Отворите главни мени

Зоран Милосављевић

Зоран Милосављевић (Београд, 21. децембар 1939Кардица, Грчка, 31. јул 1983), српски позоришни и филмски глумац, члан драме и вд. уметнички директор Југословенског драмског позоришта. Шездесетих година веома популаран филмски глумац у Југославији. Од оснивања 1970. радио на Студију Б. Погинуо у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983. године.

Зоран Милосављевић
Zoran16.jpg
Зоран Милосављевић 1964.
Датум рођења(1939-12-21)21. децембар 1939.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти31. јул 1983.(1983-07-31) (43 год.)
Место смртиКардица
 Грчка
IMDb веза

БиографијаУреди

Детињство, младост и школовањеУреди

Београд, 1961.

Рођен 21. децембра 1939. године у Београду у породици Ратибора Милосављевића инж. и Виде, хемичара.[1]

У Београду је завршио основну школу и Другу београдску гимназију. Као гимназијалац награђиван је за текстове и сарађивао је са новинама, где су му од 1955. објављивани прилози .[2]

Студирао на Филолошком факултету у Београду славистику, руски и пољски језик. Пријавио се за студије режије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, данас Факултет драмских уметности, али му је, после пријемног испита, предложено да студира на одсеку за глуму.[3]

Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1. јула 1964. у класи проф. Јосипа Кулунџића.[4]

Од страних језика говорио је француски.[5] и енглески, а служио се руским и пољским језиком [6]

Оженио се 1965, добио два сина. Војни рок одслужио у Осијеку 1966/67. године .[7]

Зоран Милосављевић је унук пуковника Бранислава Милосављевића.

ФилмУреди

Песма, 1961.

Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму Не убиј (Tu ne tueras point, 1961) француског режисера и глумца Клод Отан Ларе (Claude Autant-Lara, 1901-2000).[8], који се о њему посебно похвално изразио[9] Филм, који је сниман у француско-југословенској копродукцији у студију у Коштуњаку, од почетка синимања пратило је велико интересовање јавности, јер је његово снимање, а потом и приказивње било забрањено у Француској у време алжирског рата[10] Сценарио за филм написали су Жан Оранш (Jean Aurenche) и Пјер Бост (Pierre Bost), играли су француски глумци Сузан Флон (Suzanne Flon) и Лоран Терзијеф (Laurent Terzieff), немачки глумац Франк Хорст (Frank Horst), a посебно је похваљена и музика Шарла Азнавура. Сцене у којима је Зоран Милосављевић био заједно са Франком Хорстом (Frank Horst) оцењене су као „најпотресније".[11]

Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму Песма (1961), урађеном по истоименом роману Оскара Давича, а према сценарију и режији Радоша Новаковића. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом.[12] У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира.

За улогу у филму Песма премијерно приказаном на 8. Пулском фестивалу 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.[13]

Главну мушку улогу играо је и у филму Степенице храбрости (1961), по сценарију и у режији Ото Денеша. Партнерку, главну женску улогу играла је Душица Жегарац.

Играо је и у филмовима Радопоље (1963), Нож.(1967), Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда (1969).

Ови први филмови били су запажени и у иностранству .[14], а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике[15] За улогу у Песми све критике су биле похвалне[16], што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу.

ПозориштеУреди

Имао запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Касније се углавном посветио позоришту у матичној кући, Југословенском драмском позоришту, где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме. Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у Сну летње ноћи, Лепези Леди Виндермир, Тарелкиновој смрти, Зојкином стану и др.[17]

Zoran8.jpg

Играо је и у познатим предствама Кад су цветале тикве по тексту Драгослава Михаиловића и Вучјаку Мирослава Крлеже, које су забрањене. Забрана извођења ових представа одразила се на дужи период криза у Југословенском драмском позоришту.

РТС и Студио „Б“Уреди

Снимио више телевизијских драма и улога у серијама, између осталих и у познатој телевизијској серији Отписани.[18]

Од самог оснивања радио-станице Студио Б 1. априла 1970. водио је емисију о култури и позоришту, као и контакт емисију „Фонтана жеља“.

Kao један од првих сарадника добио је 1. априла 1976. Златни знак Студија Б „за изузетне и трајне доприносе програму, раду и пословању Студија Б од његовог оснивања“.

Каснији животУреди

Зоран Милосављевић, Београд 1980.

Био је члан Удружења драмских уметника Србије и председник комисије УДУС за међународну и међурепубличку размену.

Од 1978. до 1983. године био је вд. уметнички директор Југословенског драмског позоришта.[19]

Његов портрет, једну од првих поп-арт слика на простору тадашње Југославије насликао је 1968. године Радомир Рељић, познати сликар, редовни члан САНУ. Портрет у детињству урадила 1944. године Вера Ћирић рођ. Милосављевић, његова тетка.

31. јула 1983. са породицом посетио манастире Метеори.[20] у Грчкој. Истог дана, после подне на необезбеђеном пружном прелазу у месту Неа Монастири (Нови Манастири) [21] на путу Ламија - Лариса, његов аутомобил ударио је брзи воз Атина -Солун. Тешко повређен, преминуо је у болници у граду Кардица. Сахрањен на Новом гробљу у Београду [22]

Зоран Милосављевић је потомак војводе Јанка Поповића, Цинцар-Јанка, по најстаријем сину Ђорђу Цинцар-Јанковићу, окружном начелнику.

ФилмовиУреди

Песма, 1961.

Позоришне представеУреди

Зојкин стан, ЈДП, 1980, Зоран Милосављевић (гроф Оболенски), Радмила Андрић (Зојка) и Ирфан Менсур (Кинез)
На снимању филма Радопоље (први слева)

ТелевизијаУреди

РадиоУреди

  • Фонтана жеља, Студио Б
  • Молијер, Михаил Булгаков, радио-драма, Радио Београд

РеференцеУреди

  1. ^ У време његовог рођења отац Ратибор Милосављевић (1912—2002) инжењер, чиновник Министарства шума и руда, био је у школи резервних официра. После рата радио је у привредној авијацији. Мајка Вида Милосављевић (1914—1958) предавала је хемију и физику у гимназији, а после је радила на Филозофском факултету, на одсеку за хемију, као и на Технолошком факултету и Институту за патологију. Радила је на истраживањима изотопа у време када у Југославији још нису примењиване мере заштите од радиоактивног зрачења. Пре него што се разболела, предала је докторат. У чланку „Заљубљена у правду“ Виде Милосављевић се сећа њена некадашња ученица глумица Ксенија Јовановић, вид. „Заљубљена у правду“, Политика Експрес 1968. и у Г. Петровић, Мој незаборавни професор, Београд 2004. pp. 70.
  2. ^ Рубрике „Мали лексикон“, „Београдски авази“, цртице из живота познатих уметника и сл, без потписа или под псеудонимом „Зорић“, трећа награда Народне армије, листа ЈНА, традиционални конкурс „Народне армије“ за најбоље писмене саставе поводом 16-годишњице ЈНА, 20. децембар 1957.
  3. ^ „Како сте се определили за глумачки позив? – У ствари, нисам се ја определио. Конкурисао сам за режију, а примљен сам за глуму. Има наде да од мене постане добар драматург“. У кадру: Зоран Милосављевић, Зоран Јовановић
  4. ^ Јосип Кулунџић (Земун,1899 - Београд, 1970), драмски писац, позоришни редитељ, нставник глуме и позоришне режије, на Академији је 1960. основао катедру за драматургију.
  5. ^ Учио још од београдског француског забавишта
  6. ^ У детињству и младости становао у Београду у Тополској улици, на Теразијама, односно Тргу Николе Пашића 1 и у Краља Милутина 14.
  7. ^ После обуке снимио је у продукцији Заставе-филм војни едукативни филм под насловом „Вод у ноћном нападу“.
  8. ^ Контроверзни режисер пацифиста, син познате глумице „Француске комедије“ и архитекте, Роденовог пријатеља, познатог по томе што је у Драјфусовој афери допринео откривању улоге Естерхазија. Сам Клод Отан Лара радио је још на немим филмовима Бастер Китонa у Холивуду. „Холивудском империјализму“ у филмској уметности супротстављао целога живота. Касније, од 1989, посланик је Ле Пеновог Националног фронта чија је „брига због америчке културне опасности“ оставиле јак утисак у Европском парламенту.
  9. ^ „На екрану овог филма појавиће се 104 глумца, два француска, један немачки сви остали глумци су Југословени. Не мене су одличан утисак оставили Мића Орловић, Зоран Милосављевић …. и неки други“, Клод Отан-Лара, интервју „Потпуну уметничку слободу пружила ми је једино Југославија“, Филмски свет, 1960.
  10. ^ „Најзад гледамо филм који је био предмет многих спорова, од тога ко ће га снимати и где, до тога – чији ће бити. Испало је, на крају, да је то наш филм. Тако бар пише на рекламним паноима. Колико су тачне тврдње (да би се оправдалао оно „наш филм“) да овај филм Француска није смела да снима, а ми смо ето – смели. Какву то нову, страшну, убитачну истину доноси овај филм коме Француска није хтела да изда одобрење за снимање? Пазите: реч је о Французу који неће да служи војску! Сва наша храброст је у томе што ми снимамо филм о Французу који неће да служи француску војску! Да ли би Ловћен-филм био „храбар“ да сними, можда о Југословену који - из истих разлога неће да служи своју војску? Д. А. Данас гледамо. Наш филм? „Не убиј“ режија Клод Отан Лара, продукција - Ловћен филм
  11. ^ Немачки глумац Франк Хорст је играо немачког војника, што је и у животу био петнаест година раније, крајем Другог светског рата.
  12. ^ “С посебним интересовањем очекује се деби на филму младог глумца Зорана Милосављевића. Овог младића имали смо прилике да видимо на телевизијском екрану и том приликом дошла је до пуног изражаја његова фотогеничност и шарм. Улога Миће веома је одговорна и, ако је с успехом одигра, добићемо још једног глумца с којим наш филм може озбиљно да рачуна“, Песма на филму. „Радош Новаковић направио је храбар гест када се обратио почетнику Зорану Милосављевићу, иначе студенту Позоришне ададемије“. Ж. Б. Снима се филмска верзија давичовог романа „Песма“.
  13. ^ “Награда Младости која се додељује најбољем глумцу или глумици до 28. година. Прошле године у веома јакој конкуренцији, добио ју је 21- годишњи београдски глумац Зоран Милосављевић“. Филмски свет, бр. 474, 1969. Вид. и 8. Пулски фестивал. 
  14. ^ Le film Yougoslave, Hiever 1962, annee 2, 3, L ’Escalier du courage, Stepenice hraborsti, прикази у руским и италијанским новинама
  15. ^ Ове прве реакције критике сажео је касније Бранко Плеша: „Од природе обдарен лепим изгледом и духом пуним хармоније, млади Зоран, од првих улога на филму и у позоришту (а запажен је био већ за време школовања на Академији), најавио је своју присутност, не толико уобичајену на нашим сецанама. Наочитост његове појаве, неагресивна али уочљива мужевност, темперамент слојевит пастелом лирског у себи, оплемењеност гласа и говора, одмереност и елеганција у ставу, однос поштовања према сцени на коју ступа и суздржаност и у глумачком изразу, као да су одударали од већ измењене репертоарске политике куће, кад се у позоришту појавио Зоран Милосављевић“. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111. У једној од првих позоришних критика окарактерисан је на следећи начин: „Као појава са фреске, истанчаном мимиком, господством које изазива иронију, а и само се њоме служи, издвојио се и Зоран Милосављевић у улози цара Уроша“, Премијера „Краљевић Марко“, ЈДП, Борислав Михајловић Михиз, режија Арса Јовановић, М. Мирковић, Експрес политика
  16. ^ „Зоран Милосављевић као Мића и Бата Живојиновић ..... уверљиви су у оквирима сценарија, одлични“. А. Костић, Давичо – Новаковић, Песма. Октобар 1960. „Другој листи одличних и добрих креација на овом филму придружује се и већина протагониста „Песме“. Васа Пантелић, дебитант Зоран Милосављевић, ... остварили су свој задатак са пуним успехом“. Богдан Дечермић, 8. фестивал домаћег филма у Пули, Инспиративно финале, Песма Оскара Давича у режији Радоша Новаковића је узбудљиво и мајсторски направљено филмско дело. Спортски свет, 1961.
  17. ^ Његов рад у ЈДП сажео је Бранко Плеша: "... смелост да се прихвати задатака који му нису по мери, јер их је искуством надрастао, енергија да се преда колективном раду без поговора и заостатка, потчињавање потребама тренутка Југословенског драмског позоришта и онда када је то могло довести у питање његов глумачки углед, смисао за људско у односима на сцени који су се последњих година извртали у наопаке и неуметничке, све то, као и Зоранова несебичност, тактичност, тачност, скромност и најважније, људско поштовање,(...) борио се за истински људске и уметничке односе у кући која није остала имуна пред негативним и опасним утицајима који су изазвали неколико потреса“. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад, новембар-децембар. 1983. pp. 110-111.
  18. ^ 4. епизода „Штампирија“ улога др Јанковића, 12.1.1975
  19. ^ „Због своје познате прибраности и хладнокрвности, колеге из ЈДП-а су га у кризним периодима бирали и за уметничкод директора куће“, Озрен Милановић, Ауто свет, септембар 1983, бр. 41. pp. 74-75. „Кад је у кризама ЈДП требало осигурати рад, спасавати преостао углед... уз помоћ колега и истомишљеника, прихватио и то не једном – тешких, и у одређеном тренутку незахвалних руководећих дужности, у позоришту уздрманом озбиљним друштвеним и уметничким кризама“... Међу реткима можда у томе што (је)... радећи у интересу ЈДП увек био вођен осећањем честитости „чојства“ и чиста образа. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111.
  20. ^ en: Meteora на енглеској Википедији
  21. ^ Nea Monastiri Domokou, у преводу Нови манастири код места Домокос-а, налазе се у општини Фтиотис у Периферији Средишња Грчка
  22. ^ До несреће је дошло у 15:55 часова на необезбеђеном прелазу на железничкој линији Атина - Солун (воз бр. 500). Извештај полицијске станице у Домокусу од 31. августа 1983. Зоран Милосављевић је преминуо у болници граду Кардица истог дана, 31. јула 1983. у 20:00.
  23. ^ Захтевно замишљен комад уз подршку Бојана Ступице. Писмо Б. Ступица З. Милосављевићу, 15.9.1968, бр. 3556, ЈДП. На раду на представи „Римске лирике“ укључен био и Филолошки факултет. Вид. писмо Б. Ступица проф. Мирону Флашару од 5. 9. 68, бр. 2984, ЈДП.

Спољашње везеУреди