Отворите главни мени

Земље круне Светог Стефана

Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) је био назив за земље које су се налазиле у историјској вези са Краљевином Угарском. Назив је коришћен као ознака за угарски део Аустроугарске монархије између 1867. и 1918. године, а односио се на такозвану ужу Угарску, Хрватску-Славонију, град Ријеку и Босну и Херцеговину, која је чинила аустроугарски кондоминијум.

Земље круне Светог Стефана
Szent István Koronájának Országai  (мађарски)
1867.—1918.
Austria-Hungary map sr.svg
Аустроугарска 1910. године — земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), БиХ (18) је имала посебан положај кондоминијума
Главни градБудимпешта
Земља Аустроугарска
Површина325.411 км2
Становништво20.886.487 (1910)
Статусбивша административна територија
Владавина
 • Обликмонархија
краљ 
• 
Франц Јозеф
Историјска еранови век, савремено доба
• Успостављено
1867.
• Укинуто
1918.
Претходник
Следбеник
Краљевина Угарска (Аустријско царство)
Мађарска Демократска Република
Грб земаља круне Светог Стефана: у средини мађарски грб; около грбови Хрватске, Ердеља, Ријеке, Босне и Херцеговине, Славоније и Далмације.

НазивУреди

Ова заједница је имала и свој латински званичан назив: Угарско надкраљевство (лат. Archiregnum Hungaricum). Централни појам у имену је била Круна Светог Стефана.

Историјска употребаУреди

Назив „Земље круне Светог Стефана“ се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је делове Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који су историјски били повезани са Краљевином Угарском, за разлику од других хабзбуршких земаља које су историјски беле повезане са Светим римским царством.

Међутим, пре стварања двојне Аустроугарске монархије 1867. године, овај назив је био чисто номиналне природе, с обзиром да су земље за које је овај назив употребљаван чиниле посебне хабзбуршке покрајине, административно одвојене од хабзбуршке Угарске.

Приликом склапања Аустро-угарске нагодбе 1867. године, угарски сабор је успео да добије управу над Ердељом, али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија остале под аустријском управом. Ову поделу нису признале Угарска и Хрватска.

После уласка Ердеља у заједницу са Угарском (1848. и 1867. године), назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Угарску са аутономном Хрватском и Славонијом.

Након завршетка Првог светског рата ова политичка заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је нестао из употребе.

Списак земаљаУреди

Ердељ, који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је Далмација, која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана, била под управом аустријског дела Двојне монархије.

Види јошУреди

ЛитератураУреди