Златко Болић
Златко Болић (рођен 6. фебруара 1974. у Новом Саду) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији бека шутера. Најбољи је стрелац домаћих такмичења од распада СФРЈ.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Клупска каријераУреди
Каријеру је почео у новосадској Војводини. У Црвеној звезди је наступао на позицији бека у пет сезона, од 1996. до 2000. године и у сезони 2002/03. Освојио је шампионску титулу 1998. године и играо финале европског Купа Радивоја Кораћа. Одиграо је 223 званичне утакмице и постигао 2353 поена за клуб са Малог Калемегдана (просек 10,6 поена по утакмици).
Статистички најбољи учинак имао је у првој сезони 1996/97, када је био најбољи стрелац тима у шампионату са 405 поена на 26 мечева (просек 15,6 ) и укупно у сезони са 616 поена на 38 утакмица. Одличан је био и у Купу Кораћа са 17,9 поена на девет мечева. На утакмици против Спартака из Санкт Петербурга нанизао је чак 11 украдених лопти уз 23 поена, за победу Звезде у Русији од 101:85.[1] Био је то феноменалан учинак, обзиром да је и НБА рекорд на једној утакмици исто 11 украдених лопти, а мечеви у најјачој лиги на свету трају осам минута дуже од оних у остатку света, па Болићев учинак добија на још већем значају.
У другој сезони се окитио шампионском титулом постигавши 58 поена у осам плеј-оф мечева, док је у Купу Кораћа Звезда пропустила прилику да освоји европски трофеј, иако је имала шест поена предности из првог финалног меча против Меша у Верони и до тада рекордан број навијача у реваншу у хали Пионир.
Болић је био међу водећим играчима екипе и у наредне две сезоне. У шампионату 1998/99. бележио је 12,1 поен , а плеј-оф није ни одигран због бомбардовања, па је Будућност из Подгорице проглашена шампионом са само једном победом више од Звезде на табели.
Наредне сезоне Болић је бележио 12,2 поена у шампионату, а екипа је доста утакмица у Евролиги у те две сезоне одиграла на неутралним теренима по суседним државама због политичке ситуације.
После две сезоне у Војводини, Златко се 2002. године вратио у редове београдских црвено-белих.[2] Најбоље партије у сезони 2002/03. пружио је у плеј-офу, када је са 13,8 поена на четири меча био први стрелац екипе по просеку поена, али је ФМП Железник био бољи и пласирао се у финале.
Болић је у каријери поред Звезде играо и за Војводину од 1990. до 1996. и од 2000. до 2002. године. Носио је и дресове Стразбура (2003/04), београдског Атласа (2004/05), Хемофарма (2005/06), АЕЛ-а (2006/07), а наступао је и за Раднички Инвест Инжењеринг од 2007. до 2009, Металац из Ваљева (2009) и мађарски Кечкемет (2009. године).
Остао је упамћен као најбољи стрелац домаћих такмичења од распада СФРЈ,[3] и у топ 10 најбољих стрелаца икада у домаћим шампионатима. У дресу Војводине био је први стрелац лиге у сезони 2001/02, а у дресу Радничког Инвест Инжењеринга најбољи стрелац Кошаркашке лиге Србије у сезони 2008/09.[4]
Два пута је наступао на ол-стар мечевима Јуба лиге (од 1999. до 2001. године). Најбољи стрелац у шампионатима СРЈ, СЦГ и Србије постао је 27. фебруара 2009. године, када је постигао свој 5749. поен.[3]
РепрезентацијаУреди
Са репрезентацијом Југославије до 22 године има освојену бронзану медаљу на Европском првенству 1996. године, када је бележио 4,1 поен на седам утакмица, а у квалификацијама је имао просек од 13,4 поена по мечу. Није облачио дрес сениорске селекције на великим такичењима. Играо је и на Европском шампионату за кадете 1991. године, када је са просеком од 18 поена по утакмици био први стрелац тима (126 поена на седам утакмица), а Југославија је заузела осмо место. На том такмичењу играли су још Игор Перовић, Душан Јелић, Саша Дончић, Харис Бркић, Предраг Дробњак, Бранко Синђелић…
РеференцеУреди
- ^ „Спартак Лењинград - Црвена звезда 101:85”. fibaeurope.com. Приступљено 27. 06. 2015.
- ^ „Болић, Радовић, Павићевић и Ћакић у Звезди”. blic.rs. 04. 7. 2002. Приступљено 27. 06. 2015.
- ^ а б „СЛС:Златко Болић за историју”. mondo.rs. 27. 02. 2009. Приступљено 17. 04. 2014.
- ^ „Болић: "Ја сам као старо вино"”. b92.net. 28. 03. 2009. Приступљено 27. 06. 2015.
