Отворите главни мени

Знаци болести, објективни знаци болести, су промене које се јављају са настанком болести, и које може да запази сам болесник или његова околина, а које утврђује лекар при прегледу болесника или ветеринар при прегледу животиње.[1]

Садржај

Знак симптом и синдром болестиУреди

Знак болестиУреди

У хуманој медицини и ветерини, „знак“ или скуп позитивних или негативних знакова је објективна манифестација болести, идентификована од стране лекара (или ветеринара) у току консултације или преглед појединца-животиње (или групе лекара-ветеринара), али могу бити уочени и од самог болесника (власника животиње) или његове околине, што умногоме зависи од нивоа образовања и здравствене просвећености тих особа. Знак је било који објективан доказ болести (нпр. оток, жутица или гинекомастија су клинички знаци које лекар-ветеринар може уочити током прегледа, али и након одређених дијагностичких процедура, или крв у столици је знак болести, то може препознати пацијент, лекар, медицинска сестра, ветеринар или неко други). Знак може бити и нормална појава без патолошког значаја.[2]

Симптом болестиУреди

За разлику од знака, у хуманој медицини, симптом, је субјективан опис тегоба које болесник доживљава у израженом степену, и болесници га користи да опише своје тегобе лекару. То је нешто што само болесник може да осећа и да опише. Интерпретација симптома, је зато често различита код различитих особа што зависи од начина на који болесници доживљавају тегобе, али и од нивоа њиховог личног образовања и здравствене просвећености. Бол, стеногардија (тегобе иза грудне кости), малаксалост, зујање у ушима итд., су симптоми, који могу на различити начин бити описани од болесника. Понекад могу и свесно бити потенцирани („преувеличани“)од стране пацијената у циљу остварења секундарне добити.[2]

Синдром болестиУреди

Синдром је у медицини, и клиничкој психологији, скуп два или више, међусобно повезаних симптома који чине једну јединствену нозолошку целину неке болести (нпр. анксиозно-депресивни синдром, параноидни синдром, Корсаковљев синдром)

Подела знакова болестиУреди

Неки знаци болести су општи, а други више или мање специфични.[1]

Општи знаци болестиУреди

То су најчешће повишена телесна температура, смањена телесна тежина, знојење, оток (едем) итд. Они су веома чести код многих болести, па њихова појава не указује на обољење конкретног органа и не упућује на одрееђену болест. На пример, отоци су знак болести само неких органа. Они се јављају код болести срца, бубрега, крвних судова, јетре, поремећаја исхране, повреда итд, и зато њихова појава захтева допунска испитивања наведених органа, да би се поставили дијагноза болести која их је изазвала.[1]

Специфични знаци болестиУреди

Присутни су само код болести одређених органа и у одређеним болестима. Они јасно указују који је орган оболео и од које полести. На пример жутица (пребојеност коже жутом бојом) је објективни знак који се јавља због повећане концентрације жучних боја у крви и присутна је код болесника са хемолитичком жутицом, са обољењима јетре или опструкцијом (препреком) у жучним путевима. Према томе жутица је специфичан знак у односу на појаву температуреили отока (едем)[1]

Врсте знакова болестиУреди

У хуманој и ветеринарској медицини, знаци болести према врсти и закључку који се може донети на основу њиховог присуства могу бити;,[3][4], [2]

Прогностички знаци болестиУреди

То су знаци који указују на тренутно стање и могући исход насталих промена (болести) у организму болесника (односно, указују на болест пре него што се потврди дијагноза болести). Прогностички знаци увек указују на будући развој болести. 

Анамнестички знаци болестиУреди

Знаци који (узимајући у обзир тренутно стање у организму болесника), указују да је у прошлости код болесника постојало одређено обољење са истим знацима. Анамнестички знаци увек указују да је било појаве садашњих знакова болести и у блиској или далекој прошлости. 

Дијагностички знаци болестиУреди

То су објективни занци болести добијени као резултат клиничког испитивања, и служе за јасно постављање дијагнозе болести.

Патогномонични  знаци болестиУреди

Посебно карактеристични знаци болести, присутни код само одређених болести, и ван сваке сумње, доказују да је та болест присутна. Морфолошки патогномични знаци су релативно ретки.

Галерија неких знакова болестиУреди

Азбучна листа знакова болестиУреди

А, Б, ВУреди

АбразијаАденопатијаАнасаркаАнозогнозијаАлопецијаАменорејаАнгиомАнуриаАфазијаАфазија-БроковаАфазија-ВерникеоваАпнејаАпраксијаАрефлексијаАстенијаАтаксијаБабински (знак)БрадикардијаБрадипнејаБружински (тест)Бружински (знак)Була (мехурић) • БубуљицаВртоглавица

Г, Д, ЂУреди

ГушавостГалоп срцаГојазностГрозницаГинекомастијаДермоабразијаДикс-Халпикеов (знак)Диуреза (тест)ДиспнејаДизартријаДисфазијаДиспраксија

Е, Ж, ЗУреди

ЕдемЕхолалијаЕндофталмијаЕрозијаЕритемЕгзофталмусЖутица

И, Ј, К, ЛУреди

ИсцрпљеностКашаљКернигов (знак)КлонулостКсантомаКрвни притисакКсантелазмаКсеродерма

М, Н, ЊУреди

Ласегуов (знак)ЛогорејаМакроглосијаМехурићМакулаМенингизмусМенингеални знациМарфијев (знак)Мусетов (знак)МутавостМидријазаМиозаМикседемНекрозаНегативизамНозофобијаНистагмус

О, П, Р, С, ТУреди

ПапулаПовраћањеПулсПурпураПсихомоторна успореностРефлексиРомбергов (знак)Раселов (знак)РасцепИспљувакСпленомегалијаСтријеТахикардијаТахипнејаТежинаТикТраубеов (знак)Тремор

Ћ, У, Х, Ф, Ц, Ч, Џ, ШУреди

УлцерацијеХалуцинацијеХемианопсијаХепатомегалијаХирутизамХиперактивностХиперамнезијаХиперрефлексијаХипертензијаКахексијаКвостеков (знак)КлонулостКурвоазије-теријеров (знак) • КрепитацијеЦијанозаЧворић

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  2. 2,0 2,1 2,2 Symptoms & Signs A-Z List
  3. ^ Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
  4. ^ MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.

Спољашње везеУреди