Зграда мађарског парламента

Неоготска владина зграда и знаменитост у Будимпешти, Мађарска

Зграда мађарског парламента (мађ. Országház [ˈorsaːghaːz], што у преводу значи Кућа земље или Кућа нације), позната и као Парламент у Будимпешти по својој локацији, седиште је Народне скупштине Мађарске, препознатљива знаменитост Мађарске и популарно туристичко одредиште у Будимпешти.[5] Налази се на Тргу Лајоша Кошута, на пештанској страни града и на обали Дунава. Тренутно је највећа зграда у Мађарској.[6] Дизајнирао ју је мађарски архитекта Имре Стеиндл[7] у неоготичком стилу,[8][9][10] а завршена је 1904. године.[11]

Зграда мађарског парламента
Зграда мађарског парламента, посматрана са Дунава
Зграда мађарског парламента, посматрана са Дунава
Зграда мађарског парламента, посматрана са Дунава
Информације
Локација Будимпешта, Мађарска
Координате 47° 30′ 25″ С; 19° 02′ 44″ И / 47.506944° С; 19.045556° И / 47.506944; 19.045556
Статус завршена
Саграђена 1904.
Висина
Висина 96 m
Технички детаљи
Број спратова 4
Површина 18.000 м²
Број лифтова 13
Компаније
Архитекта Имре Стеиндл
Референце: [1][2][3][4]

Историја уреди

 
Зграда парламента 1905

Будимпешта је настала 1873. године уједињењем три града, Будима, Обуде и Пеште. [12] Седам година касније Сабор је одлучио да изгради нову, репрезентативну зграду парламента, која ће изражавати суверенитет нације. Планирано је да зграда буде окренута према реци. Одржано је међународно такмичење, а победио је Имре Стеиндл. [11] Планови још два такмичара су такође реализовани, један као Етнографски музеј а други као зграда Министарства пољопривреде Мађарске, обе зграда окренуте ка згради Парламента, на Тргу Лајоша Кошута. Изградња победничког дизајна започета је 1885. године, а зграда је отворена на 1000-годишњицу земље 1896. године, иако је завршена тек 1904. године.[13] Архитекта зграде није доживео завршетак изградње, прво је ослепио, а затим 1902. године преминуо.[14]

У изградњи је учествовало око 100.000 људи. Утрошено је 40 милиона цигли, пола милиона драгог камења и 40 килограма злата.[13] Након Другог светског рата, законодавно тело је постало једнодомно, а данас Влада користи само мали део зграде. За време Народне Републике Мађарске, на врху куполе налазила се црвена звезда, али је уклоњена 1990. године након пада комунизма. Матјаш Сиреш прогласио је Мађарску Републику са балкона окренутог према Тргу Лајоша Кошута 23. октобра 1989. године.

Карактеристике уреди

 
Зграда парламента ноћу

Зграда Парламента је саграђена у неоготичком стилу. Има симетричну фасаду и централну куполу. Купола је у стилу неоренесансе. [15] Парламент је и изнутра симетричан, има две потпуно идентичне дворане парламента од којих се једна користи за политику, а друга за туристичке посете.

Зграда је дуга 268 m и широка 123 m. Њена унутрашњост обухвата 10 дворишта, 13 путничких и теретних лифтова, 27 капија, 29 степеништа, 691 собу (што укључује више од 200 канцеларија) и библиотеку са преко 500.000 јединица. С висином од 96 m, једна је од две највише зграде у Будимпешти, друга је Базилика Светог Иштвана која је исте висине.[16] Пошто је зграда пројектована током хиљадугодишњице Мађарске, број 96 симболизује годину мађарског освајања Карпатске котлине 896. Број 96 се такође јавља у броју степеница главног степеништа. Зграда има 365 мањих и већих кула, што симболизује број дана у години.[13]

Главна фасада гледа на Дунав, али је главни улаз с трга на источној страни зграде. Фасада зграде је украшена са 90 камених скулптура које представљају личности из мађарске историје, док 162 статуе красе унутрашњост зграде.[17] То су статуе мађарских владара, трансилванских вођа и познатих војних личности као што су Арпад, Стефан I Угарски и Јанош Хуњади.[18][19][20] Над прозорима су приказани грбови краљева и војвода. Источно степениште је окружено статуама два лава. Посетиоци се приликом уласка у Парламент пењу сјајним украшеним степеницама, виде фреске на плафону и пролазе поред попрсја архитекте Имре Стеиндла у зидној ниши.

Један од познатих делова зграде је шестоугаона централна дворана, уз коју су Доњи и Горњи дом. Модерна Народна скупштина је једнодомна и састаје се у Доњем дому, док се Горњи дом користи као сала за конференције и састанке. Круна Светог Стефана, која је такође налази у грбу Мађарске, изложена је у централној дворани од 2000. године.[14]

Поштанске марке уреди

Зграда се налази на више од 50 поштанских марака које је Мађарска издала током 1917–1921. Неки од њих су: 1917,[21] 1919,[22] 15. априла 1920,[23] и 1921.[24]

Галерија уреди

Унутрашњост уреди

Спољашњост уреди

Референце уреди

  1. ^ Béni, Alexandra (13. 6. 2017). „10+1 things you didn't know about the Hungarian Parliament”. Daily News Hungary. Daily News Hungary. Архивирано из оригинала 10. 4. 2021. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  2. ^ „Parliament”. Budapest Info. Budapest Info. n.d. Архивирано из оригинала 21. 1. 2021. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  3. ^ Kay, Nathan (3. 1. 2019). „The secrets and symbols of Hungary's Parliament building”. CNN Travel. CNN. Архивирано из оригинала 10. 4. 2021. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  4. ^ „The House of Parliament”. House of Parliament Visitor Center. Hungarian National Assembly. n.d. Архивирано из оригинала 5. 5. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  5. ^ „The Hungarian Parliament Building”. Parlamento Budapest. 2016. Приступљено 8. 4. 2016. 
  6. ^ „Parliament”. Budapest Info. 4. 3. 2015. Архивирано из оригинала 13. 9. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2016. 
  7. ^ „% 2C1077279001% 3Fcc% 3D1452460 & cc = 1452460 Deaths are registered in Bp. I-III. dist. united state mortal akv. 2201/1902.”. FamilySearch.org. Приступљено 29. 10. 2017. 
  8. ^ „Pugin and the Gothic Revival”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г. Приступљено 12. 7. 2010. 
  9. ^ Nagy, Gergely Domonkos (2013). „Gothicized buildings and the role of symbols in Baroque architecture”. Periodica Polytechnica Architecture (на језику: енглески). 44 (2): 69—76. ISSN 1789-3437. doi:10.3311/PPar.7396. 
  10. ^ „Gothic Revival”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 8. 10. 2013. 
  11. ^ а б Turp, Craig (2010). DK Eyewitness Top 10 Travel Guide: Budapest. Dorling Kindersley Ltd. стр. 8—9. 
  12. ^ „Buda, Obuda, and Pest” (XML). Brill.com. Приступљено 22. 4. 2019. 
  13. ^ а б в „10+1 things you didn’t know about the Hungarian Parliament”. dailynewshungary.com. Приступљено 5. 2. 2020. 
  14. ^ а б „The secrets and symbols of Hungary's Parliament building”. edition.cnn.com. Приступљено 5. 2. 2020. 
  15. ^ Steves, Rick; Hewitt, Cameron (2009). Rick Steves' Budapest . Avalon Travel Publishing. ISBN 978-1-59880-217-7. 
  16. ^ „The Budapest Parliament and its treasures”. budapestinfo.org. Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 5. 2. 2020. 
  17. ^ „The House of Parliament”. parlament.hu. Приступљено 6. 2. 2020. 
  18. ^ Anonymus, Notary of King Béla: The Deeds of the Hungarians (Edited, Translated and Annotated by Martyn Rady and László Veszprémy) (2010). In: Rady, Martyn; Veszprémy, László; Bak, János M. (2010); Anonymus and Master Roger; CEU Press; ISBN 978-963-9776-95-1.
  19. ^ Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (Greek text edited by Gyula Moravcsik, English translation by Romillyi J. H. Jenkins) (1967). Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. ISBN 0-88402-021-5.
  20. ^ The Hungarian Illuminated Chronicle: Chronica de Gestis Hungarorum (Edited by Dezső Dercsényi) (1970). Corvina, Taplinger Publishing. ISBN 0-8008-4015-1.
  21. ^ „Stamp: Parliament building (Hungary) (Parliament building) Mi:HU 200,Sn:HU 119,Yt:HU 175,AFA:HU 175”. Colnect.com. Приступљено 22. 4. 2019. 
  22. ^ „Stamp: Parliament building (Hungary) (Parliament building) Mi:HU 253b,Sn:HU 189,Yt:HU 231,AFA:HU 231B”. Colnect.com. Приступљено 22. 4. 2019. 
  23. ^ „Stamp: Parliament building (Hungary) (Parliament building) Mi:HU 317,Sn:HU 188,Yt:HU 230,AFA:HU 230”. Colnect.com. Приступљено 22. 4. 2019. 
  24. ^ „Stamp: Parliament Building, triangular punching (Hungary) (Parliament building) Mi:HU 203L”. Colnect.com. Приступљено 22. 4. 2019. 
  25. ^ Rady, Martin (2020). The Habsburgs (на језику: енглески). Penguin Random House UK. стр. 79. ISBN 978-0-241-33262-7. 
  26. ^ „Hungary: Recovery of Crown Jewels 1945”. Приступљено 2008-12-17. 
  27. ^ „Jimmy Carter Library: The Crown of St. Stephen”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2017. г. Приступљено 2016-12-12. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди