Иван Ивић

Иван Ивић (Ивићеви, Црна Трава, 20. фебруар 1935) је психолог и професор универзитета.

Иван Ивић
Иван Ивић
Пуно име	Иван Ивић
Датум рођења	(1935-02-20)20. фебруар 1935.
Место рођења	Ивићеви (Црна Трава)  Краљевина Југославија

Биографија

Одрастао је у родном месту, основну школу завршио у Црној Трави, ниже разреде гимназије у Нишу, а више у Скопљу. Дипломирао је на Одељењу за психологију Филозофског факултета, у Београду 1959. године. На истом одељењу изабран је потом за сарадника на предмету Дечја психологија, затим, 1962. за асистента. 1975. године одбранио је докторску дисертацију са темом „Порекло и развој симболичке функције код деце“. Наредне године постаје ванредни професор за предмет „Развој ране психологије“, да би 1987. постао редовни професор Филозофског факултета, у Београду. Његова докторска дисертација је објављена 1978. године у Нолитовој едицији „Сазвежђа“ под насловом „Човек као animal symbolicium“.

Све своје научно истраживање Иван Ивић је посветио интелектуалном развоју и способности за учење код деце. Био је управник Института за психологију, председник Програмског комитета Светске организације за предшколско васпитање, руководилац међународног пројекта „Антологија традиционалних дечјих игара“, који је реализован у оквиру Светске организације за предшколско васпитање и помоћ у УНЕСКО-у, представник Југославије у Комитету за образовање у ОЕЦД-у у Паризу, члан Просветног савета Србије, министар за науку у Панићевој Влади Србије и Црне Горе... Иницијатор је оснивања Савета за права детета Владе Србије и члан тог савета од оснивања 2004. до данас, руководилац радне групе која је израдила Национални план акције за децу, први стратешки документ у Србији у коме је дефинисана дугорочна политика државе према деци. Вишегодишњи је председник организације Пријатељи деце Србије, најстарије и најзначајније организације која се бави друштвеним положајем деце и њиховим правима.

Био је уредник библиотеке „Савремена психологија сазнања о детету“ у Заводу за уџбенике и наставна средства у Београду која је објављена у десет томова, те члан Уређивачког одбора „Психолошке библиотеке“ у Нолиту.

У свом дугогодишњем раду образовао је 42 генерације психолога, посебно у области развојне дечје психологије. Извео је 25 магистара и 25 доктора наука из области развојне психологије. Објавио је преко 100 научних радова у домаћим и страним научним часописима и седам књига као самостални или као први аутор и низ приручника и упутстава везаних за наставу.

Живи и ради у Београду.

Дела

• Човек као animal symbolicium, Београд, 1978, 1987, 2015.
• Развој и мерење интелигенције, са групом аутора, Београд, 1981;
• Васпитање деце раног узраста, са сарадницима, Београд, 1983, 1986;
• Traditional Games and Children of todaj (Традиционалне игре и савремана деца), Лондон, 1986;
• Comprehensive Analysis of Primary Education in the Federal Republic of Yugoslavia, УНИЦЕФ, 2001;
• Васпитање деце раног узраста, 2010;

Превод на руски

• Человек как animal simbolicium: Развитие символических способностей, Казањ, 2016.

Награде и признања

• Октобарска награда града Београда, 1976.
• Две Награде Друштва психолога за научни допринос,
• Награда Друштва психолога "Жижа Васић" за популаризацију психологије, 1983,
• Француски орден,
• Грузијски орден,
• Награда града Београда, 2008.
• Витез позива организације LEX за аутономију професије, 2009.

Извори

• Симон Симоновић Монка, Људи мога завичаја, живот и дело познатих Црнотраваца, 2000,

Спољашње везе

• [1] Разговор с проф. Ивићем поводом превода књиге Човек као animal symbolicium на руски, 2016.
• [2] Интервју с професором Иваном Ивићем: Лутања и странпутице српског образовања
• [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2012) Биографија
• [4] Интервју др Иван Ивића
• [5] Савет за права детета
• [6] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2021) Nauka ne stanuje više ovde, 13. Novembar 1993