Змајева награда
Змајева награда је установљена у Матици српској, на њеној Скупштини 15. марта 1953. у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом 120-годишњице његовог рођења.
Иако се на почетку додељивала и прозним остварењима, врло брзо је донешена одлука да се награда додељује за поезију. Награда се уручује на дан оснивања Матице српске 16. фебруара сваке године, на свечаној седници.
Досадашњи добитници награде су:
- 1953. — Антоније Исаковић: „Велика деца“
- 1954. — Велибор Глигорић: „Српски реалисти“
- 1956. — Васко Попа: „Непочин-поље“; Бошко Петровић: „Лагана промичу облаци“
- 1957. — Владан Десница: „Прољећа Ивана Галеба“
- 1958. — Десанка Максимовић: „Мирис земље“
- 1959. — Оскар Давичо: (за целокупно песничко дело)
- 1960. — Добриша Цесарић: „Изабране пјесме“
- 1961. — Иван В. Лалић: „Време, ватре, вртови“
- 1962. — Густав Крклец: „Изабране пјесме“
- 1963. — Драгутин Тадијановић: „Прстен“; Стеван Раичковић: „Камена успаванка“
- 1964. — Милан Дединац: „Песме из дневника заробљеника бр. 60211“
- 1965. — Душан Матић: (за целокупно песничко дело)
- 1966. — Мак Диздар: „Камени спавач“
- 1967. — Борислав Радовић: „Братство по несаници“
- 1968. — Богдан Чиплић: „Слатко православље“
- 1969. — Миодраг Павловић: „Велика Скитија“
- 1970. — Десимир Благојевић: „Недоходу у походе“
- 1971. — Весна Парун: „Карпатско умиљеније - Трагом Магде Исанос“
- 1972. — Љубомир Симовић: „Уочи трећих петлова“
- 1973. — Десанка Максимовић: „Немам више времена“
- 1974. — Скендер Куленовић: „Сонети II“
- 1975. — Слободан Марковић: „Лука“
- 1976. — Милован Данојлић: „Пут и сјај“
- 1977. — Драго Иванишевић: „Љубав“
- 1978. — Рајко Петров Ного: „Планина и почело“
- 1979. — Душан Костић: „Постојбина маслине“
- 1980. — Јуре Каштелан: „Црвени коњ и пијетао на крову“
- 1981. — Данијел Драгојевић: „Раздобље карбона“
- 1982. — Александар Ристовић: „Нигде никог“
- 1983. — Иван Гађански: „Балканском улицом“
- 1984. — Изет Сарајлић: „Изабране песме“
- 1985. — Славко Михалић: „Тихе ломаче“; Вук Крњевић: „Устук“
- 1986. — Божидар Тимотијевић: „Минуше птице светом“; Звонимир Мркоњић: „Мјеште хљеба“
- 1987. — Абдулах Сидран: „Сарајевска збирка и нове пјесме“
- 1988. — Матија Бећковић: „Кажа“
- 1989. — Милан Ненадић: „Изабране песме“
- 1990. — Бранислав Петровић: „Да видиш чуда“
- 1991. — Милосав Тешић: „Кључ од куће“
- 1992. — Ђорђо Сладоје: „Трепетник“
- 1993. — Стеван Тонтић: „Сарајевски рукопис“
- 1994. — Новица Тадић: „Напаст“
- 1995. — Алек Вукадиновић: „Тамни там и Беле басме“
- 1996. — Јован Христић: „Сабране песме“
- 1997. — Дара Секулић: „Изабране песме“
- 1998. — Душко Новаковић: „Стационарије“
- 1999. — Срба Митровић: „Узмицање“
- 2000. — Мирослав Максимовић: „Изабране песме“
- 2001. — Живорад Недељковић: „Тачни стихови“
- 2002. — Злата Коцић: „Лазареве лестве“
- 2003. — Никола Вујчић: „Препознавање“
- 2004. — Мирослав Цера Михаиловић: „Сол на рану“
- 2005. — Драган Јовановић Данилов: „Гнездо над понором“
- 2006. — Братислав Р. Милановић: „Мале лампе у тамнини“
- 2007. — Иван Негришорац: „Потајник“
- 2008. — Небојша Деветак: „Узалуд тражећи“
- 2009. — Слободан Зубановић: „Сонети са села“
- 2010. — Слободан Ракитић: „Пламен и роса“
- 2011. — Војислав Карановић: „Унутрашњи човек“[1]
- 2012. — Марија Шимоковић: „Чувари привида“
- 2013. — Дејан Алексић: „Бити“
- 2014. — Гојко Ђого: „Грана од облака“
- 2015. — Ђорђе Нешић: „Боље бити у мањини“[2]
- 2016. — Драган Хамовић: „Меко језгро”[3]
- 2017. — Владимир Јагличић: „Предграђе хоризонта“; Селимир Радуловић: „Дах мале молитве“[4]
- 2018. — Зоран Костић: „Пулсквамперфекта”[5]
РеференцеУреди
- ^ Радио-телевизија Републике Српске: Војиславу Карановићу „Змајева награда“, 1. 2. 2012. (на језику: српски)
- ^ Обележено 190 година постојања Матице српске („Политика“, 16. фебруар 2016)
- ^ Змајева награда Драгану Хамовићу („Политика”, 6. фебруар 2017)
- ^ Додељена Змајева награда Матице српске за 2017. годину
- ^ Зорану Костићу Змајева награда Матице српске („Политика”, 2. фебруар 2019)