Златни караш

Златни караш (лат. Carassius auratus) је риба са коштаним скелетом, кошљориба, а према савитљивим коштаним жбицама у перајима припадају мекоперкама. Заједно са шараном, девериком, мреном и многим другим рибама наших слатких вода образује породицу шарана. Такође, златни караш је једна од првих припитомљенијих риба, па је често узгајана у акваријумима.

Караш златни
Aquarium scene with a bright orange goldfish swimming, tail at lower left, head at upper right, with some driftwood and another goldfish, white and orange, behind.
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Cypriniformes
Породица: Cyprinidae
Потпородица: Cyprininae
Род: Carassius
Врста:
C. auratus
Биномно име
Carassius auratus
Синоними
Листа синонима
    • Carassius discolor Basilewsky, 1855
    • Carassius burgeri Temminck & Schlegel, 1846
    • Carassius coeruleus Basilewsky, 1855
    • Carassius encobia Bonaparte, 1845
    • Carassius grandoculis Temminck & Schlegel, 1846
    • Carassius pekinensis Basilewsky, 1855
    • Cyprinus auratus Linnaeus, 1758
    • Cyprinus gibelioides Cantor, 1842
    • Cyprinus mauritianus Bennett, 1832
    • Cyprinus chinensis Gronow, 1854
    • Cyprinus maillardi Guichenot
    • Cyprinus nigrescens Günther, 1868
    • Cyprinus thoracatus Valenciennes 1842
    • Neocarassius ventricosus Castelnau, 1872

Општи подациУреди

  • Латински назив: Carassius auratus
  • Локални називи: Златни караш
  • Макс. дужина: 45 cm
  • Макс. маса: 1,5 kg
  • Време мреста: од маја до јуна

ИсторијаУреди

Порекло златне рибице води из источне Азије, али први пут је селективно узгајана у древној Кини пре више од 1.000 година. Од тада до данас узгојено је неколико различитих врста. У почетку су узгајане као храна за рибе. Временом је примећено да обичне сребрне и бронзане рибе имају склоност ка мутацији у црвено-наранџасте. За време владавине династије Танг (618-907) било је популарно узгајање златног караша у украсним рибњацима и акваријумима.[4][5] У Јапан је донесена 1603. године, а у Португалију осам година касније. Одатле је распрострањена у све делове Европе. Средином 19. века нашла је станиште и у Северној Америци. Своје место нашле су у кинеској уметности, а у јужној Европи су сматране за симбол радости и среће.[6]

Навике, станиште, распрострањеностУреди

Златни караш насељава тихе и топле низијске воде, мртваје, баре, рукавце, ритове, језера обрасла воденим биљем, канале, акумулације и уопште воде са муљевитим и глиновитим дном. Највише му одговарају услови у којима живи шаран. Доста добро подноси недостатак кисеоника у води. Златни караш живи на дну где се и храни ситним животињама и деловима биљака. У току лета се храни интензивније док зими потпуно престаје са узимањем хране. У водама које се зими потпуно леде, преживљава захваљујући својој телесној излучевини која се не леди, а обезбеђује влажност коже.

Опис и грађаУреди

 
акваријумска Златна риба

Златни караш има здепасто тело, а зависно од пасмине може бити дуго од 13 до 45 cm. Красе га светло беличасто, сивкасто, жућкаста леђа, бокови сребрнасти, а понекад са зеленим или црвенкасто жутим преливима. Пераја су црвенкасто сива. Уста мала без брчића. Заједничко им је високо, са страна спољштено тело покривено крупним и чврсто усађеним крљуштима. Леђна пераја је веома дуге основе (14-21 жбица), а подрепна кратка (5-8). Прва жбица и једног и другог пераја је снажна и назубљена. Уста су терминална и без бркова, а ждрелни зуби су високи, спљоштени и једноредни. Боја тела и пераја им може значајно варирати па се ништа уопштено не може рећи. То зависи од количине светлости коју добијају у простору. Уколико се узгајају у рибњацима или акваријумима без довољно светлости имаће бледе боје, док оне које су изложене сунчевим зрацима имају интензивније боје. У априлу 2008. године, енглески Би-Би-Си је објавио причу о највећој златној рибици на свету дугој 48 cm, са стаништем у Холандији.[7]

РазмножавањеУреди

 
Мрешћење златних риба у језерцу
 
Jајашца Златног караша на подводном биљу
 
Mладе ларве након излегања

Златни караш се може размножавати ако има правилну прехрану и довољно воде у простору у којем борави. Пари се најчешће у пролеће, у мају и јуну са променом температуре. У току парења мужјаци пливају у групи од 2-3 рибе, након чега се раздвајају и иду ка женкама. Женка златног караша избацује бело-жућкасту икру на биљке, које мужјак касније оплоди. Женка положи око 300.000 комада јајашаца на подводном биљу. Неке од јајашаца поједу одрасле једнике пре него се излегу.

ВаријететиУреди

Акваристе је одувек одушевљавала ванредна могућност укрштања риба рода Carassius. Укрштањем златног караша (Carassius auratus) и обичног, сребренастог караша (Carassius carassius), добијени су следећи варијетети:

  • Телескоп има кратко, сабијено тело веластих пераја. Карактеристичне су огромне очи, од озледа заштићене танком превлаком. Боја рибе варира од златножуте до црне.
  • Небеско око је варијетет сличан телескопу, огромних очију окренутих према горе. Репно пераје је тростарно и личи на лепезу.
  • Златна риба са веловима је варијетет кратког, здепастог тела и мале главе. Леђно пераје је широко и усправно, док су остала прозирна и дугачка, услед чега висе са рибе. Боја тела овога вријетета варира од златножуте до црвено-рубинске.
  • Комета је варијетет чије се тело одликује златножутим крљуштима и врло дугих, широко расечених рапених пераја.
  • Лавља глава је атрактиван варијетет кратке главе, оивичене дебелим кожним наборима који подсећају на гриву лава.
  • Шубункин је сличан комети, од које се разликује прозрачним крљуштима различитих боја.

Варијети пуштени у природу не живе дуго, управо због дугих пераја који их чине лепима, али их спречавају у брзом пливању. Ипак, већина преживи довољно дуго да се мрести са домаћим, дивљим шаранима. Тако се неретко могу уловити потомци златних рибица који поседују неке њихове одлике, а који су, као и чистокрвне златне рибице, и даље јестиви. У задње време добијено је много нових варијетета, који се међусобно разликују по облику пераја и боји крљушти. Неки варијетети не подносе добро хладну воду као обични караши, у њој губе боју или угибају. Занимљиво је да рибе које живе у потпуном мраку такође губе боју и постају беле.

РеференцеУреди

  1. ^ NatureServe (2016). „Carassius auratus ”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. Приступљено 14. 4. 2017. 
  2. ^ „USGS-NAS, Non-indigenous Aquatic Species”. Приступљено 29. 4. 2015. 
  3. ^ „Carassius auratus (Linnaeus, 1758)”. Fishbase. Приступљено 29. 4. 2015. 
  4. ^ „Goldfish”. Ocean Park. Приступљено 16. 11. 2009. 
  5. ^ Roots, Clive (2007). Domestication. Westport: Greenwood Press. стр. 20—21. ISBN 978-0-313-33987-5. 
  6. ^ Независне новине: Унесите златни симбол среће у ваш дом
  7. ^ Би-Би-Си- Невероватна Златна рибица

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златни_караш&oldid=23417161”