Иван Антић
Иван Антић (Београд, 3. децембар 1923 — Београд, 25. новембар 2005) био је српски архитекта и академик САНУ и професор Архитектонског факултета у Београду. Један је од водећих послератних архитеката у Југославији.
| Иван Антић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. децембар 1923. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 25. новембар 2005. (81 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Биографија уреди
Студирао је архитектуру у Београду од 1945. до 1950. године. Најпре је радио у Југопројекту, а од 1957. године је дошао на Архитектонски факултет у Београду најпре као асистент, а од 1973. као редовни професор. Био је члан дописни члан САНУ од 1976. и редовни од 1983. Његови радови се одликују прецизношћу и јасним пропорцијама.
Главна дела пројектовао је са арх. Иванком Распоповић: Музеј савремене уметности у Београду (Октобарска награда 1965. године), Спомен-музеј „21. октобар“ Крагујевац, стамбени солитери на Булевару револуције, Дом пионира у Београду, управна зграда Фабрике „Вискоза” у Лозници, Дом културе „Политика” у Крупњу и др.[1]
Галерија уреди
-
Музеј савремене уметности на Новом Београду -
Референце уреди
- ^ 011info.com <marijana.jankovic@011info.com>. „Ivan Antić – Svevremeni srpski arhitekta”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-01-28.
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978.
Спољашње везе уреди
- Биографија на сајту САНУ
- Architecture Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2012) (језик: српски)
- http://www.vreme.com/cms/view.php?id=435529&print=yes
- Свевремени архитекта Иван Антић („Политика”, 16. мај 2018)
