Заљубљеност

Заљубљеност или очараност је стање у коме је особа занесена неразумном страшћу, обично према другој особи за коју је развила снажна романтична или платонска осећања.

КарактеристикеУреди

Кокс тврди да заљубљеност може да се разликује од романтичне љубави само када се гледа на посебан интерес. Очараност се такође може развити у зрелу љубав.[1] Голдстајн и Брандон су описали заљубљеност као прву фазу односа пре него што се развије у зрелу интимност.[2] Филипс описује како илузије очараности доводе до разочарења када се сазна права истина о особи којом смо били очарани.[3] То је предмет екстравагантне, краткотрајне страсти или привремене љубави код адолесцената.[4]

ВрстеУреди

Браун је препознао три врсте заљубљености: прва, можда и најчешћа, је стање када је биће зането, без увида или одговарајуће процене, слепом жељом. Друга, процена може бити добра иако љубав или жудња остају њоме непромењене; док је трећи тип онај када се лоше процени због незнања или несмотрености, без обзира на жељу.

Интелектуална заљубљеностУреди

Заљубљеност не мора укључивати само људе, већ се може проширити и на објекте, активности и идеје. „Људи се увек заљубљују у друге људе... у своје ратне и спортске хероје”:[5] у институције, говоре и узоре. Тако су, на пример. Јунгову иницијалну „безусловна преданост” Фројдовим теоријама и његову „не мање безусловно поштовање” Фројдове личности, обојица сматрали у то време као „квази-религиозну заљубљеност... у култни предмет”;[6] док је Фројда заузврат „веома привукла Јунгова личност”,[7] можда је „у Јунгу видео идеализовану верзију себе”: заједничко друштво дивљења - „интелектуално уплетени један другим”.[8] Жена, такође, могла је да „жуди за једним гуруом, па затим и другим... волела је да буде ученик".<”ef>C. P. Snow, Corridors of Power (Penguin 1975) pp. 146.</ref> Такође постоје и колективне заљубљености: „сви смо склони да будемо привучени у друштвене фантазијске системе”.[9] Тако, на пример, „недавна интелектуална заљубљеност у структурализам и постструктурализам[10] вероватно је трајало најкраће док "11. септембар није прекинуо интелектуалну заљубљеност у постмодернизам"[11] у целини.

Књижевни описиУреди

Шекспирови сонети су описани као „поезија за заљубљивање”; као да доминира једном темом и „та тема је заљубљеност, њена иницијација, култивација и историја, заједно у својим врхунцима тријумфа и девастације” - дуготрајно истраживање стања у коме смо „подложни одговарајућим поремећајима који припадају нашој заљубљености... стању заљубљености”.[12]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Frank D. Cox, Human Intimacy (2008). стр. 72.
  2. ^ A. Goldstein and M. Brandon, Reclaiming Desire (2009). стр. 232.
  3. ^ Adam Phillips, On Flirtation (London 1994) pp. 40.
  4. ^ „Infatuation meaning - Spinfold”. www.spinfold.com (на језику: енглески). Приступљено 09. 10. 2018. 
  5. ^ Carol O'Connell, Flight of the Stone Angel(London 1997) pp. 74.
  6. ^ Peter Gay, Freud: A Life for Our Time (London 1989) pp. 204.
  7. ^ Ernest Jones, The Life and Work of Sigmund Freud (Penguin 1964) pp. 328.
  8. ^ Anthony stevens, Jung (Oxford 1994) pp. 12.
  9. ^ R. D. Laing, Self and Others (Penguin 1972) pp. 38.
  10. ^ Sally Banes, Terpsichore in Sneakers (1980) стр. xxviii
  11. ^ David Stoesz, Quixote's Ghost (2005)
  12. ^ R. P. Blackmur/J. T Jones, Outsider at the Heart of Things (1989). стр. 242. и pp. 246.

Додатна литератураУреди

  • Grohol, J. Phys.D (2006). "Love Versus Infatuation", Retrieved: Nov 24th 2008
  • Harville, H. PhD. (1992). Keeping the Love You Find, New York: Pocket Books.
  • Glencoe/McGraw-Hill. (2000). Whitney, DeBruyne, Sizer-Webb, Health: Making Life Choices (pp. 494–496)