За друге употребе, погледајте Злот (вишезначна одредница).

Злот је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 3.299 становника (према попису из 2002. било је 3.757 становника) и највеће је сеоско насеље града Бора.

Злот
Crkva Zlot.JPG
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2011.Пад 3.299
 — густина14,4 ст./км2
Географске карактеристике
Координате44° 00′ 21″ СГШ; 21° 59′ 05″ ИГД / 44.005833° СГШ; 21.984666° ИГД / 44.005833; 21.984666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина265 м
Површина229,867 км2
Злот на мапи Србије
Злот
Злот
Злот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19215
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

ЕтимологијаУреди

О имену Злота постоји уверење код овданашњег живља да је оно у вези са са досељивањем из Пољске. Ово веровање се повезује са именом пољске валуте - злот, а поткрепљује се налазом веће количине новца Жигмунда II – „краља пољског“, у атару засеока Манастириште, који се сматра прапостојбином Злота, баш као и заселак Селиште.

Постоји и друго мишљење о имену села. Њега бележи Милан Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији: „Злоћани знају и сад одакле су се доселили. Једни су, веле, дошли са Алмаша, а други из Балчице у Ердељу. Кажу да је један од тих првих досељеника купио њиву за золоту (30 пара), па је од тога остало име селу Злот, премда Власи овo име управо изговарају - Зглот“

ГеографијаУреди

Злот се налази у подножју планине Малиник (1.158 m), у долини Злотске реке која је највећа притока Црног Тимока. Атар села се на западу граничи са атарима села Јеловац и Стрмостен, на југу са Подгорцем, на југоистоку са Сумраковцем и Шарбановцем, на истоку са Брестовцем и на северу са атаром Жагубице. Рељеф је претежно брдско-планински са највишом надморском висином која достиже 1.284 m (Велика Треста).

Злот је највеће село у Тимочкој Крајини по површини и по броју становника са 3.299 становника. Северозападно од центра села налазе се Злотске пећине од којих се издваја Лазарева пећина која је најдужа у Србији. Такође, у близини се налази и Лазарев кањон који је заштићен као споменик природе. Најближи градови су Бољевац и Бор.

Село се дели на: Мунће (планина) и К'мп (поље). На планини нема сталног становништва већ ту постоје бачије где се заједнички напасује стока. Село је разбијеног типа са великим бројем засеока који мештани називају реонима. Центар села је подељен на Први, Други, Трећи и Четврти реон, а у остатку атара се налази 20 реона:[1]

  • Дубрава
  • Манастириште
  • Кров
  • Преваље
  • Огрез
  • Девесел
  • Галоња
  • Злаћа
  • Бељевина
  • Селиште
  • Горња Стопања
  • Доња Стопања
  • Смолница
  • Крлинац
  • Облеж
  • Кобила
  • Тилва
  • Досу Бањи (Бањски осој)
  • Ваља ку Фрасењ (ВКФ, Јасенова долина)
  • Шетаће

Лазарева пећинаУреди

 
Лазарева пећина

Лазарева пећина се налази у источној подгорини Кучаја. Од Злота је удаљена 3 km. Улаз у пећину је на надморској висини од 291 m и налази се на левој страни реке Ваља Микуљ. Пећина је део великог броја спелеолоших објеката који су заједно са овом пећином познати и под називом Злотске пећине. Од ових пећина Лазарева је најпознатија и туристички најраније уређена – туристичко уређење пећине отпочело је 1953. године, а туристичка стаза је дуга 800 m.

Прва испитивања Лазареве пећине је извршио Феликс Хофман 1882. године. Седам година после Хофмана, спелеолошка истраживања објавио је и Јован Цвијић. Пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 9818 m, а процењена дужина пећинских канала прелази 10 km. Укупна површина пећине је 9907 m². Процењује се да запремина пећинских просторија износи више 52.000 m³.

Лазарева пећина проглашена је природном реткошћу и заштићена као споменик природе од 1949. године. Завод за заштиту природе Србије прогласио је 2005. године Лазареву пећину објектом геонаслеђа Србије. Лазарева пећина налази се на територији споменика природе Лазарев кањон.

ИсторијаУреди

Први подаци о Злоту потичу из времена аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. На карти из тог периода уцртано је место Sladsche за које се сматра да је злотски заселак Злаћа и река Sglat Bach односно Злотска река, међутим не спомиње се и само насеље (Sglat) на Злотској реци па се претпоставља да у том периоду насеља није ни било. Према предању, крајем 17. и почетком 18. века овај крај је био пуст. Због великог насиља у Трансилванији (Ердељ), у овај крај су дошли хајдуци који су седам година хајдуковали, а када су добро упознали земљу враћали би се са својим породицама. Међу тим хајдуцима најпознатији је био хајдук Пичика. У том периоду Злот су настаниле следеће породице: Урсуљешћи (засеок Селиште), Главашоњи (засеок Злаћа), Моркотењи (засеок Преваље) и Аврамоњи (засеок Кобила). Из Алмаша су дошли и Фироњи, Добромир, Зојкеско итд. Према том предању засеоци (салаши) су старији од самог села, а само село је образовано касније.[2]

 
Ђенералшабна карта околине Злота из 1894.

1837. године у Злоту је изграђена основна школа, прва у борском крају. У њој су се школовала само мушка деца, а од 1871. и женска. Црква Светог пророка Илије у Злоту је изграђена 1837. године, кад и школа.[3]

Немци су у септембру 1941. године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Злоту једну кућу. Још 8. септембра Немци су запосели положаје изнад Брестовачке Бање, на Тилва Њагри и Кобили, и спалили неколико злотских појата. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 камиона и борних кола, те 700 војника из Ниша, Зајечара и Бора наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. Око 15 часова 9. септембра, након што је читави Подгорац спаљен, Немци су се са око 50 везаних мушкараца упутили у Злот. У међувремену, још пре подне, њихове снаге са положаја код Брестовачке Бање су блокирале насеље и похватале и ставиле под јаку стражу преко 100 сељака. Истог дана немачки војници су у Злоту спалили око 30 кућа, а преко ноћи спровели све преостале мере безбедности и застрашивања. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима сламе којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. 10. септембра и ово је село уништено. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне хране. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.[4]

ДемографијаУреди

У насељу Злот живи 3093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 1129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33. Већину становништва чине Власи који чине 42,58% и Срби који чине 47,67% (2002. године)

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.465
1953. 5.661
1961. 5.538
1971. 5.233
1981. 4.918
1991. 4.280 4.247
2002. 3.757 3.836
2011. 3.299
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.791 47,67%
Власи
  
1.600 42,58%
Румуни
  
6 0,15%
Албанци
  
5 0,13%
Црногорци
  
4 0,10%
Југословени
  
4 0,10%
Немци
  
3 0,07%
Македонци
  
2 0,05%
Горанци
  
2 0,05%
Хрвати
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
Мађари
  
1 0,02%
непознато
  
123 3,27%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

КултураУреди

У селу постоји библиотека "Милан Поповић" која је огранак Народне библиотеке у Бору. Основана је на Савиндан 1869. као прва сеоска, а свеукупно 25. читаоница по реду у Кнежевини Србији.[8] Библиотека носи назив по учитељу Милану Поповићу који је био главни иницијатор настанка тзв. Социјалистичке читаонице која је основана марта 1909. Данас библиотека располаже са око 10.000 примерака књига.[9]

У селу постоји и културно-уметничко друштво "Петар Радовановић" које је основано 1948. године.

Сваке године 30. априла више од седам деценија, у Злоту се одржава Традиционална манифестација "Бакљада". Манифестација окупља велики број људи који традиционално шетају са бакљама главном улицом села. Осим тога, догађај се састоји и од сајма етно хране и културно-уметничког програма.[10]

Спортски клубовиУреди

ОбразовањеУреди

У Злоту се налази Основна школа "Петар Радовановић" која поред матичне школе у центру села, има и једно издвојено одељење у рејону Кобила. Злотска основна школа је једна од најстаријих сеоских школа у Тимочкој Крајини.

Школа је почела са радом 11. децембра 1839. године под називом "Устројеније јавног училиштног настављенија" као мушка трогодишња школа са око 10 ученика и једним учитељем. 1863. године постаје четворогодишња, а школске 1952/53. године школа постаје прва осмогодишња школа у Борском срезу. Садашња школска зграда изграђена је 1948. године.[11]

РеференцеУреди

  1. ^ Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 264-265, Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије у Бору, Бор, 1973.
  2. ^ Станојевић, Маринко,Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, књ. III, Црна Река, стр. 50, 53, Београд, 1931.
  3. ^ Селима у походе - Злот Јасна Томић, tobor.rs Приступљено 23. јануара 2021.
  4. ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 598.-612.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ На данашњи дан Милош Р. Петровић, Упознајте Борски округ, 27. јануар 2020.
  9. ^ 135 година библиотекарства у борском крају Бисерка Јаношевић, Народна библиотека Бор, 4. мај 2009. Приступљено 23. јануара 2021.
  10. ^ Традиција дуга више од седам деценија: Бакљада у Злоту Дејан Ђорђевић, РТВ Бор, 1. мај 2019. Приступљено 23. јануара 2021.
  11. ^ Историјат школе[мртва веза] ОШ "Петар Радовановић", Приступљено 26. априла 2020.

Спољашње везеУреди