Зрењанинска бискупија
| Зрењанинска бискупија | ||
 Катедрала у Зрењанину
| ||
| Латински назив | Dioecesis Zrenjanensis | |
| Статус | бискупија | |
| Датум оснивања | 1923. године као Апостолска администратура за југословенски Банат | |
| Уздизања у бискупију | 16. децембар 1986. | |
| Припадност надбискупији | Београдска надбискупија | |
| Обред | римски | |
| Држава |  Србија |
|
| Број католика | око 83.000 | |
| Површина (2006) | 9387 km 2 | |
| Бискуп | Мирко Штефковић | |
| Подређене јединице | Северни, средњи, источни и јужни деканат | |
| Службене странице | www |
|
Зрењанинска бискупија (лат. Dioecesis Zrenianensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији. Основана је 1986. године. Обухвата целокупно подручје српског Баната. Тренутни бискуп је монсињор Мирко Штефковић. Средиште бискупије налази се у Зрењанину.[1]
Предисторија уреди
Све до 1923. године, Римокатоличка црква на целокупном подручју Баната потпадала је под надлежност старе Чанадске бискупије, која је основана у 11. веку са седиштем у Чанаду, а чије се седиште почевши од 18. века налазило у Темишвару.[2]
Историја уреди
Одлуком Ватикана од 10. фебруара 1923. године, за део Чанадске бискупије који је након Првог светског рата припао Краљевини СХС створена је апостолска администратура са средиштем у тадашњем Великом Бечкереку (потоњи Петровград, односно Зрењанин). У исто време, за првог апостолског администратора у српском, односно југословенском Банату именован је Рафаел Родић, који је наредне 1924. године именован и за првог београдског надбискупа, задржавши и положај апостолског администратора у Банату.[3]
Његов наследник, нови београдски надбискуп Јосип Ујчић (1936-1964) такође је обављао и дужност апостолског администратора у Банату.[4] Обе дужности је истовремено обављао и његов наследник, београдски надбискуп Габријел Букатко, али само до 1971. године.[5] Тада је на његов предлог за апосттолског администратора у Банату именован Тамаш Јунг (мађ. Tamás Jung).[6]
Одлуком Ватикана од 16. децембра 1986. године, ова апостолска администратура је претворена у Зрењанинску бискупију која је потчињена Београдској надбискупији.[7] За столну цркву ове бискупије одређена је Катедрала Св. Ивана Непомука у Зрењанину. За првог зрењанинског бискупа именован је 1988. године Ласло Хушвар (мађ. László Huzsvár) који је ову дужност обављао све до пензионисања.[8] Његов наследник Ладислав Немет (мађ. László Német) именован је за новог зрењанинског бискупа 2008. године и бива на овом положају све до 2022. када постаје београдски надбискуп и уједно апостолски управник упражњене зрењанинске бискупије. Папа Франциско је 18. марта 2024. именовао суботичког свештеника Мирка Штефковића за новог зрењанинског бискупа.[9]
Зрењанинска бискупија је чланица римокатоличке Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија, која обухвата све римокатоличке установе на подручју Србије, Црне Горе и Македоније.
Географија и демографија уреди
Зрењанинска бискупија се простире у Банату, Србија (делови АП Војводине и Београда), са седиштем у граду Зрењанину. Подређена је Београдској надбискупији. Вернике чине углавном Мађари, али и Хрвати, Бугари, Чеси и Немци, некад највећа етничка заједница католичке вероисповести на простору ове бискупије.
Апостолски администратори српског/југословенског Баната уреди
- Рафаел Родић (1923-1936)
- Јосип Ујчић (1936-1961)
- Габријел Букатко (1961-1971)
- Тамаш Јунг (мађ. Jung Tamás) (1971—1986)
Зрењанински бискупи уреди
- Тамаш Јунг (мађ. Jung Tamás) администратор (1986—1988)
- Ласло Хушвар (мађ. Huzsvár László) бискуп (1988—2007)
- Ласло Немет (мађ. Német László) бискуп (2008-2022)
- Мирко Штефковић, бискуп (2024-)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Zrenjaninska biskupija: Ordinarij
- ^ Zrenjaninska biskupija: Istorija
- ^ „Archbishop Ivan Rafael Rodić”.
- ^ „Archbishop Josip Ujcic”.
- ^ „Archbishop Gabriel Bukatko”.
- ^ „Bishop Tamás Jung”.
- ^ „Diocese of Zrenjanin”.
- ^ „Bishop László Huzsvár”.
- ^ „Mons. Mirko Štefković novi je zrenjaninski biskup”. IKA (на језику: хрватски). 2024-03-18. Приступљено 2024-03-18.
Литература уреди
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 691—702.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Čemere, Zoltan (2008). Srednjovekovni manastiri Banata i Pomorišja. Kikinda: Istorijski arhiv.
