Зрењанинска бискупија

Зрењанинска бискупија
Катедрала у Зрењанину
Латински називDioecesis Zrenjanensis
Статусбискупија
Датум оснивања1923. године као Апостолска администратура за југословенски Банат
Уздизања у бискупију16. децембар 1986.
Припадност надбискупијиБеоградска надбискупија
Обредримски
Држава Србија
Број католикаоко 83.000
Површина (2006)9387 km 2
БискупМирко Штефковић
Подређене јединицеСеверни, средњи, источни и јужни деканат
Службене страницеwww.catholic-zr.org.rs/language/sr/

Зрењанинска бискупија (лат. Dioecesis Zrenianensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији. Основана је 1986. године. Обухвата целокупно подручје српског Баната. Тренутни бискуп је монсињор Мирко Штефковић. Средиште бискупије налази се у Зрењанину.[1]

Предисторија

уреди
 
Територијална организација Римокатоличке цркве у Србији

Све до 1923. године, Римокатоличка црква на целокупном подручју Баната потпадала је под надлежност старе Чанадске бискупије, која је основана у 11. веку са седиштем у Чанаду, а чије се седиште почевши од 18. века налазило у Темишвару.[2]

Историја

уреди
 
Ласло Немет као зрењанински бискуп (2008-2022)

Одлуком Ватикана од 10. фебруара 1923. године, за део Чанадске бискупије који је након Првог светског рата припао Краљевини СХС створена је апостолска администратура са средиштем у тадашњем Великом Бечкереку (потоњи Петровград, односно Зрењанин). У исто време, за првог апостолског администратора у српском, односно југословенском Банату именован је Рафаел Родић, који је наредне 1924. године именован и за првог београдског надбискупа, задржавши и положај апостолског администратора у Банату.[3]

Његов наследник, нови београдски надбискуп Јосип Ујчић (1936-1964) такође је обављао и дужност апостолског администратора у Банату.[4] Обе дужности је истовремено обављао и његов наследник, београдски надбискуп Габријел Букатко, али само до 1971. године.[5] Тада је на његов предлог за апосттолског администратора у Банату именован Тамаш Јунг (мађ. Tamás Jung).[6]

Одлуком Ватикана од 16. децембра 1986. године, ова апостолска администратура је претворена у Зрењанинску бискупију која је потчињена Београдској надбискупији.[7] За столну цркву ове бискупије одређена је Катедрала Св. Ивана Непомука у Зрењанину. За првог зрењанинског бискупа именован је 1988. године Ласло Хушвар (мађ. László Huzsvár) који је ову дужност обављао све до пензионисања.[8] Његов наследник Ладислав Немет (мађ. László Német) именован је за новог зрењанинског бискупа 2008. године и бива на овом положају све до 2022. када постаје београдски надбискуп и уједно апостолски управник упражњене зрењанинске бискупије. Папа Франциско је 18. марта 2024. именовао суботичког свештеника Мирка Штефковића за новог зрењанинског бискупа.[9]

Зрењанинска бискупија је чланица римокатоличке Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија, која обухвата све римокатоличке установе на подручју Србије, Црне Горе и Македоније.

Географија и демографија

уреди

Зрењанинска бискупија се простире у Банату, Србија (делови АП Војводине и Београда), са седиштем у граду Зрењанину. Подређена је Београдској надбискупији. Вернике чине углавном Мађари, али и Хрвати, Бугари, Чеси и Немци, некад највећа етничка заједница католичке вероисповести на простору ове бискупије.

Апостолски администратори српског/југословенског Баната

уреди

Зрењанински бискупи

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди