Здравко Рандић
Здравко Рандић (Крк, 18. децембар 1925 — Београд, 28. јул 2010) био је српски и југословенски помоћник редитеља и филмски редитељ.
Здравко Рандић | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. децембар 1925. |
| Место рођења | Крк Краљевина СХС |
| Датум смрти | 28. јул 2010. (84 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Биографија уреди
Студирао је на Филозофском факултету у Загребу, писао позоришне и филмске критике и бавио се позоришном режијом. За филм се определио крајем четрдесетих година кад је радио у документарној и играној продукцији као сарадник режије и постао врхунски стручњак у припреми пројеката за реализацију..[1]
Највише је био ангажован као помоћник режије те се сматра најзначајнијим помоћником режије у историји југословенске кинематографије. Помоћник режије је важна професија у савременом филму а тада у југословенском филму шезедесетих и седамдесетих година то је било место које је у занатском смислу усмеравало филмове јер многи редитељи готово нису имали никакво филмско образовање.[1] Рандић се сматрао професионалцем који је на најбољи могући начин успевао да конкретизује редитељске визије.
Као помоћник редитеља асистирао је током педесетих година пионирима југословенског филма Владимиру Погачићу, Соји Јовановић, Радошу Новаковићу и Јовану Живановићу. Током шездесетих година често је асистирао Фадилу Хаџићу, Живојину Павловићу, Вуку Бабићу, Предрагу Голубовићу.[1] Омогућио је улазак у кинематографију крајем седамдесетих година тада младим ауторима попут Горана Паскаљевића, Слободана Шијана, а током осамдесетих година Жарку Драгојевићу, Горану Гајићу, а током деведесетих година Срђану Драгојевићу и Владимиру Живковићу.
Као редитељ дебитовао је 1956. године филмом Ципелице на асфалту, 1963. године режирао је филм Земљаци а своје најзначајније филмове почетком седамдесетих година година прошлог века у поетском кључу српског црног реализма Опклада из 1971 и Трагови црне девојке из 1972 године.[2]
Распоном филмова на којима је радио, успео је објединити готово пола века у једној каријери. Рандићев ангажман је био гаранција да ће филм бити на нивоу а радило се о професионалцу старог кова који је остао упамћен по властитој уметничкој визији и по ненадмашном познавању заната и помагању другима да испричају своје приче.
Он је радом допринео је уређењу кинематографског живота у Србији и по томе је остао прегалачки узор.
Поред дугометражних играних остварења, Здравко Рандић је био један од иницијатора стварања филмских радних заједница и нових форми продукција а био је аутор више документарних филмова о значајним личностима јавног живота: Данило Бата Стојковић, Душица Жегарац, Драган Николић, Александар Берчек и о многим другим глумцима.
Филмографија уреди
Редитељ уреди
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1957. | Ципелице на асфалту | ||
| 1963. | Земљаци | ||
| 1971. | Опклада | ||
| 1972. | Трагови црне девојке | ||
| 1977. | Лептиров облак | ||
| 1999. | Данило Бата Стојковић — филмска остварења | ||
| 2000. | Душица Жегарац — филмска остварења | ||
| 2001. | Драган Николић — филмска остварења | ||
| 2001. | Михајло Бата Паскаљевић — филмска остварења | ||
| 2002. | Александар Берчек — филмска остварења | ||
| 2004. | Милена Дравић — филмска остварења |
Помоћник редитеља уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Zdravko Randić (1925-2010)”. b92.net. Приступљено 2. 8. 2018.
- ^ „Preminuo Zdravko Randić”. seecult.org. Приступљено 2. 8. 2018.
Спољашње везе уреди
- Здравко Рандић на сајту IMDb (језик: енглески)