Иван Регент

иван регент
иван регент
	Иван Регент
Лични подаци
Датум рођења	24. јануар 1884.
Место рођења	Контовело, код Трста, Аустроугарска
Датум смрти	26. септембар 1967. (83 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професија	публициста
Деловање
Члан КПЈ од	1945.
Учешће у ратовима	Први светски рат
Одликовања

Иван Регент (Контовело, код Трста, 24. јануар 1884 — Љубљана, 26. септембар 1967), публициста, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Иван Регент рођен је 24. јануара 1884. године у месту Контовело (итал. Contovello) код Трста. Од своје тринаесте године живео је у Трсту, где је радио и учио бачварски занат.

Године 1902. ступио је у Југословенску социјалдемократску странку, а 1904. године био у вођству тршћанског политичког одбора ЈСДС. Од исте године био је један од руководилаца радничког културно-просветног друштва „Људски одер“. Када се Извршни одбор Југословенске социјалдемократске странке 1914. године преселио из Љубљане у Трст, постао је његов председник.

Године 1915. мобилисан је у Аустроугарску војску. После италијанске окупације Јулијске крајине 1918. године, Регент је био у вођству словеначко-хрватских социјалдемократских организација на тој територији. 1919. године уређивао је раднички магазин „Њива“.

После приступања словеначких социјалдемократских организација Социјалистичкој партији Италије, на конгресу у Болоњи 1919. године изабран је за члана Дирекције Социјалистичке странке Италије. Под његовим вођством су словеначке социјалистичке организације у Јулијској крајини 21. јануара 1921. године на конгресу у Ливорну приступиле новооснованој Комунистичкој партији Италије, па је Регент тада постао члан КП Италије.

Био је главни уредник тршћанског „Делавског листа“, социјалистичког дневника „Ил лавораторе“ и напредног листа „Дело“, којег је уређивао све до његове забране 1926. године. 1922. године био је изабран на комунистичкој листи у тршћанско Општинско веће. Од 1923. до 1927. године био је секретар покрајинског руководства КП Италије за Јулијску крајину и Истру, а члан Централног комитета КП Италије постао је 1929. године.

Због прогона власти морао је 1927. године да се пресели прво у Љубљану, затим у Париз, а одатле у Белгију. По налогу Извршног комитета КП Италије 1931. године одлази у Москву као члан секретаријата међународне „Црвене помоћи“.

Од 1933. до 1941. године руководио је југословенском секцијом за превођење марксистичке литературе, а на Комунистичком универзитету националних мањина Запада предавао је општу историју. У августу 1941. године постао је члан и представник Словенаца у Свеславенском комитету у Москви. 1943. године руководио је вишим партијским курсом за италијанске ратне заробљенике.

Године 1945. вратио се у Југославију и после ослобођења Трста 1. маја, био је у партијском руководству за Трст.

После рата био је:

министар у влади НР Словеније од јуна 1947. године
потпредседник Президијума народне скупштине Словеније од априла 1951. године
члан Извршног већа владе Словеније
члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије, односно Савеза комуниста Југославије до 1964. године
члан Централног комитета Комунистичке партије Словеније и његовог Извршног комитета
члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије
члан ССРН Словеније до 1966. године

Написао је брошуру La Venezia Giulia durante la occupazione a la annessione italiana e soto il terrore e la violenza del regime fascista, која је 1929. године изашла у Паризу.

Умро је 26. септембра 1967. године у Љубљани.

Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада, Орденом народног ослобођења, Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом братства и јединства са златним венцем и многим другим одликовањима.

Литература

Енциклопедија Југославије (књига седма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1968. година.
Војна енциклопедија (књига осма). „Редакција Војне енциклопедије“, Београд 1974. година.