Зграда уметничке школе у Београду

Зграда уметничке школе у Београду се налази у улици Краља Петра 4 и представља непокретно културно добро као споменик културе. [1]

Зграда уметничке школе у Београду
Zgrada umetnicke skole u Beogradu 01.jpg
Зграда уметничке школе
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1836.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Зграда је саграђена око 1836. године уз Конак кнегиње Љубице, када је имала намену као помоћни објекат, у коме је до 1842. године становао кнез Михаило. Зграда је припадала простору некадашње „Варош капије“, која је била средиште политичког и друштвеног живота Кнежевине Србије, у којем су било смештено Попечитељство унутрашњих дела, Правосуђа и Просвете, а од 1846. године у згради се уселила Прва београдска гимназија.

Zgrada umetnicke skole u Beogradu 03.jpg

Прва београдска гимназија се овде налазила од 1846. до 1905. године. У овој згради гимназију је похађао и завршио и Светозар Марковић, о чему сведочи и спомен-табла постављена на фасади зграде.

Грађена је у бондручном конструктивном систему, типичном за градитељство прве половине 19. века у Београду. Зграда је саграђена као једноспратни објекат са основом у облику ћириличног слова 'П'. Небитне измене и просторно прилагођавање намени нису утицале на њен споменички карактер.

Уметничкозанатска школа, као наставак Српске цртачке и Српске сликарске школе Кирила Кутлика односно Ристе Вукановића започела је своју делатност у овој згради 1905. године. Прерастањем у Академију ликовних уметности, исељена је 1937, а њене просторије заузела је новооснована Академија примењених уметности. Данас се у овој згради налази деканат и неколико одсека Факултета примењених уметности.

Споменичност овог објекта условљена је педагошким и јавним деловањем просветних установа, одшколованих генерација међу којима су и државници, научници, књижевници, уметници и друштвени радници, у дугом временском распону од 1847. до данас.[2]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
  2. ^ „локације”. Званична презентација. Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду. Приступљено 9. 7. 2018. 

Спољашње везеУреди