Избори
Избори су поступак којим народ (односно бирачи) писменим или електронским путем одабире политичке субјекте или странке и поверавају им обављање политичке власти као представничком телу (у многим савременим демократским државама овде је укључен и избор председника државе, односно државног поглавара), које онда треба да представља народну суверену вољу. Избори су због тога извор и темељ легитимитета целовитог система државне власти.[1]
Избори су, према томе, уобичајени механизам путем којег модерне демократије бирају чланове свог парламента, негде и извршну власт (врло често председника државе), а понегде и чланове судске власти, тј. судије (врло ретко).[2]
Избори се одвијају на националном (државном), као и на локалном/месном нивоу. На националном нивоу се бирају чланови националног, државног парламента — врховног представничког тела грађана, те државни поглавар (уколико се он не бира на неки други начин); у парламенту, именовањем од стране неког тела, рођењем, као у монархијама. На регионалном нивоу бирају се чланови локалног представничког тела — на пример општинске, покрајинске, регионалне скупштине, те евентуално други представници — градоначелници и слично.
Осим државних, избори се спроводе и у различитим организацијама и удружењима, политичким странкама, корпорацијама, итд.
Идеја о изборима оних који су на власти сазревала је упоредо с развојем теорије о народном суверенитету као темељном елементу и институционалном извору посредне демократије, односно представничке владавине.[3]
Историја
уредиИзбори су коришћени још у историји античке Грчке и старог Рима, као и током средњовековног периода за одабир владара као што су цар Светог римског царства (види царске изборе) и папа (види избор папе).[4]
У ведском периоду Индије, раџе (краљеве) гане (племенске организације) је бирала гана. Раџа је увек припадао кшатрија варни (класи ратника) и обично је био син претходног раџе. Међутим, чланови гане су имали коначну реч на његовим изборима.[5] Чак и током сангам периода људи су бирали своје представнике давањем својих гласова, а гласачке кутије (обично лонац) су биле везане конопцем и запечаћене. Након избора, гласови су извучени и пребројани.[6] Палски краља Гопала (који је владао од око 750-их до 770-их) у раном средњем веку Бенгала бирала је група феудалних поглавара. Такви избори су били прилично чести у савременим друштвима у том региону.[7][8] У царству Чола, око 920. године, у Утирамеруру (у данашњем Тамил Надуу), палмино лишће је коришћено за одабир чланова сеоског одбора. Листови, са исписаним именима кандидата, стављени су у земљани лонац. Да би се изабрали чланови комисије, од једног младића би се тражило да узме онолико листова колико је слободних позиција. Ово је било познато као Кудаволајски систем.[9][10]
Први забележени народни избори званичника на јавне функције, већином гласова, где су сви грађани имали право да гласају и да обављају јавну функцију, датирају из Ефора Спарте 754. п. н. е., под мешовитом владом Спартанског устава.[11][12] Атински демократски избори, на којима су сви грађани могли да обављају јавне функције, нису уведени још наредних 247 година, све до Клистенових реформи.[13] Према ранијем Солонском уставу (око 574. п. н. е.), сви грађани Атине су имали право да гласају у народним скупштинама, о питањима закона и политике, и као поротници, али само три највиша слоја грађана су могла да гласају на изборима. Најнижа од четири класе атинских грађана (како је дефинисано по обиму њиховог богатства и имовине, а не по рођењу) није имала право да обавља јавне функције, кроз Солонове реформе.[14][15] Спартански избори из Ефора, дакле, такође претходи реформама Солона у Атини за отприлике 180 година.[16]
Питања бирачког права, посебно права гласа за мањинске групе, доминирала су у историји избора. Мушкарци, доминантна културна група у Северној Америци и Европи, често су доминирали бирачким телом и настављају да то чине у многим земљама.[4] На превременим изборима у земљама као што су Уједињено Краљевство и Сједињене Државе доминирали су мушкарци из властеле или владајуће класе.[4] Међутим, до 1920. године све западноевропске и северноамеричке демократије имале су универзално бирачко право одраслих мушкараца (осим Швајцарске) и многе земље су почеле да разматрају право гласа жена.[4] Упркос законски прописаном општем праву гласа за одрасле мушкарце, понекад су постављане политичке баријере да би се спречио правичан приступ изборима (погледајте покрет за грађанска права).[4]
Контексти избора
уредиИзбори се одржавају у различитим политичким, организационим и корпоративним окружењима. Многе земље одржавају изборе како би одабрали људе који ће служити у њиховим владама, али и друге врсте организација такође одржавају изборе. На пример, многе корпорације одржавају изборе међу акционарима да би изабрали одбор директора, а ови избори могу бити прописани корпоративним законом.[17] На многим местима, избори за владу су обично такмичење међу људима који су већ победили на примарним изборима унутар политичке странке.[18] Избори у оквиру корпорација и других организација често користе процедуре и правила која су слична онима на владиним изборима.[19]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Избори и изборни систем
- ^ Izbori | Republički zavod za statistiku Srbije
- ^ Evropski izbori
- ^ а б в г д "Election (political science)". Encyclopædia Britannica. Retrieved 18 August 2009
- ^ Eric W. Robinson (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. стр. 22—23. ISBN 978-3-515-06951-9.
- ^ Agananooru. Chennai: Saiva Siddantha Noor pathippu Kazhagam. 1968. стр. 183—186.
- ^ Nitish K. Sengupta (1. 1. 2011). „The Imperial Palas”. Land of Two Rivers: A History of Bengal from the Mahabharata to Mujib. Penguin Books India. стр. 39—49. ISBN 978-0-14-341678-4.
- ^ Biplab Dasgupta (1. 1. 2005). European Trade and Colonial Conquest. Anthem Press. стр. 341—. ISBN 978-1-84331-029-7.
- ^ VK Agnihotri, ур. (2010). Indian History (26th изд.). Allied. стр. B—62—B—65. ISBN 978-81-8424-568-4.
- ^ „Pre-Independence Method of Election”. Tamil Nadu State Election Commission, India. Архивирано из оригинала 29. 10. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011.
- ^ „Ephor | Spartan magistrate”.
- ^ Herodotus. The Histories. Project Gutenberg.
- ^ „Ancient Greek Democracy”.
- ^ „Birth of Democracy: Solon the Lawgiver”.
- ^ Aristotle. The Constitution of Athens. Project Gutenberg.
- ^ „Solon | Biography, Reforms, Importance, & Facts”.
- ^ Cai, J.; Garner, J. L.; Walkling, R. A. (2009). „Electing Directors”. Journal of Finance. 64 (5): 2387—2419. S2CID 6133226. doi:10.1111/j.1540-6261.2009.01504.x.
- ^ Sandri, Giulia; Seddone, Antonella (11. 9. 2015). Party Primaries in Comparative Perspective. Routledge. стр. 1. ISBN 9781472450388.
- ^ Glazer, Amihai; Glazer, Debra G.; Grofman, Bernard (1984). „Cumulative Voting in Corporate Elections: Introducing Strategy into the Equation”. South Carolina Law Review. 35 (2): 295—311.
Литература
уреди- Arrow, Kenneth J. 1963. Social Choice and Individual Values. 2nd ed. New Haven, CT: Yale University Press.
- Benoit, Jean-Pierre and Lewis A. Kornhauser. 1994. "Social Choice in a Representative Democracy". American Political Science Review 88.1: 185–192.
- Corrado Maria, Daclon. 2004. US Elections and War On Terrorism – Interview With Professor Massimo Teodori Analisi Difesa, n. 50
- Farquharson, Robin. (1969). A Theory of Voting. New Haven, CT: Yale University Press..
- Mueller, Dennis C. 1996. Constitutional Democracy. Oxford: Oxford University Press.
- Owen, Bernard, 2002. "Le système électoral et son effet sur la représentation parlementaire des partis: le cas européen", LGDJ;
- Riker, William. (1980). Liberalism Against Populism: A Confrontation Between the Theory of Democracy and the Theory of Social Choice. Prospect Heights, IL: Waveland Press..
- Thompson, Dennis F. 2004. Just Elections: Creating a Fair Electoral Process in the U.S. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226797649.
- Ware, Alan. 1987. Citizens, Parties and the State. Princeton: Princeton University Press.
- Aristotle (1912). Politics. Превод: William Ellis — преко Викизворника.
- Diodorus Siculus (1814). Historical Library. Превод: G. Booth — преко Викизворника.
- Plato. The Republic. Превод: Benjamin Jowett — преко Викизворника.
- Livy (1905). From the Founding of the City. Превод: Rev. Canon Roberts — преко Викизворника.
- Balot, R. K. (2009). A Companion to Greek and Roman Political Thought. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-5143-6.
- Bongard-Levin, G. M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8.
- Buckley, T. (1996). Aspects of Greek History 750–323 BC: A Source-based Approach. Routledge. ISBN 0-415-09958-7.
- Cartledge, Paul (2003). Spartan reflections. University of California Press. ISBN 0-520-23124-4.
- Crawford, Michael (1974). Roman Republican Coinage. Cambridge University Press.
- Clarke, P.; Foweraker, J. (2001). Encyclopedia of Democratic Thought. Taylor & Francis. ISBN 0-415-19396-6.
- Dahl, R.; Shapiro, I.; Cheibub, C. A. (2003). The Democracy Sourcebook. MIT Press. ISBN 0-262-54147-5.
- Dunn, J. (1994). Democracy: the unfinished journey 508 BC – 1993 AD. Oxford University Press. ISBN 0-19-827934-5.
- Dunn, J. (2006). Democracy: a history. Atlantic Monthly Press. ISBN 0-87113-931-6.
- Durant, W. (1942). The Story of Civilization. Simon and Schuster.
- Heideking, J.; Henretta, J. A.; Becker, P. (2002). Republicanism and Liberalism in America and the German States, 1750–1850. Cambridge University Press. ISBN 0-521-80066-8.
- Keane, J. (2004). Violence and Democracy. Cambridge University Press. ISBN 0-521-54544-7.
- Keyssar, A. (2001). The Right to Vote: The Contested History of Democracy in the United States . Basic Books. ISBN 0-465-02969-8.
- Lijphart, A. (1999). Patterns of Democracy. Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries. Yale University Press. ISBN 0-300-07893-5.
- Livy; De Sélincourt, A.; Ogilvie, R. M.; Oakley, S. P. (2002). The early history of Rome: books I-V of The history of Rome from its foundations. Penguin Classics. ISBN 0-14-044809-8.
- Macpherson, C. B. (1977). The Life and Times of Liberal Democracy. Oxford University Press. ISBN 0-19-289106-5.
- Manglapus, R. S. (1987). Will of the People: Original Democracy in Non-Western Societies. Greenwood Press. ISBN 0-313-25837-6.
- Ober, J.; Hedrick, C. W. (1996). Dēmokratia: a conversation on democracies, ancient and modern. Princeton University Press. ISBN 0-691-01108-7.
- Ober, J. (2008). Democracy and knowledge: innovation and learning in classical Athens. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13347-8.
- Ostwald, M. (2000). Oligarchia: The Development of a Constitutional Form in Ancient Greece. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-07680-8.
- Pomeroy, S. B.; Burstein, S. M.; Donlan, W.; Roberts, J. T. (1999). Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History . Oxford University Press. ISBN 0-19-509742-4.
- Powell, A. (2001). Athens and Sparta: Constructing Greek Political and Social History from 478 BC. Routledge. ISBN 0-415-26280-1.
- Raaflaub, K. A.; Ober, J.; Wallace, R. W. (2007). Origin of Democracy in Ancient Greece. University of California Press. ISBN 978-0-520-24562-4.
- Robinson, E. W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8.
- Robinson, E. W. (2003). Ancient Greek Democracy: Readings and Sources. Blackwell Publishing. ISBN 0-631-23394-6.
- de Sainte, C. G. E. M. (2006). The Class Struggle in the Ancient Greek World. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3.
- Sharma, J. P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India . Motilal Banarsidass.
- Thorley, J. (1996). Athenian Democracy. Routledge. ISBN 0-415-12967-2.
- Bailkey, N. (јул 1967). „Early Mesopotamian Constitutional Development”. American Historical Review. 72 (4): 1211—1236. JSTOR 1847791. doi:10.2307/1847791.
- Cartledge, P. (април 1994). „Ancient Greeks and Modern Britons”. History Today. 44 (4): 27.
- Hansen, M. H. (април 1992). „The Tradition of the Athenian Democracy A. D. 1750–1990”. Greece & Rome. 39 (1): 14—30. JSTOR 643118. doi:10.1017/S0017383500023950 .
- Jacobsen, T. (јул 1943). „Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia”. Journal of Near Eastern Studies. 2 (3): 159—172. S2CID 162148036. doi:10.1086/370672.
- Larsen, J. A. O. (јануар 1973). „Demokratia”. Classical Philology. 68 (1): 45—46. S2CID 224791063. doi:10.1086/365921.
- Lipset, S. M. (март 1959). „Some Social Requisites of Democracy: Economic Development and Political Legitimacy”. The American Political Science Review. 53 (1): 69—105. JSTOR 1951731. S2CID 53686238. doi:10.2307/1951731.
- Muhlberger, S.; Paine, P. (пролеће 1993). „Democracy's Place in World History”. Journal of World History. 4 (1): 23—45. JSTOR 20078545.
- Strauss, B. (април 1994). „American Democracy Through Ancient Greek Eyes”. History Today. 44 (4): 32.
- Rhodes, P. J. (1981). „The Selection of Ephors at Sparta”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (4): 498—502. JSTOR 4435780.
- Weingast, B. (јун 1997). „The Political Foundations of the Rule of Law and Democracy”. The American Political Science Review. 91 (2): 245—263. JSTOR 2952354. S2CID 144556293. doi:10.2307/2952354.
- Charles, T. (2004). Contention and Democracy in Europe, 1650–2000. Cambridge University Press. ISBN 0-521-53713-4.
- Corrin, J. P. (2002). Catholic Intellectuals and the Challenge of Democracy. University of Notre Dame Press. ISBN 0-268-02271-2.
- Diamond, L.; Plattner, M. (1996). The Global Resurgence of Democracy . Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5305-2.
- Kaplan, Temma (2014). Democracy: A World History. Oxford University Press.
- Markoff, J. (1996). Waves of Democracy. Pine Forge Press. ISBN 0803990197.
- Putnam, R.; Leonardi, R.; Nanetti, R. Y. (1994). Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton University Press. ISBN 0-691-03738-8.
- Vanhanen, T. (1984). The Emergence of Democracy: A comparative study of 119 states, 1850–1979. Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-122-9.
- Wood, G. S. (1993). The Radicalism of the American Revolution. Vintage Books. ISBN 0-679-73688-3.
Спољашње везе
уредиМедији везани за чланак Избори на Викимедијиној остави
- Републичка изборна комисија
- О изборима за народне посланике
- PARLINE database on national parliaments. Results for all parliamentary elections since 1966
- "Psephos", archive of recent electoral data from 182 countries
- ElectionGuide.org — Worldwide Coverage of National-level Elections
- parties-and-elections.de: Database for all European elections since 1945
- Angus Reid Global Monitor: Election Tracker
- ACE Electoral Knowledge Network — electoral encyclopedia and related resources from a consortium of electoral agencies and organizations.
- International Foundation for Electoral Systems
- International Institute for Democracy and Electoral Assistance
- European Conferences of Electoral Management Bodies (Council of Europe)
- OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR)
- European Election Law Association (Eurela), closed in 2008
- List of Local Elected Offices in the United States Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016)
- Caltech/ MIT Voting Technology Project