Зоран Стефановић

Зоран Стефановић
Зоран Стефановић
	Зоран Стефановић 2016. године
Датум рођења	21. новембар 1969.
Место рођења	Лозница, СФР Југославија

Зоран Стефановић (Лозница, 21. новембар 1969) српски је писац, издавач, истраживач и међународни културни активиста. Дебитовао у позоришту и филму 1987. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности (Универзитет уметности у Београду). Живи у Београду.

Председник је Међународне културне мреже "Пројекат Растко". Председник је Удружења драмских писаца Србије (2022).^[1]

Уметнички рад

Велики део његовог уметничког опуса спада у фантастику - у позоришту („Словенски Орфеј“, „Скаска о космичком јајету“), стриповима („Трећи аргумент“, на основу прича Милорада Павића, „Под вучјим жигом“), прози (роман Веригаши) и на филму и телевизији („Уске стазе“).

Други део опуса је документарне природе, попут ТВ-серијала „Јанусово лице историје“ или филмова „Животи Косте Хакмана“ и „Музика тишине“.

Његове позоришне драме, проза и графички романи су преведени на македонски, румунски, словеначки, енглески, француски и пољски.

Културни рад

Био је главни оснивач неколико међународних културних мрежа и издавачких пројеката: Пројекат Растко (мрежа дигиталних библиотека), „Дистрибуирани коректори Европа“ (међународна дигитализација културне баштине), Пројекат Гутенберг Европа (Бета верзија, јавне дигиталне библиотеке), и сличних заједница и подухвата у области издаваштва, дигитализације, лексикографије и поп-културе.

Не ограничавајући се на Интернет, био је активан у бројним културним, научним и издавачким пројектима у Евроазији од 1993, посебно у земљама бивше Југославије, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине, Русије, Пољске, укључујући и подухвате очувања мањинских и племенских култура Евроазије или иницијативу за „Балканску културну мрежу“ (заједно са грчким културним активистом и музичким продуцентом Никосом Валканосом и другим колегама).

Његови друштвени ставови укључују и снажно заступање филозофије „отворених извора“ и слободног знања, као „цивилизацијских темеља сваког људског друштва“. Активно подржава неколико регионалних Википедија, нарочито у Источној Европи, још од њиховог оснивања.

Награде и признања

Као писац, драматург и сценариста, био је национално и међународно награђиван и номинован петнаестак пута, укључујући и номинације за награде “Prix Europa” у Берлину и “Prix Italia” у Риму.

За свој културно-издавачки рад је национално и међународно признат двадесетак пута, укључујући и номинацију за „United Nations World Summit Award“, три пута годишњу награду Друштва за информатику Србије и десет YU Web Top 50 признања (SR Web Top 50).

Изабрана библиографија

Позоришни и радио комади

Острвска прича, 1987.
Викенд са Маријом Броз, 1990.
Словенски Орфеј, 1992.
Скаска о космичком јајету, 1992.
Тачка сусрета, 1992.
Снег није бео, 2009.
Валцер за Олгу, 2018.^[2]

Књиге драма

Словенски Орфеј и друге драме, „Знак Сагите“, Београд, 1995.

Романи

Веригаши. Роман о Нашима, „Еверест медиа“, Београд, 2012.

Стрипови

Трећи аргумент са Милорадом Павићем и цртачем Зораном Туцићем
- албуми, српски и енглески, „Бата“ и „Орбис“, Београд, и „Свети Сава“, Лимасол, 1995;
- на енглеском Хеви Метал Магазин, Њујорк, 1998/1999/2000.
Под вучјим жигом, цртач Антоан Симић
- Стрипманиа, магазин, Београд, 1996.
Кнез Липен, цртач Синиша Бановић
- Парабелум, магазин, Сарајево, 2012.

Историја и естетика стрипа

Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, критички лексикон, коауторски са Живојином Тамбурићем, Здравком Зупаном и Полом Граветом, Омнибус, Београд, 2011. (српски и енглески)

Изабрана филмографија

Сценариста

Поздрави све који питају за мене, документарни, 1987. (сарадник Зорану Ђорђевићу на сценарију)
Ars longa, vita brevis, кратки играни, 1991.
Словенски Орфеј, адаптација представе, 1992.
Јанусово лице историје 1-3, документарна серија, 1993. Косценариста Срђан В. Стојанчев
Уске стазе, кратки играни, 1995.
Животи Косте Хакмана, документарни, 2005.
Музика тишине, документарни, 2011.
Звона Саве Лозанића, документарни, 2017.

Продуцент

Мој мртви град, документарни, 2000
Животи Косте Хакмана, документарни, 2005
Музика тишине, документарни, 2011.

Кастинг

Ларго Винч, 2008.

Види још

Извори

Уметничка биографија на сајту Удружења драмских писаца Србије
Зоран Стефановић на сајту IMDb (језик: енглески)
Општа биографија на сајту „Проект Растко - Македонија“
Орлић, Милан. Дух над водама: Пројекат Растко — ћирилични део глобализације, Арттех-Свеске, Панчево, 2005.
Cieślak, Marcin. Digitalizacja zbiorów dla Wikipedii i Wikisłownika, извештај о Стефановићевом предавању о филозофији „отворених извора“ на Викимедијиној регионалној конференцији, Београд 2008. (извештај пољске Викимедије)

Референт

^ Стојановић, Милица. “Изабрана управа Удружења драмских писаца Србије, нови председник је Зоран Стефановић” Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2023), Drama.org.rs, 2023
^ Руско позориште у Београду: „Валцер за Олгу – Представљање драме о кнегињи Олги Романовој, несуђеној царици“, Пројекат Растко — Русија, 28. децембар 2018.

Спољашње везе

Пројекат Растко, српски портал међународне мреже
Стефановић, Зоран. Словенски Орфеј, двојезични сајт посвећен драми номинованој за Prix Europa, Берлин 2002.
Стефановић, Зоран. Скаска о космичком јајету, драма, 1992.
Urbański, Andrzej: "Zoran w Belgradzie", Reportaż, Korespondencja z ojcem # 9, 2008.
Музика тишине, сајт дугометражног документарног филма о деци оштећеног слуха која уче пантомиму (2009)
Животи Косте Хакмана, информације о дугометражном документарном филму (2006)
Зоран Стефановић - биографија
СРПСКИ СТРИП УСРЕД ПАРИЗА: Колективном изложбом и књигом представљени наши врхунски уметници („Вечерње новости”, 3. јул 2022)

[1] Стојановић, Милица. “Изабрана управа Удружења драмских писаца Србије, нови председник је Зоран Стефановић” Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2023), Drama.org.rs, 2023

[2] Руско позориште у Београду: „Валцер за Олгу – Представљање драме о кнегињи Олги Романовој, несуђеној царици“, Пројекат Растко — Русија, 28. децембар 2018.

[1]

[2]