Злата Бојовић
Злата Бојовић (Београд, 24. децембар 1939), је српски историчар књижевности. Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском (потом Филолошком) факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност ; 1969/1970. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у Венецији. Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић одбранила је 1976, у звање доцента изабрана је 1977, ванредног професора 1983, редовног професора 1988. Од 1987. до 1989. била је продекан Филолошког факултета а од 1991. до 1995. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од 1994. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије. Уредник је часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство; члан је уредништва часописа Књижевност и језик. Члан је управе Међународног славистичког центра. Основна област књижевноисторијског рада Злате Бојовић је књижевност у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији.
| Злата Бојовић | |
|---|---|
 Злата Бојовић | |
| Датум рођења | 24. децембар 1939. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
За редовног члана САНУ изабрана је 8. новембра 2018. године.
Важнији радовиУреди
- Барокни песник Петар Канавеловић, Београд, 1980.
- Џиво Гундулић краљ илирске поезије, Београд, 1990.
- Рукописна збирка корчуланских почасница, Расковник 15, 1989.
- Зачеци дубровачке ренесансне поетике, 1992.
- Мавро Ветрановић, поезија и драме, Београд 1994.
- Ренесанса и барок. Студије и чланци о дубровачкој књижевности, Београд 2003.
Спољашње везеУреди
- Биографија на сајту САНУ
- Биографија и библиографија Злате Бојовић
- Српска књига која је узнемирила Хрватски сабор („Политика“, 1. фебруар 2015)
- Четири епохе дубровачке књижевности („Политика“, 20. фебруар 2015)
- Међу Лавом и Дрокуном - интервју („Време“, 9. април 2015)
- У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне („Политика“, 18. април 2015)