Отворите главни мени

Иванка при Дунаву

Иванка при Дунаву (свк. Ivanka pri Dunaji) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Сењец, у Братиславском крају, Словачка Република.

Иванка при Дунаву
Ivanka pri Dunaji
Kaštieľ a kostol v Ivanke.JPG
Дворац и црква
Административни подаци
Држава Словачка
КрајБратиславски
ОкругОкруг Сењец
Становништво
 — (2011)5.934
Географске карактеристике
Координате48°11′00″ СГШ; 17°15′00″ ИГД / 48.183333° СГШ; 17.250000° ИГД / 48.183333; 17.250000Координате: 48°11′00″ СГШ; 17°15′00″ ИГД / 48.183333° СГШ; 17.250000° ИГД / 48.183333; 17.250000
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина132 м
Иванка при Дунаву на мапи Словачке
Иванка при Дунаву
Иванка при Дунаву
Иванка при Дунаву на мапи Словачке
Остали подаци
Регистарска ознакаSC

ИсторијаУреди

Српски кнез Михаило Обреновић и књегиња Јулија купили су 1856. године имање Иванка у тадашњој Угарској. Посед је био величине од 600 "погона земље", са лепом, великом троспратном кућом - малим дворцем. Исто се налазило удаљено два сата од Пожуна (Братиславе) на жељезничкој прузи. Дворац је дотад припадао књегињи Леополдини Грасалковић де Гиарак. Купац је био заправо кнез Милош Обреновић, а потрошио је 230.000 ф. у сребру и приде 5.00 форинти за пренос и још 10.000 ф. за опрему и намештај. Српски политичар Илија Гарашанин се ту често бавио, где се "господски проводио". По њему је Иванка било дивно место, за изванредним парковима, пуно разне дивљачи - погодно за одмор и лов. Дворац је имао довољно простора за смештај гостију; поред соба интересантни су и салони. " А домаћица овог правог властелинског имања била је вољена супруга кнеза Михаила - Јулија".[1]

Књегиња Јулија је у селу Иванка, надомак дворца отворила школа за женску сирочад.

На имању су Обреновићи живели тек неколико година, до 1860. године када Михаило преузима српски престол, по смрти оца Милоша.

СтановништвоУреди

Према подацима о броју становника из 2011. године насеље је имало 5.934 становника.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ "Политикин забавник", Београд 2010.
  2. ^ „Становништво 31. 12. 2011. (108)” (PDF) (на језику: ск). Статистички завод Републике Словачке. 2011. Приступљено 10. 7. 2013. 

Спољашње везеУреди