Зграда представништва Првог дунавског паробродарског друштва у Београду

Зграда представништва Првог дунавског паробродарског друштва налази се у градској општини Стари град у улици Господар Јевремовој 33 и Капетан Мишиној 6а у Београду. Уврштена је у споменик културе Србије.[1]

Зграда представништва Првог дунавског паробродарског друштва
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1924—1926. године
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11450
Званични веб-сајт

Историјат и архитектураУреди

Изградњу објекта финансирало је Прво дунавско паробродско друштво, које је основано 1829. године у Бечу. Пројекат за изградњу објекта направио је бечки архитекта Александар Поп, а идејни пројекат изграђен је 1923. године, а потом је разрада поверена Стевану Толбару. Изградња зграде трајала је од 1924. до 1926. године.[2][3]

Зграда је троспратна, замишљена као пословно-стамбена са централним делом и два улаза смештеним на углу улица Господар Јевремове и Капетан Мишине.[2] Канцеларија представништва била је у приземљу, а високо приземље, три спрата и таван били су намењени за становање чиновника, подељени у шестаест станова.[2] Станови су били салонског типа, у чијој основи се налази велики антре из којег се наспрам улазних врата улазило у трпезарију. Кухиња, купатило и остале просторије налазиле су се са једне стране, а салон и спаваће собе са друге стране улазног дела.

Толбар је био задужен за ентеријер као и за изглед фасаде. Објекат је изграђен у арт деко стилу са елементима касне бечке сецесије и чешког кубизма. Два крила зграде направљена су да подсећају на димњаке пароброда, а улаз у зграду на кабину брода. Изнад улаза налази се натпис „Прво дунавско паробродско друштв” са сидром које је било симбол друштва.[2]

Зграда је више пута мењалу намену и станаре, а један од познатијих пре Другог светског рата био је српски дипломата и колекционар Павле Бељански. Током Другог светског рата зграда је служила као седиште немачког Црвеног крста, а након тога и као седиште Команде Совјетске црноморске флоте. До почетка 21. века зграда је била седиште Швајцарске амбасаде, Дечији диспанзер, обданиште и Центар за културу Народног универзитета Стари град. Године 2010. када је општина Стари град обновила свој културни центар, он је назван Установа културе „Пароброд”. Данас се у просторијама зграде налази биоскопска сала „Драган Николић”, клавир хор „Арсен Дедић” и џез клуб у подруму зграде.[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Службени гласник РС", број 10 од 15. фебруара 2019.”. pravno-informacion-sistem.rs. Приступљено 20. 8. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Zgrada Prvog dunavskog parobrodarskog društva – Građevinski prvenac zaboravljenog inženjera Stevana Tobolara”. 011info.com. Приступљено 13. 8. 2019. 
  3. ^ Đurišić, M.St. (1965) Istorija jugoslovenskog rečnog parobrodarstva do 1926. godine. Beograd
  4. ^ Enciklopedija moderne arhitekture. Beograd: Građevinska knjiga