Иван Глобицер

Иван Глобицер (умро 1591) (нем. Johan Globitzer) био је најамнички капетан немачког порекла (родом из Штајерске) у служби Хабзбуршке монархије, који је остао запамћен као заповедник Копривничке капетаније у Славонској крајини.[1]

Johan Globitzer
Датум рођења(1550-00-00)1550.
Место рођењаЗамак Пакенштајн
 Хабсбуршка монархија
Датум смртимај 1591.(1591-05-00)
Место смрти
 Хабсбуршка монархија
Војска Хабсбуршка монархија
Године службе1580-1591.
ЧинКапетан Копривнице (1580—91)
заповедник Славонске крајине (1591)
ЈединицаСлавонска војна крајина
Битке/ратовиБитка код Грабровника[1]

Војна службаУреди

О његовој војничкој служби има мало података: зна се да је 1580. учествовао у бици код Грабровника[1], да је 5. марта 1581. самостално уништио турски одред код Каталене[2], а 1586. са бароном Иваном Секељом из Крапине опустошио тзв. Малу Влашку код Пакраца.[3][4] Од априла 1591. до смрти (маја исте године) био је врховни капетан Славонске војне крајине.[5]

Тужбе у Хрватском саборуУреди

У периоду 1580-84. остале су сачуване бројне тужбе хрватске властеле и краљевских службеника против капетана Глобицера у Хрватском сабору. Тако на пример, у записнику од 1.априла 1580. стоји да копривничкој тврђави припадају (у суседним селима) бројни кметови, којима управља крајишки капетан Иван Глобитзер. Он ове кметове употребљава за своју особну корист, јер му морају обрађивати земље и у Драви ловити рибе, које продаје, а неће кметове привући на посао око утврђивања Копривнице. Када онамо дође поджупан или племићки судија, да од кметова убере »дику« (порез за краља) или »димницу« (земаљску даћу), како то морају плаћати сви кметови у Хрватској и Угарској, онда им капетан прети смрћу или батинама. Житељи су Копривнице слободни грађани, којима вечито прети погибељ од Турака, услијед чега живе у беди и сиромаштву. Глобитзер има дужност, да грађане копривничке штити и по­маже. Уместо тога он са својим плаћеним војницима Копривничане про­гони, те им наноси свакојаке штете и неугодности. Зато сабор упозорава Вида Халека (заповедника Славонске крајине), да ће Глобитзера тужити самом краљу, ако га за времена не укроти надвојвода Карло.[2]

На Сабору од 3. јуна 1583. поново су изнете тужбе на његова насиља у Подравини: између осталог отео је Глобитзер код Мартијанца баштину капетана Петра Ратикаја, а код Расиње и поседе самог бана Крста Унгнада.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 251. 
  2. ^ а б в „Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Krsto Ungnad – Wikizvor”. hr.wikisource.org. Приступљено 2019-12-24. 
  3. ^ „Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Prvo banovanje Tome Erdeda – Wikizvor”. hr.wikisource.org. Приступљено 2019-12-24. 
  4. ^ Којом приликом је заробљено 100 "Влаха" заједно са њиховим кнезом Пеашиновићем.
  5. ^ „Ispis Stranice - Vrhovni glavari u kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji”. www.cro-eu.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 2019-12-24.