Ивица и Марица


Ивица и Марица (нем. Hänsel und Gretel) је немачка народна бајка коју су адаптирала Браћа Грим.[1][2] Такође је познат као Хансел и Гретел, или Мали полубрат и мала полусестра.

Hänsel und Gretel
(„Ивица и Марица“)
Hänsel und Gretel
Бајка
Име:Hänsel und Gretel
(„Ивица и Марица“)
Подаци
Држава:Немачка

Ивица и Марица су брат и сестра напуштени у шуми, где падају у руке вештице која живи у кући направљеној од медењака, колача и слаткиша. Канибалска вештица намерава да угоји децу пре него што их на крају поједе, али Ивица надмудри вештицу и убије је. Двоје деце тада бежи да би спасле своје главе и враћају се кући са вештичиним благом.[3]

„Ивица и Марица“ је прича о типа 327А у АТУ каталогу.[4][5] Такође укључује епизоду типа 1121 ('Спаљивање вештице у сопственој пећници').[2][6] Радња се одвија у средњовековној Немачкој. Прича је прилагођена различитим медијима, а посебно опери Hänsel und Gretel (1893) Енгелберт Хумпердинк.

ПричаУреди

Ивица и Марица су били деца сиромашног столара. Бојећи се глади, њихова маћеха наговори њиховог оца, столара, да се реше деце на тај начин што ће их одвести у шуму и тамо оставити. Ивица и Марица су некако сазнали за тај план те се договоре да бацају беле каменчиће на путу и тако нађу назад пут до куће. Тако и би, те се њих двоје вратише кући али столар реши да их по други пут остави у шуми, те њих двоје не имавши времена да сакупе каменчиће, понеше са собом мрвице хлеба како би обележили пут. Нажалост гладне животиње шуме поједоше мрвице и Ивица и Марица остадоше у шуми изгубљени.[7]

Тако лутајући у шуми, одједном наиђоше на кућу направљену од хлеба (у каснијим верзијама материјал варира, од чоколаде па до марципана), са шећерним прозорима, и онако изгладнели почеше да једу кућу. Утом изађе из куће стара жена и позва их да уђу, рекавши им да ће да направи праву гозбу за њих. Међутим то беше стара и зла вештица која је направила кућу од чоколаде да би намамила децу, ухватила их и појела. Вештица дакле, затвори Ивицу како би га утовила и потом спремила ручак од њега, а Марицу претвори у служавку. Ивицу је терала да једе до изнемоглости, а Марица је морала да чисти и спрема по цео дан. Кад је вештица одлучила да је Ивица довољно дебео како би од њега био један леп ручак, заложи рерну у којој је намеравала да га испече. Недуго затим, рече Марици да се попне у рерну и да види да ли је спремна за печење, међутим, Марица рече да не може да дохвати рерну, те на превару доведе вештицу и натера је да она уђе у рерну. Кад је вештица била цела у рерни, Марица хитро затвори враташца и забрави их, како вештица не би могла да изађе, ослободи брата те заједно побегоше из вештичине куће, а вештица оста горети у рерни.[8]

Анимирани и играни филмовиУреди

Филм Година Режисер
The Story of 'Hansel and Gretel 1951 Реј Харихаусен
Hänsel und Gretel 1954 Волтер Јансен
Hänsel und Gretel 1954 Фриц Геншо
Hänsel und Gretel 1954 Џон Пол
Hansel & Gretel 1984 Питер Медак
Hansel And Gretel 1987 Лен Талан
Hansel and Gretel 1987 Хироши Сајто
Hansel & Gretel 1997 Ричард Слапчински
Hansel and Gretel 2002 Гари Џ. Таниклиф
Witchslayer Gretl 2012 Марио Филип Азопарди
Hansel & Gretel: Witch Hunters 2013 Томи Виркола
Hansel & Gretel Get Baked 2013 Дуан Џурни
Hansel & Gretel 2013 Антхони Ц. Ферант
Gretel & Hansel 2020 Оз Перкинс
Secret Magic Control Agency 2021 Алексеј Цицилин

АнализаУреди

Прича Браће Грим је требало да буде бајка за људе средње класе средином 19. века, међутим, такође говори и о тешком животу и глади кроз коју је пролазило много људи у 19. веку. Због константне глади која је тада владала, уопште није било неуобичајно да родитељи напусте своју децу и то најчешће у шумама где би деца или умрла од глади или би их растргле дивље звери.[9]

У првом издању Гримових колекција прича, није постојала маћеха; мајка је лично убедила оца да оставе децу у шуми. То се променило као и у бајци: Снежана и седам патуљака, како би деци биле пријатније за читање.

ПореклоУреди

ИзвориУреди

Иако су Јакоб и Вилхелм Грим за свој извор приписали „различите приче из Хесена“ (подручја у којем су живели), научници тврде да су браћа чула причу 1809. од породице Вилхелмове пријатељице и будуће жене, Дортхен Вилд, и делимично од других извора.[10] Рукописна белешка у личном примерку Гримових првог издања открива да је Вајлд 1813. године допринео дечјем стиховном одговору вештици „Ветар, ветар,/ Небеско дете“, који се римује на немачком: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“[2]

Према фолклористи Џеку Зajпсу, прича је настала у Немачкој касног средњег века (1250–1500). Убрзо након овог периода, почеле су да се појављују блиске писане варијанте попут Gartengesellschaft Мартина Монтануса (1590).[3] Научница Кристин Голдберг тврди да епизода стаза обележених камењем и мрвицама, већ пронађена у француским „Финет Цендрон” и „Дечак палчић” (1697), представља „разраду мотива нити коју Аријадна даје Тезеју да се извуче из минојског лавиринта“.[11] Кућа направљена од слаткиша налази се и у рукопису из 14. века о Земљи Кокејн.[12]

ИздањаУреди

 
Скулптура Ивице на патки, дело Игнација Ташнера. Märchenbrunnen, Берлин.

Од рукописа пре објављивања из 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) до шестог издања Kinder- und Hausmärchen (Гримове бајке) 1850. године, браћа Грим су направила неколико измена у причи, која је прогресивно добијала на дужини, психолошкој мотивацији, и визуелним сликама,[13] али је такође попримала више хришћански тон, пребацујући кривицу за напуштање са мајке на маћеху повезану са вештицом.[1][3]

У оригиналном издању приповетке, дрвосечина супруга је биолошка мајка деце,[14] али је од 4. издања (1840) звана и „маћеха“.[5][15] Браћа Грим су заиста увела реч „маћеха“, али су у неким пасусима задржали „мајка“. Чак и њихова коначна верзија у 7. издању (1857) остаје нејасна о њеној улози, јер се у њој жена дрвосече два пута спомиње као „мајка” и једном као „маћеха”.[2]

Секвенца у којој им патка помаже да пређу реку такође је каснији додатак. У неким каснијим верзијама, мајка је умрла од непознатих узрока, напустила породицу или је остала са мужем на крају приче.[16] У рукопису пре објављивања из 1810. деца су названа „мали брат“ и „мала сестра“, а затим су у првом издању (1812) названа Хенсел и Гретел.[13] Вилхелм Грим је такође изменио текст алзашким дијалектима, „поновно присвојеним“ из алзашке верзије Августа Штребера (1842) како би причи дао „народнији“ тон.[5][а]

Голдберг напомиње да, иако „нема сумње да су Гримсови Hänsel und Gretel састављени из више делове, они су, међутим, састављени од традиционалних елемената“, а сами њени претходни наратори су „аранжирали ову малу причу заједно са другим традиционалним мотивима током векова."[6] На пример, патка која помаже деци да пређу реку може бити остатак старог традиционалног мотива у комплексу народних бајки који су Гримови поново увели у каснијим издањима.[6]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Zipes words it as "re-appropriated" because Ströber's Alsatian informant who provided "Das Eierkuchenhäuslein (The Little House of Pancakes)" had probably read Grimm's "Hansel and Gretel".

РеференцеУреди

  1. ^ а б Wanning Harries 2000, стр. 225.
  2. ^ а б в г Ashliman, D. L. (2011). „Hansel and Gretel”. University of Pittsburgh. 
  3. ^ а б в Zipes 2013, стр. 121.
  4. ^ Goldberg 2008, стр. 440.
  5. ^ а б в Zipes 2013, стр. 121–122.
  6. ^ а б в Goldberg 2000, стр. 51.
  7. ^ „Ивица и Марица”. Најлепше бајке света. Приступљено 19. 1. 2020. 
  8. ^ „Ивица и Марица”. SurLaLune Fairy Tales. Архивирано из оригинала на датум 21. 03. 2007. Приступљено 19. 1. 2020. 
  9. ^ Бајке браће Грим и народне приповетке Вука Kараџића : однос према изворном материјалу / Слободан Ж. Марковић. - У: Трећи програм - Радио Сарајево. - ИССН 0351-0913. - Год. 15, бр. 55 (1987), стр. 268-272
  10. ^ Opie & Opie 1974, стр. 236; Goldberg 2000, стр. 42; Wanning Harries 2000, стр. 225; Zipes 2013, стр. 121
  11. ^ Goldberg 2008, стр. 439.
  12. ^ Opie & Opie 1974, стр. 236.
  13. ^ а б Goldberg 2008, стр. 438.
  14. ^ Zipes (2014) tr. "Hansel and Gretel (The Complete First Edition)", pp. 43–48; Zipes (2013) tr., pp. 122–126; Brüder Grimm, ур. (1812). „15. Hänsel und Grethel”. Kinder- und Haus-Märchen (на језику: немачки). 1 (1 изд.). Realschulbuchhandlung. стр. 49—58 — преко Викизворника. 
  15. ^ Goldberg 2008, стр. 438: "in the fourth edition, the woodcutter’s wife (who had been the children’s own mother) was first called a stepmother."
  16. ^ Tatar 2002, стр. 45

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди