Звонко Ивезић
Звонко Ивезић (Вајска, 17. фебруар 1949 — Сремска Каменица, 4. септембар 2016) био је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.
Звoнкo Ивeзић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Звонце | ||
Датум рођења | 17. фебруар 1949. | ||
Место рођења | Вајска, ФНРЈ | ||
Датум смрти | 4. септембар 2016.67 год.) ( | ||
Место смрти | Сремска Каменица, Србија | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
1965—1967 | Војводина | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1967—1976 1976—1982 1982—1983 |
Војводина Сошо Рејсинг |
220 183 33 |
(59) (53) (4) |
Репрезентативна каријера | |||
1975—1976 | Југославија | 4 | (2) |
Тренерска каријера | |||
2004—2005 |
Рудар Угљевик Бечеј 1918 Јединство Стара Пазова ОФК Славија Шајкаш 1908 ЧСК Пивара |
Биографија и каријера уреди
Ивезић је каријеру започео као дечак у пионирском тиму Војводине, где је прошао кроз све селекције клуба, а за први тим дебитовао 1965. године, када је Војводина освојила прву шампионску титулу у њеној историји, у сезони 1965/66.[1] За Војводину је одиграо 220 лигашких утакмица, на којима је постигао 59 голова, укупно 458 утакмица са 170 постигнутих голова. Од 1976. године каријеру је наставио у француском Сошоу, а затим од средине 1982. године играо у Паризу, у клубу Рјесинг, где је на 33 утакмице постигао 4 гола.[1]
Након што је скренуо пажњу на себе добром игром у Војводини, добио је позив државног тима, за младу препрезентацију Југославије одиграо је пет утакмица, док је за први тим Југославије одиграо четири.[1] У првом тиму дебитовао је на пријатељској утакмици против селекције Холандије у Београду, 31. маја 1975. године, а последњи пут у дресу репрезентације Југославије био је у пријатељском сусрету у Риму, против репрезентације Италије 29. септембра 1976. године.[1]
Након што је завршио играчку каријеру, био је генерални секретар Војводине, која се у то време борила за опстанак у Првој лиги Југославије, 1986. године. Ивезић се касније посветио тренерском послу, тренирао је неколико клубова из Србије, као што су Јединство Стара Пазова, ОФК Славија, Шајкаш 1908, ЧСК Пивара, а највећи траг као тренер оставио је у Бечеју 1918 и Рудару Угљевик.[2][3]
Последње године живота Ивезић је провео у Баноштору, а преминуо је 4. септембра 2016. године у приватној болници у Сремској Каменици.[2][1]
Референце уреди
- ^ а б в г д „Ivezić Zvonko”. reprezentacija.rs. 16. 12. 2009.
- ^ а б „IN MEMORIAM Umro bivši fudbaler Vojvodine Zvonko Ivezić”. Блиц. 5. 9. 2016.
- ^ Zlatne godine стр. 196
Спољашње везе уреди
- Звонко Ивезић на сајту reprezentacija.rs