Зоран Јакшић

српски књижевник

Зоран Јакшић (Панчево, 14. април 1960) српски је научник, писац научне фантастике и преводилац.

Зоран Јакшић
Датум рођења(1960-04-14)14. април 1960.(64 год.)
Место рођењаПанчевоФНРЈ

Научна каријера

уреди

Докторирао на Електротехничком факултету у Београду. Научни саветник Института за хемију, технологију и металургију. Био је дугогодишњи научни руководилац Центра за микроелектронске технологије и предавач на Електротехничком факултету у Београду. Суоснивач центра изузетних вредности посвећеног микросистемским техникама.

Бави се истраживањима у области нанотехнологија (нанофотоника) и микросистема. Оснивач је прве српске истраживачке групе посвећене плазмоници и метаматеријалима. Организатор је већег броја међународних и националних научних конференција.

Објавио око 400 рецензираних научних публикација, од тога преко 100 чланака у међународним научним часописима, једну књигу за међународног издавача (Springer Verlag), као и неколико поглавља у међународним монографијама.

Изабране научне публикације

уреди

Књижевна каријера

уреди

Објавио преко 80 наслова фантастике и научне фантастике. Јакшић се наводи као један од неколико „по квалитету најистакнутијих српских F и SF писаца“[1], а његову прозу карактерише изражена зачудност, као један од круцијалних елемената фантастике[2].

Књижевна библиографија

уреди

Објављене књиге

  • Крадљивци универзума, роман, Дневник, Нови Сад, 1987, проширено издање 1997, Поларис, Београд
  • Северњак, роман, Знак Сагите, 1996, друго издање Everest Media, 2008
  • Никадорски ходочасник, збирка прича, Знак Сагите, Београд, 1992.
  • Министарство сенки, збирка прича, Тардис, 2008.
  • Краљеви, збирка прича, Тардис, 2009.

Важније антологије и књижевни избори

Приче објављивао и у Политикином забавнику, ИТ новинама, Алефу, Панчевцу...

Преводилачка каријера

уреди

Са енглеског превео тридесетак романа књижевне фантастике, као и већи број дужих и кратких прича. Познат и као преводилац култне пенталогије Аутостоперски водич кроз галаксију Дагласа Адамса. Од 1986. члан Удружења књижевних преводилаца Србије.

Награде и признања

уреди
  • Награда „Лазар Комарчић“ за преводилачки рад 1986. (Аутостоперски водич кроз Галаксију)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољи домаћи роман објављен 1987. (Крадљивци универзума)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за преводилачки рад 1988. (Алеја проклетства)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1991. („Ја сакупљам сате“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 1991. („Дубрава“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 1992. („Јека“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1992. („О зебри и ибису“)
  • Награда Српског друштва за научну фантастику за НФ роман године 1996. (Крадљивци универзума)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољи домаћи роман објављен 1996. (Крадљивци универзума)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 2003. („Бездан“)

Референце

уреди
  1. ^ Ивков, Слободан. Краљеви. Блиц Књига, 2010.
  2. ^ Бакић, Илија. 101 лице фантастике. Агора, (2015) ISBN 978-86-6053-158-4.

Спољашње везе

уреди