Ива Драшкић Вићановић
Др Ива Драшкић Вићановић (Београд, 17. април 1965) редовни је професор и декан на Филолошком факултету Универзитета у Београду и доктор филозофије.[1]
Ива Драшкић Вићановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 17. април 1965. |
| Место рођења | Београд,  СФР Југославија |
Биографија уреди
Рођена је 17. априла 1965. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Уписала је 1983. године филозофију на Филозофском факултету у Београду и дипломирала 1987. године темом „Проблем ствари по себи у критичкој филозофији Имануела Канта”.
Уписала је 1987. године постдипломске студије, смер естетика на Филозофском факултету у Београду и 1994. Одбранила магистарску тезу „Укус и морална свест у британској филозофији просвећености”. На Филозофском факултету у Београду одбранила је 1999. године докторску дисертацију „Схватање естетског чула у британској филозофији седамнаестог и осамнаестог века”.
Члан је Филозофског друштва Србије и Естетичког друштва Србије. Од 2006. године члан је уредништва часописа Српског филозофског друштва Theoria.[2] Од 2010. године члан је Извршног одбора, а од 2013. године потпредседник Естетичког друштва Србије
Ива Драшкић Вићановић је кћерка Маје Чучковић, глумице и Љубомира Муција Драшкића, редитеља. Праунука бригадног генерала Југословенске војске и канцелара краљевских ордена Панте Драшкића. Живи и ради у Београду.
Професионална каријера уреди
Године 2003. изабрана је у звање доцента на Факултету ликовних уметности у Београду где је предавала филозофију уметности. Од 2004. запослена је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, где предаје Естетику. Од 2003. до 2010. године предавала је, поред основног предмета и Увод у филозофију на Филолошком факултету у Београду, семинар за друштвене науке. Од 2003. године предаје Естетику и Историју уметности на Академији уметности у Београду. Држала је 2003. и 2004. године курс Естетика на постдипломским студијама Универзитета уметности у Београду. Од 2010. године држи курс Проблем форме у естетици на докторским студијама Филолошког факултета у Београду. Изабрана је 8. јула 2008. године у звање ванредног професора за ужу научну област Естетика. Од 2002. године има и звање научног сарадника Института за филозофију и друштвену теорију. Од 2010. до 2013. године била је управник Катедре за општу књижевност и теорију књижевности. За редовног професора на Филолошком факултету изабрана је 14. маја 2013. године.
Уз педагошки рад учествовала је на више научних пројеката, као и на више домаћих и међународних научних скупова. Аутор је више научних радова, саопштења на научним скуповима националног и међународног значаја и више десетина текстова из области естетике и филозофије уметности.[3]
Библиографија уреди
- Естетско чуло (филозофска студија), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, библиотека „Сазнања”, 2002.[4]
- Античка и нововековна калокагатија (филозофска студија), Зограф, Ниш, библиотека ест/етика, 2006.
- Нон финито, прилог заснивању естетике недовршеног (филозофска студија, ужа научна област – естетика) Чигоја, Београд, 2010.[5]
Референце уреди
- ^ „Општа књижевност и теорија књижевности/Ива Драшкић Вићановић”. Филолошки факултет Универзитета у Београду. Архивирано из оригинала 10. 09. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016.
- ^ „Редакција”. Српско филозофско друштво. Архивирано из оригинала 18. 12. 2014. г. Приступљено 12. 9. 2016.
- ^ „Dr Iva Draškić Vićanović”. Akademija umetnosti Beograd. Архивирано из оригинала 14. 03. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2016.
- ^ „Estetsko čulo”. Delfi knjižare. Приступљено 12. 9. 2016.
- ^ „Non finito”. Čigoja štampa. Приступљено 12. 9. 2016.
