Зенобија
Јулија Аурелија Зенобија (лат. Iulia Aurelia Zenobia, 240– цца. 274) била је сиријска краљица Палмирског царства позната по знаменитом устанку против Римског царства.
Била је друга супруга Одената, оснивача државе, а краљица, тачније регент је постала након Оденатовог убиства 267. године с обзиром да је њивох син још био дете да би могао да влада, а због слабости римског царства и њене јачине, када је Клаудије II Готски дошао на власт није имао другог избора него да Зенобији призна суверенитет.[1]
До 269, Зенобија је проширила своју територију, придобилаСарацене и Јемене, освојила Египат и анексирала многе суседне државе укључујући целу Сирију и део Анадолије. Касније је протерала а потом и погубила римског префекта Тенагина Проба. Владала је до 274, када ју је поразио и заробио римски цар Аурелијан, те потом одвео као таоца у Рим. На тај корак се одлучио пошто она није хтела да се повинује и призна га за цара када је снабдевање Рима житом било угрожено с обзиром да је она држала Египат под својом контролом.[2][3]
За Зенобију се говорило да је носила златне ланце на Аурелијановом тријумфу у Риму. О њеној смрти постоји неколико верзија — приписују се болести, самоизгладњивању и погубљењу, али постоји и верзија према којој је Аурелијан био њоме толико импресиониран да ју је пустио на слободу, уделивши јој вилу у Тибуру (савремени Тиволи), гдје је постала важно име римске друштвене сцене.