Отворите главни мени

Ивица Марушић Ратко

Ивица Марушић Ратко (Граб, код Босанског Грахова, 6. март 1912Дринић, код Босанског Петровца, септембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

ИВИЦА МАРУШИЋ РАТКО
Ivica Marusic Ratko.jpg
Ивица Марушић Ратко
Датум рођења(1912-03-06)6. март 1912.
Место рођењаГраб, код Б. Грахова
 Аустроугарска
Датум смртисептембар 1942.(1942-09-00) (30 год.)
Место смртиДринић, код Б. Петровца
Хрватска НД Хрватска
Члан КПЈ од1932.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБ-аПрве крајишке ударне бригаде
Народни херој од20. децембра 1951.

БиографијаУреди

Рођен је 6. марта 1912. у селу Грабу, код Босанског Грахова. Ивица је са родитељима боравио у више места. Најпре је живео у Омишу, код Сплита. Ту је рано дошао у додир са комунистима, почео да се дружи са њима и да учествује у њиховим акцијама. Због тога је протеран из гимназије. Године 1932. дошао је у мало рударско место Угљевик, у североисточној Босни, где му је радио брат инжењер Драго Марушић, да би, приватно, наставио школовање у Бијељини, где се одмах укључио у организацију бијељинских комуниста. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 1932. године.

У априлу 1933. године, када је у Бијељини формиран Месни комитет КПЈ, изабран је за првог секретара. Половином исте године, ухапшен је и осуђен на две и по године затвора и три године губитка грађанских права због „комунистичке пропаганде“. После издржане казне у Сремској Митровици настанио се у Загребу, где је наставио још интезивније да делује. Крајем децембра 1937. године поново је ухапшен и дуго је малтретиран, а јуна 1939. је протеран је у село Бусовачу, али се одатле убрзо враћа у Загреб.

После још једног хапшења у току 1939. године, одлази на одслужење војног рока у Сарајево. Учествује у Априлском рату и после капитулације југословенске краљевске војске, избегава заробљавање и одлази у окупирани Загреб, где једно време живи илегално.

Јуна 1941. године Ивица долази на Козару, која је тада представљала центар партизанских јединица тог дела Босне. Био је један од руководилаца устанка на Козари. Када су се устаничке групе, прерасле у партизанске одреде на Козари, септембра 1941. године, Ивица Марушић је постављен за командира Треће чете Другог крајишког партизанског одреда. Био је вешт диверзант. Ноћу, између 5. и 6. јануара 1942. године, организовао је напад на немачки оклопни воз на прузи ПриједорБосански Нови. Преобучен у домобранску униформу на станици Доња Драготиња зауставља воз и улази у њега. Са својим борцима успева да разоружа усташку посаду и већим делом побије, а потом да искочи из воза. Партизани су искочили из воза и притом носили једног погинулог друга. Крајем 1941. године Ратко је као командант батаљона паралисао пругу ПриједорБосански Нови, која је тада представљала важну комуникациону жилу за Независну Државу Хрватску.

Јануара 1942. године заробио је око 100 непријатељских војника. Минирао је вијадукт КостајницаВолиња. Учествовао је и у борбама за ослобођење Приједора, маја 1942. године. Када је 21. маја 1942. године, формирана Прва крајишка ударна бригада, постављен је за њеног команданта.

Смртно је рањен 2. септембра 1942. године у селу Дујаковцима на Мањачи, када су Штаб бригаде засули бомбама непријатељски авиони. Од последица рањавања умро је после неколико дана у партизанској болници у Дринићу, код Босанског Петровца.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

ЛитератураУреди