Зобнатица (мађ. Andrásnépe) је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Налази се 25 km јужно од Суботице, а 5 km северно од Бачке Тополе, на магистралној саобраћајници Суботица—Нови Сад—Београд (стари међународни пут Е-75). Од Новог Сада је удаљена 75 km а од Београда 145 km. Према попису из 2011. било је 238 становника.

Зобнатица
Wiki.Vojvodina VII Zobnatica 5502 18.jpg
Детаљ у Зобнатици
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 238
 — густина4,6/км2
Географске карактеристике
Координате45°51′25″ СГШ; 19°38′04″ ИГД / 45.857° СГШ; 19.6345° ИГД / 45.857; 19.6345Координате: 45°51′25″ СГШ; 19°38′04″ ИГД / 45.857° СГШ; 19.6345° ИГД / 45.857; 19.6345
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина110 м
Површина51,4 км2
Зобнатица на мапи Србије
Зобнатица
Зобнатица
Зобнатица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Зобнатица је позната по чувеној ергела коња,[1] чија су грла владала хиподромима бивше Југославије. Овде се налазe Музеј коњарства у Зобнатици и парк природе Зобнатица.

Порекло именаУреди

Само име Зобнатица потиче од речи „зобница“, односно платнена торба из које се хране коњи.[2]

ИсторијаУреди

За насеље се зна пар векова уназад, али први писани документи потичу из времена царице Марије Терезије која је овај посед, као награду за војне заслуге, поклонила Шимону Војнићу (или Бели Војнићу[3]), који се сматра и оснивачем ергеле, која званично постоји од 1779. године.[2]

ДемографијаУреди

Становништво у овом насељу је мешовито, уз релативну мађарску већину, а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

У насељу Зобнатица живи 250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,4 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.042
1953. 691
1961. 927
1971. 829
1981. 573
1991. 388 388
2002. 309 309
2011. 238
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Мађари
  
194 62,78 %
Срби
  
72 23,30 %
Југословени
  
15 4,85 %
Хрвати
  
10 3,23 %
Словенци
  
3 0,97 %
Црногорци
  
1 0,32 %
Буњевци
  
1 0,32 %
непознато
  
2 0,64 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ЗанимљивостиУреди

Ергела коњаУреди

Ергела је основана 1750. године. Комплекс ергеле садржи хиподром[7] за галопске и касачке трке, терен за такмичења у препонском јахању, мањеж – покривени простор за јахање и тренинг и коњске штале. На улазу у ергелу, налази се статуа Јадрана, најпознатијег грла из ергеле, осваjача Jугословенске галопске трипле круне која је направљена у природној величини. Ту се налази и Музеј коњарства,[8] где је за посетиоце обезбеђена водичка служба. Испред музеја, налази се статуа Казанове, још једног прослављеног тркача из ергеле.

Посетиоци Зобнатице могу да јашу коње; термини су од по 45 минута, дужа варијанта је тросатно јахање околином. Може да се изнајми и «фијакер» (сатна тарифа).

Уз ергелу се налази и акумулационо језеро (види: Зобнатичко језеро), на чијој је обали уређено купалиште и плажа, поред које су угоститељки објекти. Посебна атракција је, пре неколико година изграђена, ветрењача, којих је у Војводини некада било много, а данас су реткост. Могуће је и пецање рибе уз плаћање дневне дозволе. Поред расних коња на имању, посетиоци могу видети и дивље свиње, срндаће, нојеве и паунове.[1]

Зобнатичке коњичке игреУреди

Зобнатичке коњичке игре одржавају се сваког другог викенда у септембру. На дводневној свечаности се окупи и неколико десетина хиљада посетилаца. Манифестација се отвара дефилеом коња и парадом запрега. Ту је и забавна манифестација Зобнатичка ноћ. Недеља је резервисана за касачке трке, галоп и такмичење у препонском јахању.[тражи се извор]

Дворац — КаштелУреди

 
Каштел Зобнатица (сада депаданс хотела)
Детаљније: Каштел Терлеи

Зграду дворца, која се налази у пољопривредно-туристичком комплексу „Зобнатица“, изградио је спахија Ђула Терлеи на свом имању 1882. године. Дворац је изграђен у духу позног класицизма као спратни репрезентативни објекат. Са бочне стране се налази кула осматрачница са које се види готово цело имање. У комплексу се налази хотел[9] и ресторан[10] „Јадран“.

Дворац је проглашен за културно добро и отворен је за посетиоце. Данас је бивше имање породице Терлеи надалеко познато као Ергела „Зобнатица“.[11]

Види јошУреди

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Ergela i škola jahanja Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2018) www.zobnatica.rs
  2. ^ а б „AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”. TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020. 
  3. ^ „Ergela Zobnatica”. Zvanični veb-sajt. Miznah Hotels & Resorts. Приступљено 21. 12. 2020. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Hipodrom Zobnatica www.google.com/maps
  8. ^ Muzej Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2018) www.zobnatica.rs
  9. ^ Hotel Jadran Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2018) www.zobnatica.rs
  10. ^ Restoran Jadran Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2018) www.zobnatica.rs
  11. ^ Дворац Зобнатица www.dvorci.info

Спољашње везеУреди