Здравко Бујић

Здравко Бујић (Доње Водичево, 1. новембар 1940) српски је филозоф и лирик.

Здравко Бујић
Датум рођења1940.

БиографијаУреди

Бави се филозофијом, лириком, хагиографијом и антологичарством. Рођен је 1940. г. у селу Доње Водичево код Новог Града (бившег Босанског Новог). Завршио је књижевност на Филозофском (Филолошком) факултету у Београду 1964. Магистрирао је 1982. филозофију на Катедри друштвених наука Пушкинског института у Москви. З. Бујић је академик. Редовни је члан Духовне академије Достојевски са центром у Москви и филијалом у Новом Саду.

З. Бујић је као филозоф објавио следећа дела:

  1. Општа начела теорије панкимизма (књига 1);
  2. Догмофилијско-скепскофилијски панкимизам у религии (књига 2);
  3. Идеалофилијско-реалофилијски панкимизам у философији (књига 3);
  4. Теофилијско-антропофилијски панкимизам у уметности (књига 4).
  5. Панкимизам, теорија таласног трајања (обједињена тетралогија четири претходна назива);
  6. Дешифровани генији и таленти.

Као песник написао је следеће збирке:

  1. Кућа у рају;
  2. Песма једини завичај;
  3. Душа;
  4. Уз Бога и љубав;
  5. Стихом кроз српске пределе;
  6. Моје најбоље песме (ауторов избор песама).

Као хагиограф написао је књигу:

  1. Велике светитељке.

Као антологичар издао је књигу под насловом:

  1. 100 најбољих српских лирских песама.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ Бујић, Здавко. „100 најбољих српских лирских песама”. Приступљено 29. 1. 2018.