Иглу

Иглу (инуит. ᐃᒡᓗ [iɣ.'lu]), неправилно игло, је зимска кућа начињена од ледених и снежних плоча у облику две или више купола спојених тунелом. Првобитно су је правили Ескими. Они се обично везују за све Ескиме, али их праве само они из Канаде и гренландске покрајине Канак. Остали такође праве куће од снега, али је њигова основна структура уси, посебна зубна кост код појединих врста китова. Снег у иглуима омогућује бољу термоизолацију.

Иглу

Инуити граде иглу

Садржај

Врсте

Постоје три врсте традиционалних иглуа. Најмањи се праве и користе за привремени смештај, обично приликом ловачких излета, и користе се једну или двије ноћи. Често се праве на леду.

• 

  Бочни пресек иглуа

• 

  Метод слагања снежних блокова

Следећи су средњи по величи, и користе се за окупљања две или три породице. Често више оваквих иглуа чине Инутско село. Нјвећи су грађени за дужу употребу, и могу примити око 20 људи, а састоје се од пет соба. Овакви иглои су често међусобно повезани тунелима.

Конструкција

Облик куполе се приближно може описати метематички, хиперболичним косинусом. Ова крива се у математици назива и ланчаница. Овакав облик обезбеђује велику стабилност куполе. Снег за израду треба да буде растресит (суви снег) у ком се налази заробљено доста ваздуха, који обезбеђује термоизолацију. Блокови којим се граде се тестерама исецају из нагомиланог снега, да би имали и потребну чврстоћу. Иглу на улазу обично има тунел који смањује ударе ветра и снега ка унутрашњости. Унутрашњост иглуа чини нижи део, близу тунела где се распоређује хладнији ваздух, и височији у ком ескими спавају, где се рапоређује топлији ваздух. Унутрашњост иглуа се обично налази на температури нула степена целзијусових, док је вани температура 30 и више степена испод нуле.

Литература

• Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Речник”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 325. ISBN 978-86-7946-079-0. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Иглу на Викимедијиној остави