Златни сунцокрет
Златни сунцокрет је књижевно признање које финансира српска фабрика уља Витал у Врбасу. Установљена је 1996. Признање је познато и као Виталова награда.
О НаградиУреди
Награда се додељује за најбоље остварење на српском говорном подручју у различитим жанровима. Додељује се за романе, поезију, приповетке, есеје,књижевне критике као и књижевну публицистику.[1] Награда се састоји од уметничке слике и новчаног износа. Уручује се сваке године уочи Светог Саве за најбољу књигу објављену у претходној години.
Десето уручивање (јануар 2006) било је неизвесно јер је фабрика приватизована и изгледало је да више нема интереса за финансирање културе. Међутим већински власник фабрике, компанија Инвеј, прихватила је финансирање награде, али је она додељена са закашњењем (у марту).
Добитници награде Златни сунокретУреди
Досадашњи добитници су: (наведена је година за коју се додељује награда, а сама награда је додељена почетком наредне године)
- 1996. — Иван В. Лалић
- 1997. — Јован Радуловић
- 1998. — Радослав Петковић за збирку приповедака „Човек који је живео у сновима“
- 1999. — Милован Данојлић за књигу „Балада о сиромаштву“
- 2000. — Горан Петровић за роман „Ситничарница „Код срећне руке“
- 2001. — Веселин Марковић за роман „Израњање“
- 2002. — Рајко Петров Ного за збирку песама „Недремано око“
- 2003. — Војислав Карановић за књигу „Светлост у налету“
- 2004. — Владимир Тасић за роман „Киша и хартија“
- 2005. — Драган Јовановић Данилов, песник, за збирку поезије „Гнездо над понором“
- 2006.
- Јовица Аћин за књигу „Прочитано у твојим очима“
- Марко Видојковић за роман „Све Црвенкапе су исте“
- 2007. — Милета Продановић за роман „Агнец“
- 2008. — Давид Албахари за збирку прича „Сваке ноћи у другом граду“
- 2009. — Слободан Владушић за роман „Forward“
- 2010. — Драгослав Михаиловић за збирку прича „Преживљавање“[2]
- 2011. — Угљеша Шајтинац за роман „Сасвим скромни дарови“[3]
- 2012. — Драго Кекановић за роман „Вепрово срце“
- 2013. — Милош Латиновић за роман „Сто дана кише“[4]
- 2015. — Драган Великић за роман „Иследник“[5]
- 2016. — Светлана Слапшак за роман „Равнотежа”[6]
- 2017. - Никола Вујчић за збирку песама "Скривености"[1][7]
- 2018. — Вуле Журић за роман „Помор и страх”[8]
- 2019. — Тања Ступар Трифуновић за роман „Откако сам купила лабуда”[9]
- 2020. — Енес Халиловић за роман „Људи без гробова”[10]
РеференцеУреди
- ^ а б „Николи Вујчићу "Златни сунцокрет" за 2017. годину”. Блиц. Приступљено 2. 2. 2018.
- ^ „„Златни сунцокрет“ Драгославу Михаиловићу”. Политика. Приступљено 31. 1. 2011.
- ^ „Угљеши Шајтинцу уручена Виталова награда”. Политика. Приступљено 8. 3. 2012.
- ^ „„Златни сунцокрет“ Милошу Латиновићу”. Политика. Приступљено 19. 3. 2014.
- ^ „„Златни сунцокрет“ Великићевом „Иследнику“”. Радио Телевизија Војводине. 18. 12. 2015. Приступљено 18. 1. 2015.
- ^ „Светлана Слапшак добитница Виталове награде за 2016. годину”. blic.rs. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ „Николи Вујчићу "Виталова награда"”. Дневник РС. Приступљено 2. 2. 2018.
- ^ Виталова награда Вулету Журићу („Политика”, 31. јануар 2019)
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Награда "Златни сунцокрет" за роман "Откако сам купила лабуда"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-03-24.
- ^ В., М. (5. 2. 2021). „Халиловићу „Златни сунцокрет””. Политика. Приступљено 9. 2. 2021.
