Зграда матичарског здања у Новом Саду
Зграда матичарског здања у Новом Саду изграђена је у периоду између 1885. и 1889. године. Заштићена је као споменик културе од 1997. године. Објекат се налази у Железничкој улици, у близини Јерменске цркве. Данас су у овој згради смештени градска управа, матичар и други административни садржаји.[1]
| Зграда матичарског здања у Новом Саду | |
|---|---|
 Матичарско здање у Новом саду | |
| Опште информације | |
| Место | Нови Сад |
| Општина | Нови Сад |
| Врста споменика | Непокретно културно добро - споменик културе |
| Време настанка | 19. век |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада |
| www | |
Историја уреди
Зграда је изграђена крајем 19. века у продужетку Главне улице. Изграђена је за потребе новосадског племића и жупана Феликса Парчетића. Име пројектанта и архитекте остаје непознато, али је забележено да почетком 20. века зграда постаје посед др Армина Касовица који је предузео и темељну обнову ове грађевине. Рестаурација и конзервација изведене су током 1994. и 1995. године. Том приликом су многе слике рестауриране, а неке су и дислоциране.[1]
Изглед уреди
Зграда је пространа и има један спрат. У основи је у облику слова П са два дугачка дворишна крила. Део фасаде се истиче репрезентативним колским улазом и масивним зиданим балконом. Главну фасаду крактерише девет вертикала отвора и у средишту плитки ризалит. Фасада је декорисана бројним орнаментима попут лављих глава, балустера, фризова, мушких маски итд. Балкон носи пет сликовитих конзола. Посебно је значајна и занимљива конзола у лику повијеног старца са пастирским шеширом на глави.[1]
Ентеријер је богат декоративном пластиком што сведочи о економској моћи и култури живљења власника палате. Умеће новосадског гипсара и вајара Јулија Аника уочљиво је на плафонима степенишног простора, две свечане сале и у просторном холу, али и на зидовима. Плафони многих соба украшени су и осликани са фигурама анђела.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г Добрић 2009, стр. 87
Литература уреди
- Добрић Катарина (2009). Културна добра Новог Сада. Нови Садː Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада.
