Змај (словенска митологија)

митолошко биће Словена

Змај је митолошко биће присутно у предањима и вјеровањима свих Словена[1][2].

Етимологија називаУреди

Назив змај потиче од ријечи змија, као и од ријечи земља[1][2][3]. Осим наведеног, општесловенског назива за змаја, у локалним традицијама неки крајева се такође могу пронаћи и други називи, као што су:

У народним предањима се често могу наћи и лична имена за поједине змајеве (што је слично предањима везаним за виле), као на примјер: Младен (у приповјетци Стојша и Младен), Стојан (у околини Сврљига), итд. Често се змајевима придодају и разни атрибути: велики, вртоглави, глухи, горски, горући, злобни, крилати, кудрави, љути, морски, немили, огњени, отравити, паклени, пламени, плахи, попадливи, силни, срдити, страховити, страшни и црни[2].

Назив змај такође у неким крајевима може бити синоним за аждају, алу или ламју. Код хрватских приморских писаца називи змај огњени и змај паклени означавају синоним за ђавола[2]. Назив ватрени змај у народним предањима такође означава метеорите који се понекад могу видјети ноћу како прељећу преко неба[1].

Опис змаја у митологији и народним предањимаУреди

 
ручно нацртани руски лубок који приказује ђавола како јаше на Чудо-јуду
 
Добриња Никитич спашава принцезу Забава од Змаја Горинича (аутор Иван Билибин)
 
Вавелски змај на муралу Силва Рерум у Кракову
 
змај Зилант на застави града Казана

Описи змајеваУреди

У митологији и народним предањима постоје различити описа змаја који код Словена варирају, чак и у оквирима истог подручја. Према вјеровањима о изгледу и неким особинама, описе змаја можемо поделити у три групе:

  1. на змајеве који се идентификују са метеоритима и огњеним птицама[1][2],
  2. на змајеве налик на људе[1][2],
  3. и на змајеве изједначене с великим змијоликим чудовиштима[1][2],

И поред тога што се могу разликовати три групе змајева, тешко их је досљедно издвојити, јер се у скоро сваком вјеровању налазе поједини елементи из друге и треће групе[2].

Заједничко за све описе змајева у предањима је то да нису у принципу зла бића и да имају способност да бљују ватру из уста.

Змајеви - метеоритиУреди

Змајеви који се идентификују са метеорити и огњеним птицама се углавном јављају ноћу, лете преко неба и свјетле, и при том се чује звиждање, хујање и понекад тресак[1]. Неки од описа овакви змајева присутни у предањима су:

  • У Херцеговини змај је описан као крилата змија која лети испод облака и исијава варнице[2];
  • У источној Србији и у вјеровању племена Паштровић змај је описан као велика птица са змијским репом која лети ноћу и из које избија свеглост[1][2].

Змајеви - змијеУреди

Змајеви који се изједначавају с змијама се углавном описују као велики, снажни, зли, чудовишни гмизавци[1]. Неки од описа овакви змајева присутни у предањима су:

  • У околини Пољица змај је описан као биће у виду велике прождрљиве змије са птичјим крилима[2];
  • У околини Далбоког дола (буг. Дълбок дол) у Ловечкој области змај је описан као велика прождрљива змија[2];
  • У Гружи змај је описан као крилато биће са змијским репом, обложено крљуштима, с великим очима из којих сјевају варнице, а из уста му сукља модри пламен[2];
  • У околини Ђевђелије змај је описан као четвороножно биће с великим трбухом, малом главом и кожним крилима[2];
  • У појединим народним предањима Руса и Украјинаца змајеви се описују као вишеглави чудовишни гмизавци који бљују ватру. Они могу да имају од три до дванаест глава[4];
  • У Саратовској области змај је описан као велика змија са људском главом, зеленим зубима и влажном, крљуштавом кожом златне боје[2];
  • У околини Јелхова змај је описан као блиставо бјела змија са људским очима[2];
  • У околини Ноћаја змај је описан као биће у виду велике прождрљиве змије која је живјела у једној пећини на планини Церу[1].

Змајеви - људиУреди

Такође змај у појединим предањима може изгледати и као снажан млад мушкарац, који се од других људи разликује по томе што има: крилца испод паздуха, велику главу и очи (према вјеровању из западне Бугарске и источне Србије), једну ноздрву (према вјеровању у Ловечкој области), или длакаво тјело и главу (према вјеровању код подравски Хрвати у Мађарској)[1][2].

Начин на који настаје змајУреди

Према томе како настаје змај, у митологији и народним предањима начине његовог настанка можемо подјелити у двије групе:

  1. на змајеве који настају од животиња[1][2][5],
  2. и на змајеве који се рађају као људска дјеца[1][2].

Неки од описа змајеве који настају од животиња су:

  • У околини Пољица се сматрало да кад змија наврши стотину година, добија птичја крила и постаје змај[2];
  • У Конавлима се сматрало да кад змија наврши девет година постаје змај[2];
  • У Ловечкој области се сматрало да кад смук наврши четрдесет година постаје змај[2][5][6][7];
  • У Македонији се сматрало да кад смук наврши четрдесет година, а за то га вријеме ни један човјек не види, добија крила и постаје змај[2];
  • У Украјини се сматрало да кад је змија проживјела седам до тридесет година свог живота, а за то вријеме није видјела свјетлост нити чула ики глас, постаје змај[2][8];
  • У Бјелорусији се сматрало да кад змија наврши стотину година, а за то вријеме није видјела свјетлост нити чула ики глас, постаје змај[8];
  • У селима дуж Велике Мораве и у околини Бољевца се сматрало да кад шаран наврши тридесет три, четрдесет, педесет или стотину година добија крила и ноге, излази из воде и постаје змај[2];
  • Код подравски Хрвати у Мађарској се сматрало да од старог сома настаје змај са крилима и кријестом пјетла[2];
  • Такође, по неким вјеровањима код Хрвата, Словенаца и код Руса у Вологодској области, змај се може излећи из јајета које је снијео пјетао, и тада постаје послушни слуга који свом домаћину доноси богатство (слично цикавцу и домаћем услужном духу)[2].

Змаја у људском облику рађа жена која живи с мужем или са змајем.

Познати змајеви из легенди и народни предањаУреди

У предањима Источних СловенаУреди

Змај ГориничУреди

Змај Горинич (рус. Змей Горыныч, укр. Змій Горинич) је змај из руски и украјински народни предања. У предањима се описује као змај који може да има три до дванаест глава и бљује ватру[4]. У предањима се спомиње да је овог змаја убијо Добриња Никитич[4].

ЗилантУреди

Зилант (рус. Зилант) је змај из татарски народни предања, присутан и у предањима Руса. У предањима се описује као змај који има: главу, врат и реп змије, тјело и ноге кокошке, црвена птичија крила, псеће уши, оштре зубе и тамносиво перје и крљушти по тјелу. Овај змај је симбол града Казана од 1730. године.

Чудо-јудоУреди

Чудо-јудо (рус. Чудо-юдо) је митолошко биће из руски народни предања, који живи у води[9]. У неким предањима ово митолошко биће се у описује као змај, који понекад може да има више глава[10]. Упредањима се такође спомиње да је Чудо-јудо брат Кошћеја Бесмртног, као и то да је потомак Бабе Јаге[11].

У предањима Западних СловенаУреди

Вавелски змајУреди

Вавелски змај (пољ. Smok Wawelski) је змај из пољски народни предања. Овај змај је према предањима боравио у пећини у подножју Вавелског брда, које се налази на обали ријеке Висле у Кракову. По неким предањима змај је ту живио прије оснивања града, када су то подручје насељавали фармери. У предањима се спомиње да су овог змаја убили браћа Лех и Кракус II, синови краља Кракуса[12].

У предањима Јужних СловенаУреди

Змијски царУреди

Змијски цар је биће из српски народни предања. У предањима се описује као змија која је, након што је навршила стотину година, постала змај. Он је отац и господар свих змија, и има моћ да подари људима моћ немуштог језика[1][2].

КулшедраУреди

Кулшедра (алб. Kulçedra) је змај из албански народни предања, присутан и у предањима Срба са Косова и Метохије[13][14].

ПозојУреди

Позој је тип змајева из народни предања присутан код Хрвата (у Загорју, Пригорју и Међимурју)[15][16] и код Словенаца[17]. Ови змајеви бораве у јамама и мочварама гдје вребају људе и стоку. Такође, за неке позоје се спомиње да живе у јазбинама, у земљи испод брда или градова, и да они изазивају природне непогоде[18]. Неки од познати позоја из предања су:

  • Видовски позој - Према предањима овај позој борави у Чичанској јами и у мочварама у близини Доњег Видовеца. Једина особа која може ослобосити овог позоја из његове подземне јазбине је лик из предања Дијак Грабанцијаш[19];
  • Загребачки позој - Према предањима овај позој борави у јазбини испод града Загреба. Овај позој је према народном вјеровању главни кривац за потресе који се дешавају у Загребу и ближој околици[16][18];
  • Зелени позој из Чаковца - Према предањима овај позој борави у јазбини испод земље, и глава овог позоја се налази испод Старог града Чаковца а реп испод цркве св. Николе, и обрнуто. Узнемиравање овог позоја је опасно јер он може да изазове потресе и временске непогоде. Једина особа која може ослободити овог позоја из његове подземне јазбине је лик из предања Дијак Грабанцијаш[19][20];
  • Позој из Доње Дубраве - Према предањима овај позој борави у Вражјој јами, у близини ријеке Муре[19];
  • Црни позој из Светог Јураја на Брегу - Овог позоја је према народној легенди убио св. Јурај[19];
  • Штриговски позој - Према предањима овај позој борави у јазбини испод земље, и глава овог позоја се налази испод цркве св. Јеронима а реп у низини, испод цркве св. Марије Магдалене. Узнемиравање овог позоја је опасно, и према предањима он сваког прољећа изазива поплаве[19].

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). „Змај”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 152. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић (2001). „Змај”. Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. стр. 206. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  3. ^ Петар Скок (1973). Етимологијски рјечник Хрватског или Српскога језика. Загреб: ЈАЗУ. стр. 657 — 658. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Joseph A. McCullough (2013). Dragonslayers: From Beowulf to St. George. Osprey Publishing. стр. 67. 
  5. 5,0 5,1 Assia Popova (1987). La naissance des dragons. Civilisations, Institut de Sociologie de l'Université de Bruxelles. стр. 37. 
  6. ^ Marcie MacDermott (1998). Bulgarian Folk Customs. Jessica Kingsley Publishers. стр. 65. ISBN 978-1-8530-2485-6. 
  7. ^ Ivanička Georgieva (1985). Bulgarian Mythology, Translated by Vessela Zhelyazkova. Svyat Publishers. стр. 59. 
  8. 8,0 8,1 Frank A. Kmietowicz (1982). Slavic Mythical Beliefs. Windsor, Ontario. стр. 207. 
  9. ^ Elizabeth Warner (2002). Russian Myths. University of Texas Press. ISBN 978-0-2927-9158-9. 
  10. ^ Faith Wigzell (2002). "Folklore and Russian Literature", The Routledge Companion to Russian Literature. Routledge. стр. 37 — 38. ISBN 9-781-1345-6907-6. 
  11. ^ Mike Dixon-Kennedy (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic Myth and Legend. ABC-CLIO. ISBN 9781576070635. 
  12. ^ Mistrz Wincenty (2008). Kronika Polska. Ossolineum. ISBN 978-83-04-04613-9. 
  13. ^ Anna Plotnikova (2001). Ethnolinguistic phenomena in Boundary Balkan Slavic areas (PDF). стр. 306. 
  14. ^ Éva Pócs (1989). Fairies and Witches at the Boundary of South-Eastern and Central Europe. FF Communications. стр. 18. 
  15. ^ Marijan Krajcer-Vitez. „Pozoj”. 
  16. 16,0 16,1 Ljiljana Marks (1990). Legends about the Grabancijaš Dijak in the 19th Century and in Contemporary Writings. Acta Ethnographica Hungarica. стр. 319—336. 
  17. ^ Matija Valjavec (1866). Národne stvarí priče, navade, stare vere. Slovenski glasnik. стр. 309—310. 
  18. 18,0 18,1 Josip Novak. „Legende našeg kraja: Zagreb je 1880. razorio varaždinski zmaj!”. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 19,4 Nikola Budiša. „LEGENDE O POZOJU”. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2018. Приступљено 13. 9. 2018. 
  20. ^ Suzana Marjanić (2010). Dragon and Hero, or How to Kill a Dragon – on the Example of the Legends of Međimurje about the Grabancijaš and the Dragon (PDF). FF Communications. стр. 270. 

ЛитератураУреди

  • Matija Valjavec (1866). Národne stvarí priče, navade, stare vere. Slovenski glasnik. 
  • Auguste Dozon (1873). Deuxième rapport sur une mission littéraire en Macédonie. 
  • William Ralston Shedden (1880). Russian Folk-tales. 
  • Hrvatske narodne pjesme I. Zagreb. 1896. 
  • Woislav M. Petrovitch (1921). Hero tales and legends of the Serbians. 
  • Yordanka Boyadzhieva (1931). Кюстендилските полчани и техният говор. 
  • Радовановић В. С. (1932). Маријовци у песми, причи и шали. Скопље. 
  • Petrović Α. (1940). Narodno shvatanje bolesti. Beograd. 
  • Boris Kremenliev (1956). Some Social Aspects of Bulgarian Folksongs. 
  • Шпиро Кулишић; Петар Ж. Петровић; Никола Пантелић (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 
  • Петар Скок (1973). Етимологијски рјечник Хрватског или Српскога језика. Загреб: ЈАЗУ. 
  • Mihajlović V.; Vuković G. (1977). Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad. 
  • Dimitar Marinov; Maria G. Veleva (1981). Народна вяра и религиозни народни обичаи. Софија: Nauka i izkustvo. 
  • Frank A. Kmietowicz (1982). Slavic Mythical Beliefs. Windsor, Ontario. 
  • Ivanička Georgieva (1983). Българска народна митология. Svyat Publishers. 
  • Ivanička Georgieva (1985). Bulgarian Mythology, Translated by Vessela Zhelyazkova. Svyat Publishers. 
  • Assia Popova (1987). La naissance des dragons. Civilisations, Institut de Sociologie de l'Université de Bruxelles. 
  • Éva Pócs (1989). Fairies and Witches at the Boundary of South-Eastern and Central Europe. FF Communications. 
  • Franković Đ. (1990). Mitska bića u podravskih Hrvata, Etnografija Južnih Slavena u Mađarskoj 9. Budimpešta. 
  • Ljiljana Marks (1990). Legends about the Grabancijaš Dijak in the 19th Century and in Contemporary Writings. Acta Ethnographica Hungarica. 
  • Љубинковић Н. (1996). Змај у усменој традицией. Даница. 
  • Mercia MacDermott (1998). Bulgarian Folk Customs. Jessica Kingsley Publishers. ISBN 978-1-8530-2485-6. 
  • Mike Dixon-Kennedy (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic Myth and Legend. ABC-CLIO. ISBN 9781576070635. 
  • Anna Plotnikova (2001). Ethnolinguistic phenomena in Boundary Balkan Slavic areas. 
  • Светлана М. Толстој; Љубинко Раденковић (2001). Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  • Elizabeth Warner (2002). Russian Myths. University of Texas Press. ISBN 978-0-2927-9158-9. 
  • Andrzej Szyjewski (2004). Religia Słowian. Kraków: Wydawnictwo WAM. ISBN 978-83-7318-205-9. 
  • Racho Slaveykov (2005). Български народни обичаи и вярвания. Sirius. 
  • Jerzy Strzelczyk (2007). Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. ISBN 978-83-7301-973-7. 
  • Suzana Marjanić (2010). Dragon and Hero, or How to Kill a Dragon – on the Example of the Legends of Međimurje about the Grabancijaš and the Dragon. Studia mythologica Slavica. 
  • Adrian Rokosz (2012). Smoki, żmije i inne bestyje w: Gniazdo. Rodzima wiara i kultura. Warszawa. ISBN 2081-9072. 
  • Monika Kropej (2012). Some Social Aspects of Bulgarian Folksongs. 
  • Racho Slaveykov (2014). Bulgarian Folk Traditions and Beliefs. BookBaby. ISBN 9789548898508. 

Спољашње везеУреди