Иванка Стефановић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Иванка Стефановић (Крупањ, 1951) српска је певачица народне музике.
| Иванка Стефановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1951. |
| Место рођења | Крупањ, ФНРЈ, |
| Занимање | Певачица |
| Музички рад | |
| Активни период | 1971—данас |
| Жанр | Народна музика |
Биографија уреди
Иванка Стефановић је прве музичке кораке направила у Крупњу, где је и рођена 1951. године.
Припада малобројној групи уметника који нису желели славу преко ноћи. Деценијама је пажљиво бирала репертоар и ненаметљиво даривала слушаоце топлим, заобљеним и култивисаним гласом, снажном уметничком експресијом и тананим осећајем за тумачење текста у музици. Синоним је за квалитетну уметничку интерпретацију. 1970. године, као члан КУД Ђока Павловић на такмичењу културно - уметничких друштава Аматери своме граду, осваја прво место. Након бројних концерата и емисија на радију и телевизији, 1971. године, на такмичењу у Врњачкој Бањи бива проглашена за Први глас Југославије. Као солиста националног ансамбла Коло, наступала је широм Европе, Азије, Израела, а стигла је чак и до далеког Јапана. На наступу у Токију, отпевала је њихову химну на јапанском, што је изазвало опште одушевљење публике, и на бис је излазила невероватних двадесет и шест пута. Током свог уметничког деловања, била је и члан Државног протокола.
Карактерише је дубока оданост и посвећеност народној музици, са аутентичношћу врсног интерпретатора и са увек присутном радозналошћу да испита неиспитано, да открије нешто старо, да га дуго селектира и да тежи сталном квалитету и трајним вредностима да би на светлост дана изнела само драгуље ризнице народне уметности.
Изразито јасна дикција и прецизно тачан смисао за мелизматичко украшавање мелодије, допринео је да са подједнаким успехом, њен јасан и чист сопран, изводи песме из Шумадије, Босне, Источне и Јужне Србије, као и оне из Војводине и Далмације. У њене маестрално отпеване песме, бисере нашег традиционалног народног стваралаштва, убрајају се песме Аница овце чувала и Болна лежи Анђелија млада, али за њима нимало не заостају песме Јутрос ми је ружа процветала Петра Танасијевића или Кишо тихо падај Витомира Животића.[1]
Естрада је није привлачила. Завршила је факултет и запослила се у државној служби, али песма је увек била њена највећа љубав. То јој је оставило могућност да на естради буде присутна само онда - када то пожели. И даље је снимала за Радио Београд, као и грамофонске плоче за своју матичну кућу ПГП РТБ.[2]
Топлим и беспрекорним гласом, дала је печат једном времену које има непролазну вредност у нашој народној музици.
Дискографија уреди
Синглови
- Не желим лажи твоје (1971)
- Сузе на растанку (1971)
- Зар је љубав тако тешка (1972)
- Зашто се мора растајати (1976)
- Живим и срце не кривим (1979)
- Врати се, земља те зове (1980)
Компилације
- Записано у времену (ПГП РТС)
Фестивали уреди
- 1970. Београдски сабор - Сузе на растанку
- 1976. Хит парада - Зашто се мора растајати
Референце уреди
- ^ „Ivanka Stefanovic”. www.riznicasrpska.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г. Приступљено 06. 08. 2020.
- ^ „Ivanka Stefanovic”. www.rts.rs/page/tv/sr/story/ (на језику: српски).