Идентификација жртава трговине људима

Идентификација жртава трговине људима је процес у коме се препознају жртве трговине људима и утврђује се да ли је нека особа жртва трговине људима или не.[1] Препознавање могућих жртава трговине људима представља један од основних предуслова за супротстављање овој појави.

Значај идентификације жртава трговине људимаУреди

Идентификација жртава трговине људима је значајна због заштите њихових људских права. Из тог разлога неопходно је брзо и коренито реаговање, али сам процес може трајати дужи временски период. Уколико се не деси да дође до правовремене идентификације, изостају и адекватни видови подршке жртви и приступ услугама које јој могу помоћи да се опорави од трауме, као и недостатак података који ће омогућити адекватно праћење присуства и раширености процеса.

Велики број међународних стручњака дели мишљење да је, у циљу значајнијег напретка у борби против трговине људима, неопходно унапредити сам процес идентификације жртава.

Процес идентификације жртаваУреди

Сам процес идентификације жртава трговине људима је дуготрајан процес и може трајати месецима. Тај процес може захтевати размену информација између држава и различитих органа, укључујући како државне, тако и невладине организације за подршку жртвама. Конвенција Савета Европе за борбу против трговине људима, чланом 12 става 1 и 2 наводи да надлежни органи треба да обезбеде да жртве добију бесплатну помоћ који се огледа у минималном пакету услуга гарантованих од стране државе.[2]

Након што је сам процес идентификације жртава трговине људима завршен, и када је донета коначна одлука да ли је жтва трговине људима или не, надлежни органи су у обавези да жртви обезбеде пуну помоћ и заштиту, као што је прописано у члану 12 став 3 и 4 Конвенције Савета Европе за борбу против трговине људима.[2]

Организациони аспекти идентификацијеУреди

На основу члана 10 Конвенције Савета Европе за борбу против трговине људима, идентификација жртава мора бити спроведена искључиво од стране надлежних органа.[3] Под надлежним органима се у овом случају подразумевају јавне власти које могу да имају контакт са жртвама трговине људима, као што су амбасаде, конзулати, полиција, инспекција рада. Конвенција не захтева да надлежни органи имају стручњаке у области трговине људима, али захтева да имају квалификоване људе који су прошли обуку, тако да су обучени да ефикасно препознају жртве.

Самоидентификација жртава трговине људимаУреди

Веома важан аспект у процесу идентификације жртава састоји се у самоидентификацији, тј. њиховој способности да увиде и препознају и прихвате чињеницу да су постали жртве тешког кривичног дела, жртве трговине људским бићем. Неопходно је стварање услова у којима ће се жртвама омогућити да се самостално идентификују.

ИзвориУреди

  1. ^ Милановић, Лидија (2016). Заштита ученика од трговине људима. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја. стр. 36. ISBN 978-86-7452-065-9. 
  2. 2,0 2,1 „Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима”. Приступљено 31. 10. 2018. 
  3. ^ „Конвенција Савета Европе о трговини људима”. Приступљено 31. 10. 2018.