима напада на Луганску обласну државну администрацију са захтевом да напусти зграду[18]. Међутим, увече истог дана Клинчајев је већ био слободан и обећао је Љашку да ће следећи пут добити метак у чело[19]. Дана 11. марта, Клинчајев је приведен и одведен у истражни притвор од стране сада званичних службеника СБУ[20]. Дана 13. марта, СБУ је такође привела Александра Харитонова[21][22].

22. марта одржан је масовни митинг. Људи су држали постере „Јанукович је наш председник“, „Ми нисмо титушки. Ми смо народ“, „Не шовинизму“[23]. У ноћи са 29. на 30. март шаторски камп против Мајдана напале су непознате особе. Град је уништен, активисти Луганске гарде су претучени, неколико људи је хоспитализовано[24].

Други талас протеста уреди

30. марта у Луганску у центру града одржан је велики проруски митинг на коме се окупило око 10 хиљада људи. Учесници акције са заставама Руске Федерације, плакатима „Украјина је Русија“, „Европа је Содома и Гомора“, „Руски је државни језик“ успут су скандирали „Луганск, устани!“, „Русија!“, „Украјина је Русија“. Активисти су дошли из различитих делова града; Према речима организатора, ово даје праву представу о броју присталица идеје о федерализацији земље и придруживању Русији у Луганску. Демонстранти су тражили да посланици свих нивоа признају централну владу и гувернера Луганске области као незаконите, противили су се снижавању социјалних стандарда, тражили ослобађање Арсена Клинчајева и Александра Харитонова[25][26].

Почетак сукоба уреди

Спољашњи видео-запис
Видеорепортажи Грэма Филлипса
  Люди перед зданием СБУ скандируют «Референдум!», 10 апреля
  Жители Луганска вынудили милицию покинуть здание СБУ, 29 апреля
  Жители Луганска на площади перед зданием администрации, 29 апреля

Преузимање државних институција уреди

Одељење СБУ у области Луганск објавило је 5. априла хапшење 15 активиста који су „планирали да преузму власт у региону“. Према извештају, заплењено је 300 јуришних пушака, 1 противтенковски бацач граната, 5 пиштоља, велики број граната, молотовљевих коктела, значајна количина глатке цеви и оштрице[27][28].

Дана 6. априла, после још једног митинга на тргу, око хиљаду учесника је заузело зграду СБУ у Луганску под заставама Руске Федерације, Ваздушно-десантних снага, Ратне морнарице Русије, тражећи ослобађање ухапшених активиста „Војска Југоистока“. Упркос испуњењу захтева демонстраната — приведени су пуштени дан раније[29] — напад на зграду СБУ је настављен. Након заузимања објекта, отворена је оружарница и почела је подела оружја, укључујући и оно одузето дан раније. Саопштено је да му је генерал Александар Петрулевич, кога је Турчинов поставио за начелника одељења СБУ 10. марта[30], дозволио да узме оружје и издао панцире[31] (касније је тврдио да није дао кључ од оружарница и отворена је „специјалним секачем“ без њега[22]).

Проруски активисти су 7. априла блокирали Совјетску улицу испред зграде СБУ заплењене дан раније са барикадама грађевинског отпада, аутомобилских гума и бодљикаве жице. Полиција града је стављена у приправност, саобраћајна полиција блокирала путеве ка центру града. Уједињени штаб Југоисточног отпора[32] налазио се у најзахваћенијој згради СБУ. Активисти су од украјинских власти захтевали ослобађање свих политичких затвореника, укључујући вођу „луганске гарде” Александра Харитонова и заменика регионалног савета Арсена Клинчајева, амнестију свих „силовика” умешаних у догађаје на Мајдану, као и одржавање референдума о самоопредељењу региона у Луганској области[33]. Такође је наведено да ће се, ако власти не испуне ове захтеве, формирати „Парламент Луганске Републике“[34][35].

У граду Красни Луч, мештани (око 25 људи) организовали су своје постове поред саобраћајне полиције како би спречили улазак јединица Националне гарде и бораца Десног сектора у регион[36]. У Рубижну су мештани пикетирали одељење градске полиције како би спречили слање локалних полицајаца у Луганск и спречили могуће крвопролиће[37]. Био је и митинг у Антрациту.

У Луганску су се 8. и 9. априла не само јавни активисти, већ и родитељи и блиски рођаци припадника јединице окупили на капији оба војна кампа локалног пука унутрашњих трупа. Главни захтев грађана био је да се спречи укључивање људства у било какве војне операције против мирних демонстраната. Команда јединице уверавала је грађане да су војници у јединици и да неће нигде отићи осим на предвиђену пратњу. Ујутро 9. априла излази су деблокирани, али у близини остаје јавна пошта која прати кретање војне опреме[38].

Дана 10. априла, у близини града Ровенки, локални становници су блокирали пут како би спречили украјинску војну технику да уђе у Луганск. Према речима једног од демонстраната, војска је напустила Дебаљцево и кренула ка Луганску. На путу је створена јавна пошта која прати кретање аутомобила[39].

Заједнички штаб Југоисточне војске поставио је 11. априла ултиматум Луганском регионалном савету: да у наредних 10 сати сазове хитну (ванредну) седницу на којој су посланици дужни да прогласе државни суверенитет. Луганске Народне Републике и у року од 10 дана одржати референдум са два питања: 1. Ви сте „за“ улазак Луганске Народне Републике у састав Руске Федерације? 2. Да ли сте „за“ улазак Луганске Народне Републике у Украјину? Штаб Југоисточне армије одлучио је да се оружје преда само оним властима које су на референдуму изабрали грађани Луганске области[40].

Проруски активисти су 14. априла одржали митинг код зграде Луганске обласне државне администрације. Олексиј Чмуленко, члан координационог савета Луганске области, пренео је губернатору региона захтеве демонстраната: да признају нелегитимност нових украјинских власти, да признају постојање „народног покрета“ као легално, и да ослободи ухапшене проруске активисте. Рок за извршење ултиматума је 16. април[41]. Према писању медија, око стотину побуњеника остало је у згради СБУ[42].

 
Протести у Луганску. Натпис на плакату: "Кад курвини синови дођу на власт, народ почиње псећи живот".

Дана 16. априла најављено је „уједињавање“ југоисточних региона у Федерацију југоистока Украјине, на челу са привременим председником Анатолијем Визиром, који је раније био председник Апелационог суда Луганске области, према резултатима. селекторске анкете. Такође је најављено да ће се Доњецка и Луганска народна армија (самоодбрана) ујединити у Националну армију Југоистока и прелазак привреде Југоистока Украјине на руску рубљу[43][44]. Самопроглашени председник се одмах обратио за помоћ Руској Федерацији и увео устав из 1996. године и ванредно стање на територији „Федерације југоистока Украјине“ „да заштити становништво од бандеровских неофашиста“[45].

Дана 21. априла на народном скупу Валериј Болотов је изабран за народног гувернера области[46].

Јулија Тимошенко је 24. априла дошла у Луганск да преговара са СБУ заузела зграду[47]. Такође, преговоре са проруским активистима водио је градоначелник града Сергеј Кравченко[48].

27. априла, на редовном митингу, у име Координационог народног већа проглашена је Луганска Народна Република[49][50].

Антитерористичка операција и ескалација у рат уреди

Заробљавање Регионалне државне управе и тужилаштва уреди

Дана 29. априла, након истека ултиматума који је упућен властима, проруски активисти су испунили обећање и кренули у акцију. Колона од неколико хиљада људи кренула је у центар града и заузела зграду подручне управе[51] и тужилаштва[52], као и Управе унутрашњих послова и телевизијске куће ЛОТ. Службеници реда су добили „животни ходник“, а они су добровољно напустили зграду коју су активисти запленили. Полицајци су ставили Георгијевске траке и прешли на страну демонстраната[53]. После преговора са активистима, начелник регионалног одељења Министарства унутрашњих послова је написао оставку[54].

Последице уреди

Проширење географије кретања уреди

Група бораца Југоисточне армије извршила је 26. априла препад на град Стаханов, где је блокирала ГОВД и одржала митинг са окупљеним становништвом, позивајући их да подрже устанак[55].

Стотине локалног становништва, присталица референдума о самоопредељењу региона, дошло је 29. априла у зграду Окружног већа Станично-Луганска и захтевало да председавајући поднесе оставку. Овај услов је одобрен[56][57][57].

30. априла у зграду градског већа Алчевска ушло је око 30 противника званичне власти, а на улици је остало још око 150-200 присталица. Са зграде је уклоњена застава Украјине, а неколико сати касније на јарбол је подигнута руска застава. Руководство Градског већа је остало на својим пословима и наставило да ради[58].

3. маја, неколико камиона са козацима из Козачке националне гарде стигло је у град Антрацит, преузело контролу над градским већем, подигло заставу Донских козака и почело да окупља добровољце[59][60][61].

Референдум о самоопредељењу уреди

Дана 12. маја, у складу са резултатима референдума од 11. маја о самоопредељењу Луганске Народне Републике и на основу декларације о независности од 28. априла 2014. године, проглашен је државни суверенитет Луганске Народне Републике[62].

Напад на Лугански гранични одред уреди

Главни чланак: Опсада граничне базе Луганск

У ноћи 2. јуна око 100 наоружаних људи стигло је у штаб Луганског граничног одреда и настанило се око територије базе. Први напад малокалибарским оружјем почео је око 4 сата ујутро и трајао је око 40 минута. Граничари су успели да одбију напад. Тешке борбе су настављене током целог дана. Трећег јуна ситуација је била мирнија, али су побуњеници наставили да опседају базу. Према речима представника граничне службе, међу опсадницима је било и козака.

Одељење државне граничне службе је 4. јуна објавило премештај запослених из Луганска. Побуњеници су запленили муницију у згради и дозволили граничарима да оду[63].

Борбе код Луганска уреди

Главни чланак: Обарање Ил-76 украјинског ваздухопловства 2014.

После заузимања града Шчастја (14. јуна), украјинска војска се са севера приближила Луганску. 17. јуна 2014. године избиле су жестоке борбе у селу Металист, где су страдали руски новинари[64]. Повстанцы заявили о трех уничтоженных танках противника[65]. Побуњеници су пријавили три уништена непријатељска тенка[66]. Поступала информация о захвате поселка Металлист украинскими военными[67]. Украјинска страна је потврдила извештаје о 4 убијена на својој страни. Постојале су информације о заузимању села Металист од стране украјинске војске[67]

Побуњеници су 14. јуна оборили војни транспортни авион ИЛ-76 који је припадао украјинским оружаним снагама на аеродрому у Луганску. Према званичним подацима, у њему је погинуло 49 војника Оружаних снага Украјине.

Дана 18. јуна закључено је примирје за размену и сахрану тела погинулих[68].

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „В Луганске Евромайдан собрал более 100 человек”. Архивирано из оригинала 2013-12-02. г. Приступљено 2014-04-29.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ Потёмкина А. (2013-11-25). „Луганск евроинтеграционный: казаки, геи и РПЛ”. Сайт «Политика». Архивирано из оригинала 2013-12-02. г. Приступљено 2013-11-25.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  3. ^ „Луганский евромайдан продолжается”. Информационное агентство «ОстроВ». 2013-12-01. Приступљено 2013-12-01. 
  4. ^ «Не позволим Майдану управлять страной!»: в Луганске прошёл митинг в поддержку власти (фото)
  5. ^ Луганська облрада закликала мешканців області захистити місцеву владу від екстремістів
  6. ^ В Луганске штурмуют облгосадминистрацию, есть пострадавшие
  7. ^ В центре Луганска собираются вооружённые люди
  8. ^ В Луганске трое защитников ОГА получили огнестрельные ранения :: Polemika.com.ua Архивирано 2014-03-06 на сајту Wayback Machine
  9. ^ Луганские «УДАРовцы» с палками и в касках отвоевали себе площадь у Тараса Шевченко // Новости Луганска
  10. ^ Опубликовано видео попытки штурма Луганской ОГА. // Polemika.com.ua Архивирано 2014-03-04 на сајту Wayback Machine
  11. ^ „В Луганске прошёл десятитысячный митинг против новой власти на Украине.”. Архивирано из оригинала 2014-07-17. г. Приступљено 2014-04-29.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  12. ^ „В Луганске возле здания ОГА подняли российский флаг”. КорреспонденТ.net. 1 марта 2014. Приступљено 2014-08-04.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ Над зданием администрации Луганска подняли российский флаг
  14. ^ „Решение Луганского облсовета «Об обращении депутатов Луганского областного совета»”. Луганский областной совет. 2014-03-02. Архивирано из оригинала 2014-03-03. г. Приступљено 2014-10-25. 
  15. ^ В Луганске участники «русской весны» захватили ОГА и просят у Путина ввести войска
  16. ^ В Луганске на митинге избрали «народного губернатора»
  17. ^ По «коридору позора». Житељи Луганска захватили ОГА и отправили в отставку назначенного из Киева губернатора Архивирано 2014-03-10 на сајту Wayback Machine
  18. ^ Ляшко 10 марта в Луганске задержал лидера пророссийской организации ВИДЕО «Информинг». Информируем о главном
  19. ^ Клінчаєв після ночі з Ляшком: наступного разу він отримає кулю в лоб — Korrespondent.net
  20. ^ СБУ затримала лідера луганських сепаратистів Клінчаєва | Українська правда
  21. ^ ИТАР-ТАСС: Международная панорама — На Украине задержан лидер организации «Луганская гвардия» Александр Харитонов
  22. ^ а б Экс-начальник Луганской СБУ Петрулевич: Террористические группы ГРУ России уже в Киеве и ждут сигнала / Гордон<
  23. ^ Как в Луганске проходил пророссийский митинг (ФОТО) | 0642.ua — Новости Луганска
  24. ^ В1721 Неизвестные ночью напали на палаточный лагерь «Луганской гвардии» Архивирано 2014-07-02 на сајту Wayback Machine
  25. ^ «Нет» выборам президента! «Да» — референдуму!": в центре Луганска проходит масштабный митинг (фото) — Новости Луганска
  26. ^ В Луганске на митинг сепаратистов пришли около 2 тысяч человек
  27. ^ СБУ разоблачила диверсионную группу, планировавшую захват власти в Луганской области
  28. ^ СБУ задержала группу диверсантов в Луганской области
  29. ^ СБУ по требованию митингующих освободила арестованных активистов в Луганской области
  30. ^ УКАЗ ПРЕЗИДЕНТА УКРАЇНИ № 282/2014 Про призначення О. Петрулевича начальником Управління Служби безпеки України в Луганській області
  31. ^ Начальник СБУ сам разрешил сепаратистам взять оружие, 0642.ua, 17:3008.04.2014
  32. ^ Возле СБУ в Луганске готовятся к штурму и продолжают укреплять баррикады (фото) — Новости Луганска
  33. ^ „Захватчики здания СБУ в Луганске выдвинули требования — Новости / ФРАЗА”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  34. ^ Захватчики здания СБУ в Луганске заявили о создании Парламента Луганской Республики. «Если власть не прислушается» | Остров Лугань Архивирано 2014-11-12 на сајту Wayback Machine
  35. ^ „Сепаратисты заявили о создании парламента «Луганской республики» — OBZOR.lg.ua”. Архивирано из оригинала 2014-11-12. г. Приступљено 2014-04-29.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  36. ^ „Красный Луч. Перекресток. 07.04.2014 год”. Архивирано из оригинала 2014-04-13. г. Приступљено 2014-06-09.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  37. ^ Сегодня в Рубежном пикетировали горотдел милиции | Информационно-новостной портал 'Час Пик'
  38. ^ В Луганске родители солдат местной воинской части заблокировали выезд из ВЧ // Новости Луганской области — Восточный Вариант Архивирано 2014-04-13 на сајту Wayback Machine
  39. ^ „В Ровеньках местные жители перекрывали дорогу, чтобы не пустить якобы «бандеровцев» в Луганск (ВИДЕО) — Луганск.comments.ua”. Архивирано из оригинала 2014-04-13. г. Приступљено 2014-06-09.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  40. ^ Луганские сепаратисты выдвинули свои требования — Новости Mail.Ru[мртва веза]Шаблон:Недоступная ссылка
  41. ^ В Луганске передумали штурмовать ОГА, но выдвинули ультиматум —Новости Mail.Ru Архивирано 2014-04-15 на сајту Wayback Machine
  42. ^ В захваченном здании СБУ осталось меньше 100 человек — источник
  43. ^ Луганский судья провозгласил себя президентом юго-востока Украины — Александр Саможнев — Российская газета
  44. ^ Луганский судья назвал себя президентом юго-востока Украины — Росбалт.ру
  45. ^ Самозванец перевёл «Юго-Восточную Украину» на рубль и Конституцию-1996
  46. ^ „В Луганске выбрали «народного губернатора»”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2014. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  47. ^ Тимошенко приехала в Луганск договариваться с захватчиками СБУ
  48. ^ Мэр Луганска призвал захватчиков СБУ «не баловаться»
  49. ^ В Луганске объявлена народная республика
  50. ^ Провозглашение акта независимости Луганской Народной республики — YouTube
  51. ^ „В Луганске захватили ОГА”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  52. ^ „В Луганске без боя захватили прокуратуру”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2014. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  53. ^ „Украина: сторонники федерализации заняли здание обладминистрации в Луганске”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  54. ^ „В Луганске назначили «народного начальника милиции»”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  55. ^ Ю. Р. Федоровский. ЛНР. Хронология событий. // Создание ЛНР и военные действия на Луганщине глазами участников и очевидцев. Луганск, 2015. С.12.
  56. ^ В одном из районных центров Луганской области прошёл митинг сторонников федерализации — Первый канал
  57. ^ а б Сторонники федерализации заняли здание госадминистрации Станично-Луганского района — Первый канал
  58. ^ СМИ сообщили о захвате горсовета в Алчевске Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2016) // Slon.ru, 30.04.2014
  59. ^ Город Антрацит взяли под контроль донские казаки
  60. ^ В Антраците казаки закрыли избирательный участок
  61. ^ Казаки блокируют подготовку городского избиркома Красного Луча к выборам президента Украины
  62. ^ „Луганская народная республика заявила о независимости от Украины”. // РИА Новости. 2014-05-12. Приступљено 2014-05-12. 
  63. ^ „6 боевиков убиты, 3 украинских военных получили ранения в Луганских боях”. CTV News. 4 июня 2014. Приступљено May 23, 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) (англ.)
  64. ^ Под Луганском погиб журналист «России 1»
  65. ^ Ополченцы ЛНР заявили о трех уничтоженных танках АТО
  66. ^ 4 силовиков убиты на Луганщине — журналист
  67. ^ а б СМИ: Нацгвардия взяла под контроль поселок Металлист в Луганской области
  68. ^ В Луганске начался обмен погибшими между силовиками АТО и боевиками «ЛНР»

Спољашње везе уреди

 
Заузимање Луганска на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заузимање_Луганска&oldid=27503643”