Иван Презељ
Иван Презељ (Нова Вас, 29. август 1895 – Кливленд, 22. април 1973) био је југословенски официр словеначког порекла, потпуковник Југословенске војске, војни аташе Краљевине Југославије у Атини и Прагу, дивизијски генерал Југословенске војске у Отаџбини и командант Словеније.
| Иван Презељ | |
|---|---|
 Иван Презељ | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. август 1895. |
| Место рођења | Нова Вас, Аустроугарска |
| Датум смрти | 22. април 1973. (77 год.) |
| Место смрти | Кливленд, САД |
| Образовање | Виша школа Војне академије у Београду |
| Војна каријера | |
| Служба | 1914—1944. |
| Војска |  Аустроугарска војска Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини |
| Чин | дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први светски рат |
Биографија уреди
Предратни период уреди
У Првом светском рату се борио као аустроугарски резервни поручник на Италијанском фронту. На крају рата се придружио се генералу Рудолфу Мајстеру у борби за северну границу.
Други светски рат уреди
После рата је завршио Вишу школу Војне академије у Београду. Био је војни аташе Краљевине Југославије у Атини и Прагу. Уочи Априлског рата 1941. године, био је начелник Саобраћајне управе Главног ђенералштаба Југословенске војске.
Заробљен је у Априлском рату и одведен у заробљенички логор у Италији, из којег се враћа 1942. године. Ставио се на расположење команданту Словеније пуковнику Карлу Новаку и пуковнику Владимиру Ваухнику, официрима Југословенске војске у Отаџбини. Након битке код Грчарице, пуковник Новак је избегао у Италију како не би био ухапшен од немачких власти, Презељ је преузео дужност команданта Словеније.
Генерал Драгољуб Михаиловић је Презеља унапредио и чин бригадног генерала у првој половини 1944. године, а затим и у чин дивизијског генерала 1. децембра 1944. године, када га је и именовао за команданта Словеначке народне војске, словеначког дела Југословенске војске у Отаџбини.
Емиграција уреди
У априлу 1945. године се у Љубљани сусрео са Димитријем Љотићем и војводом Момчилом Ђујићем, а онда је заједно са њиховим снагама прешао границу и предао се савезницима у Италији. Одатле је све до 1949. године деловао против нових комунистичких власти у Југославији, а затим је емигрирао у САД.
У емиграцији је водио један часопис, а написао је и увод за књигу Владимира Ваухника Невидљиви фронт.
Умро је 22. априла 1973. године у Кливленду.
